Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte daće 18. juna pozitivnu ocenu saradnji Srbije sa tim sudom i pozvati Savet bezbednosti UN da "dodatno ohrabri" Beograd da zaokruži tu saradnju i pravdi privede preostalih pet begunaca, uključujući Radovana Karadžića i Ratka Mladića.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte daće 18. juna pozitivnu ocenu saradnji Srbije sa tim sudom i pozvati Savet bezbednosti UN da "dodatno ohrabri" Beograd da zaokruži tu saradnju i pravdi privede preostalih pet begunaca, uključujući Radovana Karadžića i Ratka Mladića.
"Medjunarodna zajednica ima moralnu obavezu da pomogne Srbiji i vodjstvu te države da donesu ispravne odluke i pokrenu odlučujuću akciju i privedu preostalih šest begunaca Haškom tribunalu", navodi se u izveštaju Del Ponteove, koji će 18. juna biti predočen Savetu bezbednosti.
U 36 strana izveštaja, u koji je agencija Tanjug imala uvid, pominje se šest haških begunaca, obzirom da je taj dokument napisan sredinom maja, odnosno pune dve nedelje pre nego što je general Zdravko Tolimir uhapšen i prebačen u pritvorsku jedinicu u Sheveningenu.
Redovni izveštaj predsednika Haškog tribunala Fausta Pokara i Del Ponteove, u medjuvremenu, podeljen je ambasadorima država članica Saveta bezbednosti, te u njegovom sadržaju neće biti izmena, već će glavna tužiteljka imati priliku da diplomate upozna sa razvojem situacije u usmenom obraćanju najmoćnijem telu svetske organizacije.
Diplomate u sedištu UN u Njujorku rekli su agenciji Tanjug da "nema nikakve dileme" da će Del Ponteova, "u svetlu poslednjih dogadjaja i dokaza vezanih za odlučnost vlasti u Beogradu da okončaju saradnju sa tim sudom", dati pozitivnu ocenu ukupne saradnje Srbije sa Haškim tribunalom.
Del Ponteova, takodje, ponavlja svoje uverenje da se dvojica najtraženijih begunaca, bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i komandant vojske bosanskih Srba Ratko Mladić, nalaze u Srbiji, te da bi vlasti u Beogradu mogle da ih lociraju i uhapse".
Glavna tužiteljka Haškog tribunala, takodje, smatra da bi vlasti u Beogradu mogle da lociraju i bivšeg policijskog generala Vlastimira Djordjevića, koji se, kako se veruje, krije u Rusiji.
"Tokom prethodnih nekoliko godina, Mladić je boravio na teritoriji Srbije u najmanje nekoliko navrata, provodio značajne periode vremena i još se uvek tu nalazi", navodi se u izveštaju Del Ponteove.
Osim Karadžića, Mladića i Djordjevića, u bekstvu se još uvek nalaze i nekadašnji komandant policije Republike Srpske Stojan Župljanin i bivši predsednik vlade samoproklamovane Republike Srpske Krajine Goran Hadžić.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala je još jednom upozorila da "postoje ozbiljni problemi za zaštitom svedoka" u procesu koji se vodi protiv bivšeg privremenog premijera Kosova Ramuša Haradinaja.
"Tužilaštvo i dalje zavisi od UNMIK-a da osigura bezbednost svedoka", navodi se u izveštaju Haškog tribunala, naglašavajući da će tužilaštvo, u slučaju da u medjuvremenu bude postignut sporazum o novom statusu Kosova, "i dalje insistirati da taj problem bude predmet brige medjunarodne zajednice".
Del Ponteova, takodje, navodi da nema ozbiljnijih problema u saradnji sa Crnom Gorom i Makedonijom, za razliku od Hrvatske.
"U Hrvatskoj postoje ozbiljne indikacije o povećanim teškoćama u koje su uključene i hrvatske vlasti, posebno u vezi razvoja dogadjaja oko sudjenja Anti Gotovini. Saradnja Hrvatske ostaje od ključnog značaja u narednim mesecima", navodi se u izveštaju Del Ponteove.
"Od suštinske je važnosti da ova institucija nastavi da postoji kao pravni činilac, mada u ozbiljno smanjenom obimu, i posle 2010. godine", navodi se u izveštaju koji će Del Ponteova 18. juna podneti Savetu bezbednosti UN. Nastavak rada suda potreban je, kako je navela Del Ponteova, kako bi se obezbedilo da švi begunci uhapšeni posle 2010.godine budu izvedeni pred lice pravde.
"Te mehanizme potrebno je što pre definisati", navodi se u izveštaju.
Mehanizmi, koji će prema predlogu Haškog tribunala ostati u funkciji i nakon okončanja rada tog suda, obuhvataju i rukovodjenje arhivom, o čemu će se u narednom periodu izjasniti radna grupa Saveta bezbednosti i pravni stručnjaci UN.
Del Ponteova je, takodje, navela da se haško tužilaštvo slaže sa ocenom da sva tekuća sudjenja treba da budu okončana do kraja sledeće godine, te da se preostali procesi privedu kraju tokom 2009. godine, naglašavajući da će "trenutak hapšenja preostalih begunaca biti od presudnog značaja" u donošenju takvih odluka.
"Vreme hapšenja begunaca će biti od presudnog uticaja na odluku da li će im biti sudjeno u tom periodu, obzirom da se mogućnosti da se uhapšeni begunci prikljuće tekućim procesima smanjuju iz dana u dan", navodi Del Ponteova.
(Tanjug/MONDO)
"Medjunarodna zajednica ima moralnu obavezu da pomogne Srbiji i vodjstvu te države da donesu ispravne odluke i pokrenu odlučujuću akciju i privedu preostalih šest begunaca Haškom tribunalu", navodi se u izveštaju Del Ponteove, koji će 18. juna biti predočen Savetu bezbednosti.
U 36 strana izveštaja, u koji je agencija Tanjug imala uvid, pominje se šest haških begunaca, obzirom da je taj dokument napisan sredinom maja, odnosno pune dve nedelje pre nego što je general Zdravko Tolimir uhapšen i prebačen u pritvorsku jedinicu u Sheveningenu.
Redovni izveštaj predsednika Haškog tribunala Fausta Pokara i Del Ponteove, u medjuvremenu, podeljen je ambasadorima država članica Saveta bezbednosti, te u njegovom sadržaju neće biti izmena, već će glavna tužiteljka imati priliku da diplomate upozna sa razvojem situacije u usmenom obraćanju najmoćnijem telu svetske organizacije.
Diplomate u sedištu UN u Njujorku rekli su agenciji Tanjug da "nema nikakve dileme" da će Del Ponteova, "u svetlu poslednjih dogadjaja i dokaza vezanih za odlučnost vlasti u Beogradu da okončaju saradnju sa tim sudom", dati pozitivnu ocenu ukupne saradnje Srbije sa Haškim tribunalom.
Del Ponteova, takodje, ponavlja svoje uverenje da se dvojica najtraženijih begunaca, bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i komandant vojske bosanskih Srba Ratko Mladić, nalaze u Srbiji, te da bi vlasti u Beogradu mogle da ih lociraju i uhapse".
Glavna tužiteljka Haškog tribunala, takodje, smatra da bi vlasti u Beogradu mogle da lociraju i bivšeg policijskog generala Vlastimira Djordjevića, koji se, kako se veruje, krije u Rusiji.
"Tokom prethodnih nekoliko godina, Mladić je boravio na teritoriji Srbije u najmanje nekoliko navrata, provodio značajne periode vremena i još se uvek tu nalazi", navodi se u izveštaju Del Ponteove.
Osim Karadžića, Mladića i Djordjevića, u bekstvu se još uvek nalaze i nekadašnji komandant policije Republike Srpske Stojan Župljanin i bivši predsednik vlade samoproklamovane Republike Srpske Krajine Goran Hadžić.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala je još jednom upozorila da "postoje ozbiljni problemi za zaštitom svedoka" u procesu koji se vodi protiv bivšeg privremenog premijera Kosova Ramuša Haradinaja.
"Tužilaštvo i dalje zavisi od UNMIK-a da osigura bezbednost svedoka", navodi se u izveštaju Haškog tribunala, naglašavajući da će tužilaštvo, u slučaju da u medjuvremenu bude postignut sporazum o novom statusu Kosova, "i dalje insistirati da taj problem bude predmet brige medjunarodne zajednice".
Del Ponteova, takodje, navodi da nema ozbiljnijih problema u saradnji sa Crnom Gorom i Makedonijom, za razliku od Hrvatske.
"U Hrvatskoj postoje ozbiljne indikacije o povećanim teškoćama u koje su uključene i hrvatske vlasti, posebno u vezi razvoja dogadjaja oko sudjenja Anti Gotovini. Saradnja Hrvatske ostaje od ključnog značaja u narednim mesecima", navodi se u izveštaju Del Ponteove.
Haški tribunal i posle 2010?
Karla del Ponte predložiće Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da podrži nastavak rada tog suda i posle 2010. godine, kako bi se obezbedilo da svi begunci, uhapšeni posle tog datuma, budu izvedeni pred lice medjunarodne pravde."Od suštinske je važnosti da ova institucija nastavi da postoji kao pravni činilac, mada u ozbiljno smanjenom obimu, i posle 2010. godine", navodi se u izveštaju koji će Del Ponteova 18. juna podneti Savetu bezbednosti UN. Nastavak rada suda potreban je, kako je navela Del Ponteova, kako bi se obezbedilo da švi begunci uhapšeni posle 2010.godine budu izvedeni pred lice pravde.
"Te mehanizme potrebno je što pre definisati", navodi se u izveštaju.
Mehanizmi, koji će prema predlogu Haškog tribunala ostati u funkciji i nakon okončanja rada tog suda, obuhvataju i rukovodjenje arhivom, o čemu će se u narednom periodu izjasniti radna grupa Saveta bezbednosti i pravni stručnjaci UN.
Del Ponteova je, takodje, navela da se haško tužilaštvo slaže sa ocenom da sva tekuća sudjenja treba da budu okončana do kraja sledeće godine, te da se preostali procesi privedu kraju tokom 2009. godine, naglašavajući da će "trenutak hapšenja preostalih begunaca biti od presudnog značaja" u donošenju takvih odluka.
"Vreme hapšenja begunaca će biti od presudnog uticaja na odluku da li će im biti sudjeno u tom periodu, obzirom da se mogućnosti da se uhapšeni begunci prikljuće tekućim procesima smanjuju iz dana u dan", navodi Del Ponteova.
(Tanjug/MONDO)
