Pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid izjavio je danas u Hajligendamu, na marginama samita G-8, da nema promene u stavu Rusije o budućem statusu Kosova i Metohije.
"Nema nikakvih naznaka da je predsednik Vladimir Putin promenio stav... Zato u ovom trenutku ne mogu da kažem kako će se ovaj proces dalje odvijati", izjavio je Frid Tanjugu u Hajligendamu, otmenom nemačkom letovalištu na Baltičkoj obali u kojem se od sinoć održava sastanak na vrhu G-8.
Frid je, medjutim, naglasio sopstveno uverenje da će Kosovo "na ovaj ili onaj način postati nezavisno - rezolucijom Saveta bezbednosti UN ili, pak, nekim drugim, težim putem u kojem bi Srbi najviše stradali".
Ipak, istakao je pomoćnik američkog državnog sekretara, najgori scenario bi bio - jednostrani koraci!
Frid je, istovremeno, pozvao Beograd da se ne uzdaje previše u "iluziju da Rusi mogu da spreče nezavisnost Kosova".
"Nema povratka Dušanovog carstva, nema povratka Jugoslavije, nema povratka Sovjetskog saveza i nema povratka Kosova", rekao je Frid specijalnom izveštaču Tanjuga neposredno pre nego što su mu altermondijalisti blokirali put kao hotelu "Kempinski", mestu održavanja samita G-8.
U Hajligendamu je jutros, uz ogromne mere bezbednosti, počeo radni deo samita G-8, na kojem će šefovi država ili vlada sedam ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije raspravljati, izmedju ostalog, i o budućnosti Kosova i Metohije.
Na skupu se ne očekuju formalne, konkretne odluke o Kosovu i Metohiju, kako je u susret samitu nagovestila domaćin i predsedavajući G-8, nemački kancelar Angela Merkel.
Tokom bilateralnih susreta u sredu nije bilo pomaka o pitanju Kosova, što je potvrdio i američki predsednik Džordž Buš, izjavivši da nije pronašao zajednički jezik s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali i da će dijalog biti nastavljen.
Od rezultata današnjeg sastanka zavisi i sudbina inicijative SAD i Evropske unije da svoj nacrt rezolucije o budućem statusu Kosova stave na glasanje u Savetu bezbednosti UN već ove nedelje.
Američki ambasador u UN Zalmaj Kalizad i nemački ambasador Tomas Matusek najavili su u sredu da su odložili incijativu glasanja o rezoluciji da bi sačekali ishod današnjih razgovora.
Šefovi država ili vlada SAD, Rusije, Japana, Kanade, Velike Britanije, Italije, Francuske i Nemačke će, na ovom susretu u idiličnom Hajligendamu - sada okruženom čeličnom ogradom i nadgledan iz vazduha, s mora i kopna - razgovarati o klimatskim promenama, američkoj raketnoj odbrani u istočnoj Evropi, pomoći afričkom kontinentu, socijalnim, privrednim i aktuelnim političkim temama.
Noć pred radni početak samita G-8 protekla je mirno, bez većih sukoba policije sa altermondijalistima (protivncima globalizacije), iako je policija, u nastojanju da održi situaciju ''na oku'', u sredu uveče uhapsila najmanje 141 demonstranta.
Demonstranti su juče i prošle noći bili prodrli tik uz čeličnu ogradu, dugu 12 kilometara i visoku 2,5 metra, kojom je mesto održavanja sastanka izolovano i gde su zabranjene demonstracije, pa je policija koristila vodene topove, suzavac i, kako su tvrdili učesnici protesta, gumene pendreke.
U medijima su se pojavile priče da su policajci ''natovareni'' silnom tehnikom i da se zato sporije kreću od lako odevenih demonstranata i da su demonstranti u prednosti zato što navodno lakše i brže komuniciraju preko mobilnih telefona od policije koja je medjusobno u kontaktu preko nekoliko frekvencija.
I jutros se, po sunčanom i lepom vremenu, najmanje 1. 000 okupilo u blizini ''ograde'' i mirno demonstriralo.
Za bezbednost osam svetskih lidera brine 16.000 nemačkih policajaca, što je najveći policijski angažman u 58-godišnjoj istroriji Savezne Republike Nemačke (osnovane 1949. godine).
Stručnjaci procenjuju da da će ovaj samit koštati poreske obveznike Nemačke najmanje 100 miliona evra.
"Nema nikakvih naznaka da je predsednik Vladimir Putin promenio stav... Zato u ovom trenutku ne mogu da kažem kako će se ovaj proces dalje odvijati", izjavio je Frid Tanjugu u Hajligendamu, otmenom nemačkom letovalištu na Baltičkoj obali u kojem se od sinoć održava sastanak na vrhu G-8.
Frid je, medjutim, naglasio sopstveno uverenje da će Kosovo "na ovaj ili onaj način postati nezavisno - rezolucijom Saveta bezbednosti UN ili, pak, nekim drugim, težim putem u kojem bi Srbi najviše stradali".
Ipak, istakao je pomoćnik američkog državnog sekretara, najgori scenario bi bio - jednostrani koraci!
Frid je, istovremeno, pozvao Beograd da se ne uzdaje previše u "iluziju da Rusi mogu da spreče nezavisnost Kosova".
"Nema povratka Dušanovog carstva, nema povratka Jugoslavije, nema povratka Sovjetskog saveza i nema povratka Kosova", rekao je Frid specijalnom izveštaču Tanjuga neposredno pre nego što su mu altermondijalisti blokirali put kao hotelu "Kempinski", mestu održavanja samita G-8.
U Hajligendamu je jutros, uz ogromne mere bezbednosti, počeo radni deo samita G-8, na kojem će šefovi država ili vlada sedam ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije raspravljati, izmedju ostalog, i o budućnosti Kosova i Metohije.
Na skupu se ne očekuju formalne, konkretne odluke o Kosovu i Metohiju, kako je u susret samitu nagovestila domaćin i predsedavajući G-8, nemački kancelar Angela Merkel.
Tokom bilateralnih susreta u sredu nije bilo pomaka o pitanju Kosova, što je potvrdio i američki predsednik Džordž Buš, izjavivši da nije pronašao zajednički jezik s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali i da će dijalog biti nastavljen.
Od rezultata današnjeg sastanka zavisi i sudbina inicijative SAD i Evropske unije da svoj nacrt rezolucije o budućem statusu Kosova stave na glasanje u Savetu bezbednosti UN već ove nedelje.
Američki ambasador u UN Zalmaj Kalizad i nemački ambasador Tomas Matusek najavili su u sredu da su odložili incijativu glasanja o rezoluciji da bi sačekali ishod današnjih razgovora.
Šefovi država ili vlada SAD, Rusije, Japana, Kanade, Velike Britanije, Italije, Francuske i Nemačke će, na ovom susretu u idiličnom Hajligendamu - sada okruženom čeličnom ogradom i nadgledan iz vazduha, s mora i kopna - razgovarati o klimatskim promenama, američkoj raketnoj odbrani u istočnoj Evropi, pomoći afričkom kontinentu, socijalnim, privrednim i aktuelnim političkim temama.
Noć pred radni početak samita G-8 protekla je mirno, bez većih sukoba policije sa altermondijalistima (protivncima globalizacije), iako je policija, u nastojanju da održi situaciju ''na oku'', u sredu uveče uhapsila najmanje 141 demonstranta.
Demonstranti su juče i prošle noći bili prodrli tik uz čeličnu ogradu, dugu 12 kilometara i visoku 2,5 metra, kojom je mesto održavanja sastanka izolovano i gde su zabranjene demonstracije, pa je policija koristila vodene topove, suzavac i, kako su tvrdili učesnici protesta, gumene pendreke.
U medijima su se pojavile priče da su policajci ''natovareni'' silnom tehnikom i da se zato sporije kreću od lako odevenih demonstranata i da su demonstranti u prednosti zato što navodno lakše i brže komuniciraju preko mobilnih telefona od policije koja je medjusobno u kontaktu preko nekoliko frekvencija.
I jutros se, po sunčanom i lepom vremenu, najmanje 1. 000 okupilo u blizini ''ograde'' i mirno demonstriralo.
Za bezbednost osam svetskih lidera brine 16.000 nemačkih policajaca, što je najveći policijski angažman u 58-godišnjoj istroriji Savezne Republike Nemačke (osnovane 1949. godine).
Stručnjaci procenjuju da da će ovaj samit koštati poreske obveznike Nemačke najmanje 100 miliona evra.
Griboski: Kosovo kao Portoriko
Predsednik vašingtonskog Instituta za veru i javna pitanja Džozef Griboski uputio je pismo liderima zemalja G8, u kojem predlaže da status Kosova i Metohije bude rešen po modelu koji koristi Portoriko u okviru Sjedinjenih Američkih Država.
"Smatramo da je važno da se podnese ideja treće opcije za rešenje statusa Kosova, pošto medjunarodna zajednica misli da postoje samo dve: nezavisno Kosovo ili visoki stepen autonomije", rekao je Griboski u intervjuu "Glasz Amerike", dodajući da bi lideri G8 trebalo da razmotre i "portorikansku varijantu".
"Ovo podrazumeva jaku albansku upravu i autonomiju, slično statusu Portorika, koji je teritorija SAD sa ograničenom samoupravoom.Kosovo bi ostalo u sastavu Srbije, kao što je to predividjeno poveljom UN i rezolucijom 1244", rekao je Griboski.
Američki stručnjak je pismo sa ovim predlogom uputio predsednicioma SAD i Rusije, Džordžu Bušu i Vladimiru Putinu, britanskom premijeru Toniju Bleru i nemačkoj kancelarki Angeli Merkel.
Griboski je izrazio nadu da će lideri osam najmoćnijih zemalja na svetu razmotriti ovu opciju tokom samita G8, koji je otvoren sinoć u Nemačkoj, čime bi se "dobilo na vremenu da se postigne sporazum pregovorima, a da ne bude nametnut".
"Uprkos izraženoj predsednikovoj podršci Ahtisarijevom planu, to ne znači da će predsednik (Buš) ostati dosledan tome. I ranije jenakon dodatnih preispitivanja i debata, dolazilo do promene političkog kursa. Očekujem mogućnost modifikacije američkog stava u pogledu Ahtisarijevog plana, posebno ako druge opcije budu dostupne", rekao je on.
Griboski je ocenio da su velike šanse da Rusija i Kina ulože veto na rezoluciju o Kosovu koja bi se zasnivala na planu Martija Ahtisarija - prva zbog sve ozbiljnijeg sukoba sa SAD oko raketnog štita, a druga jer i sama strahuje od secesionizma.
"Smatramo da je važno da se podnese ideja treće opcije za rešenje statusa Kosova, pošto medjunarodna zajednica misli da postoje samo dve: nezavisno Kosovo ili visoki stepen autonomije", rekao je Griboski u intervjuu "Glasz Amerike", dodajući da bi lideri G8 trebalo da razmotre i "portorikansku varijantu".
"Ovo podrazumeva jaku albansku upravu i autonomiju, slično statusu Portorika, koji je teritorija SAD sa ograničenom samoupravoom.Kosovo bi ostalo u sastavu Srbije, kao što je to predividjeno poveljom UN i rezolucijom 1244", rekao je Griboski.
Američki stručnjak je pismo sa ovim predlogom uputio predsednicioma SAD i Rusije, Džordžu Bušu i Vladimiru Putinu, britanskom premijeru Toniju Bleru i nemačkoj kancelarki Angeli Merkel.
Griboski je izrazio nadu da će lideri osam najmoćnijih zemalja na svetu razmotriti ovu opciju tokom samita G8, koji je otvoren sinoć u Nemačkoj, čime bi se "dobilo na vremenu da se postigne sporazum pregovorima, a da ne bude nametnut".
"Uprkos izraženoj predsednikovoj podršci Ahtisarijevom planu, to ne znači da će predsednik (Buš) ostati dosledan tome. I ranije jenakon dodatnih preispitivanja i debata, dolazilo do promene političkog kursa. Očekujem mogućnost modifikacije američkog stava u pogledu Ahtisarijevog plana, posebno ako druge opcije budu dostupne", rekao je on.
Griboski je ocenio da su velike šanse da Rusija i Kina ulože veto na rezoluciju o Kosovu koja bi se zasnivala na planu Martija Ahtisarija - prva zbog sve ozbiljnijeg sukoba sa SAD oko raketnog štita, a druga jer i sama strahuje od secesionizma.
Liberasion: Pola Evrope protiv nezavisnosti Kosova
Moskva i još pola tuceta evropskih zemalja protive se nezavisnosti Kosova zato što strahuju da bi nezavisnost srpske pokrajine pod privremenom upravom UN mogao biti opasan presedan koji bi mogao da i njih pogodi, ocenio je danas pariski dnevnik "Liberasion".
"Tvrd stav Moskve koja odbija svaku nezavisnost Kosova ne može se objasniti samo istorijskom solidarnošću s malom Srbijom, slovenskom i pravoslavnom, već i strahom da bi taj presedan mogao da podstakne čečenske separatiste", piše list u tekstu naslovljenom "Veliki strah od presedana".
Iz istih razloga, Kina - koju brinu Tibet i Tajvan - takodje imaju tvrd stav o Kosovu, dodaje pariski dnevnik koji sebe i dalje smatra levičarskim, iako je od pre par godina prešao u vlasništvo krupnog kapitala.
"O pitanju nezavisnosti Kosova je duboko podeljena i Evropska unija, uprkos zajedničkom stavu Pariza i Londona u Savetu bezbednosti UN... Bar pola tuceta članica EU snažno se protive nezavisnosti", piše "Liberasion".
List navodi da je reč o Grčkoj, Kipru, Bugarskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Španiji - zemljama koje sve imaju manjine koje bi jednoga dana mogle da traže nezavisnost, ili to već čine (Baski u Španiji, na primer).
Zanimljivo je, medjutim, ponašanje Velike Britanije, primećuje "Liberasion", zemlje koja se već sada suočava s porastom separatizma u sopstvenoj sredini.
"Britanske vlasti ostaju hladne glave, ne verujući da bi nezavisnost Kosova mogla da podstakne nezavisnost Škotske", piše pariski dnevnik.
(agencije)
"Tvrd stav Moskve koja odbija svaku nezavisnost Kosova ne može se objasniti samo istorijskom solidarnošću s malom Srbijom, slovenskom i pravoslavnom, već i strahom da bi taj presedan mogao da podstakne čečenske separatiste", piše list u tekstu naslovljenom "Veliki strah od presedana".
Iz istih razloga, Kina - koju brinu Tibet i Tajvan - takodje imaju tvrd stav o Kosovu, dodaje pariski dnevnik koji sebe i dalje smatra levičarskim, iako je od pre par godina prešao u vlasništvo krupnog kapitala.
"O pitanju nezavisnosti Kosova je duboko podeljena i Evropska unija, uprkos zajedničkom stavu Pariza i Londona u Savetu bezbednosti UN... Bar pola tuceta članica EU snažno se protive nezavisnosti", piše "Liberasion".
List navodi da je reč o Grčkoj, Kipru, Bugarskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Španiji - zemljama koje sve imaju manjine koje bi jednoga dana mogle da traže nezavisnost, ili to već čine (Baski u Španiji, na primer).
Zanimljivo je, medjutim, ponašanje Velike Britanije, primećuje "Liberasion", zemlje koja se već sada suočava s porastom separatizma u sopstvenoj sredini.
"Britanske vlasti ostaju hladne glave, ne verujući da bi nezavisnost Kosova mogla da podstakne nezavisnost Škotske", piše pariski dnevnik.
(agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.
