Šef delegacije Evropske unije u Srbiji izjavio je da je zadovoljan time što srpsko rukovodstvo ohrabruje kosovske Srbe da izađu na lokalne izbore i da izaberu svoje predstavnike i buduće vođe.

"To je šansa da mogu biti izabrani ljudi koji će braniti interese stanovništva na Kosovu u budućnosti. Neizlazak na izbore nije ni u čijem interesu", kazao je Dvenport u intervjuu "Politici".

Istakavši da EU nema nove uslove za početak pregovora sa Srbijom, planiranim najkasnije u januaru, Devenport navodi da je zajednički stav država članica Unije, koji se zasniva na zaključcima Evropskog saveta, da se nastavi normalizacija i napredak u odnosima Beograda i Prištine.

On je istakao da Delegacija EU ima izuzetno dobru saradnju sa srpskom vladom, posebno s novim ministrom zaduženim za evropske integracije Brankom Ružićem i sa glavnim pregovaračem Srbije sa EU Tanjom Miščević.

"Oni su odličan tim, kao i njihovi ekspertski timovi", kazao je Šef delegacije Evropske unije u Srbiji.

Evropski savet je krajem juna naglasio važnost nastavka "vidljivog i održivog napretka u normaliziacji odnosa između Beograda i Prištine", rekao je on i dodao da je važno da Srbija i Kosovo nastave tim putem i da poštuju Briselski sporazum od 19. aprila.

Devenport je naglasio da "taj sporazum ne bi bio moguć bez izuzetno značajnog angažovanja Ivice Dačića, Hašima Tačija i visoke predstavnice EU Ketrin Ešton".
Šef delegacije EU je ukazao da postoje oblasti u kojima je Srbija postigla napredak, kao to što su vlada i njeni resori napravili strategiju i akcione planove u borbi protiv korupcije, zatim implementaciju strategije protiv diskriminacije, strategiju za reformu pravosuđa.

On je posebno istakao da odlučnost vlade da se obračuna sa korupcijom, koja se, kako je rekao, tome suprotstavlja na sistematičan i pravi način.

Međutim, rekao je on, za uspešnu borbu protiv korupcije neophodno je da se ti slučajevi nađu i pred sudijama i tužiocima, a ne samo na naslovnim stranama novina.

Devenport ukazuje da je EU očekivala dosta od sprovođenja medijske strategije, i navodi da, nažalost, nijedan novi medijski zakon još nije usvojen, i da u toj oblasti ima još dosta problema - "od netransparentnog vlasništva, preko političkih uticaja na uređivačku politiku, do državnog finansiranja koje narušava slobodno tržište i pravila konkurencije".

On očekuje još i napredak po pitanjima kao što je stvaranje povoljnije klime za strana ulaganja, donošenje novog zakona o radu, kao i da se uproste procesi, posebno za izdavanje građevinskih dozvola.