U nedelju, 10. juna, navršava se osam godina od prestanka NATO bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije. Prekidu bombardovanja prethodilo je donošenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
U nedelju, 10. juna, navršava se osam godina od prestanka NATO bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije. Prekidu bombardovanja prethodilo je donošenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.Dan ranije, 9. juna, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojnotehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak medjunarodnih trupa u pokrajinu.
Kriza je, posle nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, okončana posredničkom misijom predsednika Finske Martija Ahtisarija i bivšeg premijera Rusije Viktora Černomirdina.
Najpre je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov plan za razmeštanje medjunarodnih trupa na Kosovu, a potom je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije.
Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve medjunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije 12. juna 1999. godine.
U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega 30.000 iz zemalja članica NATO-a. U medjuvremenu broj tih snaga je bitno smanjen.
Vazduhoplovni napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine nešto pre 20 sati na osnovu naredjenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane.
Vlada SRJ je te noći proglasila ratno stanje. U većini gradova u SRJ tada su se po prvi put posle Drugog svetskog rata oglasile sirene za vazdušnu opasnost, a gradjani su odlazili u skloništa.
Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema raznim procenama, poginulo izmedju 1.200 i 2.500 ljudi.
NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi i u SAD.
Akcija NATO, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, održanih u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999.
godine.
U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.
O materijalnoj šteti nanetoj SRJ bombardovanjem izneti su različiti podaci. Tadašnje vlasti procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile od članica NATO-a da je nadoknade. Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.
(Beta)
