Dimitrijević je bio osnivač i direktora Beogradskog centra za ljudska prava.

Dimitrijevićevi saradnici naglasili su da je bio jedan od najistaknutijih boraca za ljudska prava u Srbiji i da je raditi s njim bila privilegija i čast, kao i da ima puno onih koji su se u prethodnih godinu dana setili profesora Dimitrijevića i poželeli da potraže savet od njega.

Na konferenciji o naučnom nasleđu Dimitrijevića, istaknuto je da je on bio čovek koga nisu svi voleli, ali su ga svi poštovali, divan suprug, otac, deda, prijatelj i oslonac svakome kome je bio potreban, pažljivi hroničar svakodnevice, racionalan glas u nerazumnoj politici i stvarnosti...

On je, kako je rečeno, bio spreman da u svim vremenima kaže šta misli bez ikakvih strahova da li će biti pogrešno shvaćen.

Milica Delević, koja je profesoru Dimitrijeviću bila asistent, istakla je da je danas godinu dana kako jedan glas razuma, uravnoteženosti, mere, tolerancije i dostojanstva nedostaje u javnom životu Srbije.

Delević je istakla da joj je uvek bilo teško da govori o veličini Vojina Dimitrijevića.

"Mislim da idealnog stanja nikada neće biti, ali važno je da vidite da postoji neka težnja i borba za ljudska prava i prave vrednosti. Ne bih rekla da bi smatrao da je vreme za odmaranje", rekla je Delević odgovarajući na pitanje koliko su žive vrednosti za koje se Dimitrijević zalagao.

Profesor Dimitrijević je, rekla je Delević, prepoznavao teme koje nisu bile značajne za jedan trenutak, već čiji je značaj trajao kroz vrema, a neke od njih su terorizam i neizvesnost ljudskih prava.

Sociolog Vesna Pešić istakla je u izjavi Tanjugu da je Dimitrijević bio naš apsolutno najveći pravnik u oblasti međunarodnog prava, koji je bio član najvećih komisija za ljudska prava i koji je imao status svetskog stručnjaka u navedenoj oblasti.

Pešić ističe Dimitrijevićevu ogromnu međunarodnu reputaciju, ali i političku aktivnost "na pravoj strani s obzirom da nikada nije zalutao na bilo koju drugu stranu".

Najavljeno je i da će svake godine, na dan Dimitrijevićeve smrti, biti održavana međunarodna naučna konferencija na kojoj će učestovati domaći i strani stručnjaci, a koja će se baviti pitanjima kojima je profesor bio posvećen u svom naučnom radu, kao što su međunarodni terorizam ili pravo na azil.

Obeležavanju Dimitrijevićeve smrti, koje je organizovao Beogradski centar za ljudska prava, prisustvovali su i profesori Čedomir Čupić, Vesna Rakić Vodinelić, Vladimir Goati...

Današnji skup ima tri dela, koja nose nazive po Dimitrijevićivim knjigama "Terorizam", "Strahovlada" i "Neizvesnost ljudskih prava".

Za sutra je u Centru za kulturnu dekontaminaciju najavljena tribina "Gospodin u vremenima sasvim očajnim - Vojin iznad prava", na kojoj će biti reči o angažmanu Dimitrijevića u oblastima koje nisu tesno povezane sa međunarodnim pravom i ljudskim pravima.