Skupština Srbije trebalo bi na današnjoj vanrednoj sednici da razmatra izmene tri zakona, medjutim Tomislav Nikolić je najavio da će SRS otvoriti raspravu o hapšenju generala Zdravka Tolimira.
Poslanici opozicije u Skupštini Srbije nastavili su u petak sa ukazivanjem na povredu Poslovnika zbog predloženog dnevnog reda, umesto da počnu raspravu o izmenama zakona o zaštitniku gradjana (ombudsmanu), o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i o Državnoj revizorskoj instituciji.
Poslanici opozicije su ocenili da je na sednici u petak trebalo da budu i izbor i imenovanja na koja obavezuje Ustavni zakona.
Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić izjavio je da je nemoralno počinjati sednicu Skupštine Srbije bez rasprave o Kosovu i Metohiji. On je upitao Vladu zbog čega beži od toga da novi saziv parlamenta usvoji rezoluciju o Kosovu i Metohiji.
Nikolić je rekao i da gradjani Srbije zahtevaju da se u Skupštini raspravlja o hapšenju generala Zdravka Tolimira i dodao da vlast krije da je Tolimir uhapšen u Beogradu.
Ocenio je i da dnevni red sednice nije u skladu sa Ustavom i Ustavnim zakonom, jer ne predvidja i izbor i imenovanja.
"Moramo izabrati zaštitnika gradjana i njegove zamenike, lice koje je nadležno za praćenje prava na obaveštavanje gradjana i njegove zamenike, guvernera Narodne banke Srbije i organe Državne revizorske institucije", rekao je Nikolić.
Istakao je da nijednog predsednika parlamenta ne pamti kao demokratu i poručio predsedniku Oliveru Duliću da mu današnja sednica "ne služi na čast".
Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić je izjavio da Ustavni zakon nalaže da se na sednici izaberu zaštitnik gradjana, poverenik za informacije od javnog značaja, guverner NBS, članovi Državne revizorske institucije i sudije Ustavnog suda Srbije.
Poslanik Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS) Vladan Batić je najavio da poslanici iz poslaničkog kluba LDP-a insistiraju na Skupština prvo izabere sudije Ustavnog suda, navodeći da bez tog suda niko ne može da pokrene pitanje za ocenu ustavnosti zakona i drugih akata koje parlament usvaja.
Batić je dodao i da poslanici LDP-a neće dozvoliti da direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo Zoran Balinovac predstavlja bilo koji zakon u Skupštini Srbije.
Predlaže se, takodje, da zaštitnik gradjana ne može da bude član političke stranke, umesto političke organizacije kako je odredjeno Zakonom.
Izmenama se utvrdjuje imunitet za zaštitnika gradjana i njegova četiri zamenika, kao što imaju narodni poslanici, i precizira da ne mogu da daju izjave političke prirode.
Položaj i nadležnost zaštitnika gradjana uredjen je novim Ustavom, a zakonom je ovlašćen da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugih propisa i opštih akata, kao i da predlaže zakone iz svoje nadležnosti.
Prema Ustavu, njegova nadležnost je da štiti prava gradjana i kontroliše rad državne uprave i svih onih čijim se delovanjem, odnosno nedelovanjem, mogu povrediti nečija zagarantovana prava ili slobode.
Zaštitnik gradjana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava, a za svoj rad odgovara Skupštini.
Da bi neko bio izabran za zaštitnika gradjana, mora da bude diplomirani pravnik, da ima najmanje 10 godina iskustva na pravnim poslovima od značaja za poslove iz nadležnosti koju obavlja, visoke moralne i stručne kvalitete, kao i zapaženo iskustvo u zaštiti prava gradjana.
Izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predloženo je da Poverenik za informacije od javnog značaja ima mogućnost pokretanja postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih akata.
Precizirao je da Poverenika bira Skupština Srbije glasovima više od polovine svih poslanika.
Izmene zakona predvidjaju i da, ako isto lice ponovo bude birano za poverenika ili njegovog zamenika pre nego što mu istekne mandat, novi mandat prestaje po isteku sedam godina od prvog izbora.
Takodje, poverenik može dva puta da bude biran na tu funkciju.
Ustavom Srbije ustanovljeno je pravo gradjana na istinito i blagovremeno informisanje o pitanjima do javnog značaja, kao i na to da svako ima pravo na pristup tim informacijama.
Zakon o slobodnom pristupu infrormacijama od javnog značaja usvojen je 2. novembra 2004. godine, a sadašnji poverenik Rodoljub Šabić na tu funkciju izabran je 22. decembra te godine i, ukoliko bude reizabran, mandat će mu trajati do kraja decembra 2011. godine.
Predloženim izmenama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji (DRI), izbor i nadležnost organa DRI uskladjuje se sa novim Ustavom, odnosno briše se odredba koja se odnosi na bivšu Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.
Nadležnost DRI, koja ima pet članova Saveta i predsednika, je kontrola svih trošenja iz republičkog budžeta, zbog čega je taj organ jedan od najvažnijih antikorupcijskih mehanizama u državi.
Na dnevnom redu sednice su i predlozi odluka o izboru članova skupštinskih odbora, kao i o utvrdjivanju sastava stalnih delegacija u medjunarodnim parlamentarnim institucijama, čijim bi usvajanjem bilo kompletirano konstituisanje novog saziva Skupštine Srbije.
(Beta/MONDO)
Poslanici opozicije su ocenili da je na sednici u petak trebalo da budu i izbor i imenovanja na koja obavezuje Ustavni zakona.
Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić izjavio je da je nemoralno počinjati sednicu Skupštine Srbije bez rasprave o Kosovu i Metohiji. On je upitao Vladu zbog čega beži od toga da novi saziv parlamenta usvoji rezoluciju o Kosovu i Metohiji.
Nikolić je rekao i da gradjani Srbije zahtevaju da se u Skupštini raspravlja o hapšenju generala Zdravka Tolimira i dodao da vlast krije da je Tolimir uhapšen u Beogradu.
Ocenio je i da dnevni red sednice nije u skladu sa Ustavom i Ustavnim zakonom, jer ne predvidja i izbor i imenovanja.
"Moramo izabrati zaštitnika gradjana i njegove zamenike, lice koje je nadležno za praćenje prava na obaveštavanje gradjana i njegove zamenike, guvernera Narodne banke Srbije i organe Državne revizorske institucije", rekao je Nikolić.
Istakao je da nijednog predsednika parlamenta ne pamti kao demokratu i poručio predsedniku Oliveru Duliću da mu današnja sednica "ne služi na čast".
Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić je izjavio da Ustavni zakon nalaže da se na sednici izaberu zaštitnik gradjana, poverenik za informacije od javnog značaja, guverner NBS, članovi Državne revizorske institucije i sudije Ustavnog suda Srbije.
Poslanik Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS) Vladan Batić je najavio da poslanici iz poslaničkog kluba LDP-a insistiraju na Skupština prvo izabere sudije Ustavnog suda, navodeći da bez tog suda niko ne može da pokrene pitanje za ocenu ustavnosti zakona i drugih akata koje parlament usvaja.
Batić je dodao i da poslanici LDP-a neće dozvoliti da direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo Zoran Balinovac predstavlja bilo koji zakon u Skupštini Srbije.
Zaštitnik, informacije i DRI
Predloženim izmenama Zakona o zaštitiniku gradjana precizirano je da zaštitnika gradjana bira Skupština Srbije većinom glasova svih narodnih poslanika na period od pet godina i da isto lice može najviše dva puta da bude birano na tu funkciju.Predlaže se, takodje, da zaštitnik gradjana ne može da bude član političke stranke, umesto političke organizacije kako je odredjeno Zakonom.
Izmenama se utvrdjuje imunitet za zaštitnika gradjana i njegova četiri zamenika, kao što imaju narodni poslanici, i precizira da ne mogu da daju izjave političke prirode.
Položaj i nadležnost zaštitnika gradjana uredjen je novim Ustavom, a zakonom je ovlašćen da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugih propisa i opštih akata, kao i da predlaže zakone iz svoje nadležnosti.
Prema Ustavu, njegova nadležnost je da štiti prava gradjana i kontroliše rad državne uprave i svih onih čijim se delovanjem, odnosno nedelovanjem, mogu povrediti nečija zagarantovana prava ili slobode.
Zaštitnik gradjana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava, a za svoj rad odgovara Skupštini.
Da bi neko bio izabran za zaštitnika gradjana, mora da bude diplomirani pravnik, da ima najmanje 10 godina iskustva na pravnim poslovima od značaja za poslove iz nadležnosti koju obavlja, visoke moralne i stručne kvalitete, kao i zapaženo iskustvo u zaštiti prava gradjana.
Izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predloženo je da Poverenik za informacije od javnog značaja ima mogućnost pokretanja postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih akata.
Precizirao je da Poverenika bira Skupština Srbije glasovima više od polovine svih poslanika.
Izmene zakona predvidjaju i da, ako isto lice ponovo bude birano za poverenika ili njegovog zamenika pre nego što mu istekne mandat, novi mandat prestaje po isteku sedam godina od prvog izbora.
Takodje, poverenik može dva puta da bude biran na tu funkciju.
Ustavom Srbije ustanovljeno je pravo gradjana na istinito i blagovremeno informisanje o pitanjima do javnog značaja, kao i na to da svako ima pravo na pristup tim informacijama.
Zakon o slobodnom pristupu infrormacijama od javnog značaja usvojen je 2. novembra 2004. godine, a sadašnji poverenik Rodoljub Šabić na tu funkciju izabran je 22. decembra te godine i, ukoliko bude reizabran, mandat će mu trajati do kraja decembra 2011. godine.
Predloženim izmenama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji (DRI), izbor i nadležnost organa DRI uskladjuje se sa novim Ustavom, odnosno briše se odredba koja se odnosi na bivšu Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.
Nadležnost DRI, koja ima pet članova Saveta i predsednika, je kontrola svih trošenja iz republičkog budžeta, zbog čega je taj organ jedan od najvažnijih antikorupcijskih mehanizama u državi.
Na dnevnom redu sednice su i predlozi odluka o izboru članova skupštinskih odbora, kao i o utvrdjivanju sastava stalnih delegacija u medjunarodnim parlamentarnim institucijama, čijim bi usvajanjem bilo kompletirano konstituisanje novog saziva Skupštine Srbije.
(Beta/MONDO)
