Sjedinjene Američke Države su odlučile da Kosovo treba da bude nazavisno, izjavio je u nedelju u Tirani američki predsednik Džordž Buš.
Sjedinjene Američke Države su odlučile da Kosovo treba da bude nazavisno, izjavio je u nedelju u Tirani američki predsednik Džordž Buš.
"Odlučili smo, verujemo da Kosovo treba da bude nezavisno. Diplomate rade na tome, da vidimo možemo li da nadjemo zajedničko rešenje. Ako ne, u jednom trenutku moramo reći - dosta je, i Kosovo je nazavisno", rekao je predsednik Buš na zajedničkoj konferenciji za novinare sa albanskim premijerom Sali Berrišom.
"Pokušaćemo da nadjemo rešenje da zadovoljimo i Rusiju i Srbiju, kako bi nezavisnost išla glatko. Ukoliko se to ne desi, mi ćemo izneti rezoluciju", najavio je Buš, ističući da “ishod svakog (pregovaračkog) procesa mora biti nezavisnost” Kosova.
Predsednik SAD je dodao da bi bilo najbolje da Rusija prihvati da je nezavisnost Kosova "neophodna".
“Nezavisnost je cilj i to treba da znaju gradjani Kosova”, poručio je Buš dodajući da “Srbija treba da zna da SAD podržavaju njene evroatlantske integracije”.
Albanski premijer Salji Beriša poručio je kosovskim Albancima da “njihov projekat (o nezavisnosti) ima punu podršku i razumevanje predsednika Buša”.
“Preporučujem im upornost i hladnokrvnost”, dodao je Beriša
Isti izvor je naveo da bi, ukoliko bi albanski separatisti proglasili jednostranu nezavisnost, u istom trenutku Vlada Srbije donela akt kojim se poništava jednostrana nezavisnost, jer je saglasno Ustavu Srbije Kosovo i Metohija sastavni i neotudjivi deo Srbije.
Savetnik premijera Srbije za medije Srdjan Djurić prethodno je izjavio da delegacija Vlade Srbije, po završetku posete Rusiji iskazuje veliko zadovoljstvo razgovorom koji je predsednik Vlade Vojislav Koštunica imao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Djurić je za agenciju Beta rekao da je u tim razgovorima u potpunosti potvrdjena zajednička politika oko Kosova i Metohije, koja je utvrdjena pre godinu dana, pri susretu Koštunice i Putina takodje u Sant Peterburgu.
Prema njegovim rečima, potvrdjena je puna saglasnost da se na poznatim principima, pre svega polazeći od principa poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta postojećih država, nastavi aktivno delovanje u pronalaženju kompromisnog rešenja.
Djurić je dodao da je za Srbiju od najveće važnosti to što je Putin u razgovoru ispoljio čvrstu podršku Srbiji da u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija "ne može proći ni jedan predlog rezolucije na osnovu koje bi došlo do rasparčavanja Srbije i stvaranja nezavisnog Kosova na njenoj teritoriji".
"Što se tiče izjave američkog predsednika Džordža Buša date danas u Tirani, podsećam da o budućem statusu Kosova i Metohije ne odlučuju SAD, već SB UN, a Savet bezbednosti obavezuje važeća rezolucija 1244 i Povelja UN", rekao je savetnik premijera.
Djurić je kazao da je posle razgovora Koštunice i Putina "potpuno jasno da u Savetu bezbednosti UN ne može i neće proći nezavisno Kosovo".
U tekstu, koji su sačinili kopredsedavajući Srpskog kokusa, dugogodišnji republikanski predstavnik iz Indijane Den Barton i demokratska predstavnica iz Ilinoisa Melisa Bin, ocenjeno je da izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari "nije uspeo da pronadje rešenje koje bi bilo prihvatljivo za obe strane."
"Sjedinjene Američke Države trebalo bi da podrže rešenje za budući status Kosova koje bi bilo prihvatljivo za obe strane, i za Srbiju i za Kosovo, i koje bi bilo postignuto, ukoliko je to potrebno, putem nove runde pregovora", navedeno je u predlogu kongresne rezolucije, koji je iz srpskog Ministarstva spoljnih poslova dostavljen Tanjugu.
Medjunarodna zajednica trebalo bi, prema tom predlogu, da prizna da Vlada Srbije trenutno ima zakonski suverenitet nad južnom pokrajinom, u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN iz juna 1999.
Kopredsedavajući Srpskog kokusa takodje su ocenili bi zvanični Vašington trebalo da odbaci nametnuto rešenje za status Kosmeta, da se uzdrži od bilo kakve jednostrane akcije koja bi vodila ka nezavisnosti pokrajine, naročito one koja bi zaobišla UN, i da se, u saradnji sa saveznicima, angažuje na sprovodjenju rezolucije Saveta bezbednosti svetske oganizacije kojom se podržava rešenje prihvatljivo za obe strane.
SAD bi, kako je navedeno u tekstu, trebalo da, pre nego što pruže podršku konačnom statusu Kosmeta, insistiraju da u pokrajini budu sprovedeni svi demokratski standardi koje su postavile UN.
Barton i Bin su, takodje, ocenili da izaslanik UN "nije postigao kompromisno rešenje izmedju Srbije i kosovskih Albanaca, koje bi omogućilo trajnost i stabilnost konačnog statusa Kosova."
Dvoje kongresmena je preporučilo Vašingtonu da, u saradnji sa Evropskom unijom, podupre politički i ekonomski razvoj i evroatlantsku integraciju pokrajine i Srbije.
Oni su, takodje, poručili privremenim vlastima u Prištini da ulože napore u razvoj "kooperativnih odnosa s vladom Srbije" i da preduzmu sve što je u njihovoj moći za zaštitu ekonomskih i političkih prava Srba i drugih manjina i zaštitu srpske pravoslavne baštine na Kosmetu.
"Vlada Srbije trebalo bi da nastavi (napredak) ka prosperitetnoj i mirnoj budućnosti preko regionalne saradnje i integracije u evroatlantske institucije, uključujući NATO i Evropsku uniju, i ka uspostavljanju otvorenih, konstruktivnih odnosa s pokrajinskom vladom Kosova", navedeno je u dokumentu.
Prema oceni dvoje kongresmena, novi pregovori i diplomatski napori ne predstavljaju odugovlačenje procesa, jer ocenjuju da je bolje naći rešenje koje bi prihvatile obe strane, nego se suočiti sa novom krizom i sukobima na Balkanu.
Obrazlažući svoj predlog, Barton i Bin su podsetili da je Kosmet, prema svim relevantnim medjunarodnim sporazumima, deo Srbije.
Barton i Bin su naglasili da bi stabilnost Srbije doprinela stabilnosti čitavog Balkana, dok bi nametanje nezavisnosti pokrajine ojačalo antizapadne radikalne i nacionalističke snage u Srbiji, izazvalo nestabilnost u zemlji, zaustavilo njen ekonomski i politički razvoj i usporilo napredak ka evroatlantskim integracijama.
Kongresmeni su, takodje, podsetili da Srbija od 1999. nije na Kosmetu prisutna ni politički ni vojno ni ekonomski i da je, od dolaska Misije UN, iz pokrajine raseljeno više od 200.000 Srba i pripadnika drugih manjina, ubijeno preko 1.500 Srba i uništeno više od 100 pravoslavnih crkava i manastira i 20.000 domova.
Predlog rezolucije već je ušao u proceduru Kongresa, navedeno je u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije, dostavljenom Tanjugu.
(agencije/MONDO)
"Odlučili smo, verujemo da Kosovo treba da bude nezavisno. Diplomate rade na tome, da vidimo možemo li da nadjemo zajedničko rešenje. Ako ne, u jednom trenutku moramo reći - dosta je, i Kosovo je nazavisno", rekao je predsednik Buš na zajedničkoj konferenciji za novinare sa albanskim premijerom Sali Berrišom.
"Pokušaćemo da nadjemo rešenje da zadovoljimo i Rusiju i Srbiju, kako bi nezavisnost išla glatko. Ukoliko se to ne desi, mi ćemo izneti rezoluciju", najavio je Buš, ističući da “ishod svakog (pregovaračkog) procesa mora biti nezavisnost” Kosova.
Predsednik SAD je dodao da bi bilo najbolje da Rusija prihvati da je nezavisnost Kosova "neophodna".
“Nezavisnost je cilj i to treba da znaju gradjani Kosova”, poručio je Buš dodajući da “Srbija treba da zna da SAD podržavaju njene evroatlantske integracije”.
Albanski premijer Salji Beriša poručio je kosovskim Albancima da “njihov projekat (o nezavisnosti) ima punu podršku i razumevanje predsednika Buša”.
“Preporučujem im upornost i hladnokrvnost”, dodao je Beriša
Vlada pripremila odluku o poništavanju nezavisnosti
Vlada Srbije je, zbog najava da bi "albanski separatisti mogli da proglase jednostranu nezavisnost Kosova i Metohije, već pripremila odluku kojom bi poništila akt o jednostranoj nezavisnosti, odnosno stvaranju druge države na svojoj teritoriji", rečeno je agenciji Beta u kabinetu predsednika vlade.Isti izvor je naveo da bi, ukoliko bi albanski separatisti proglasili jednostranu nezavisnost, u istom trenutku Vlada Srbije donela akt kojim se poništava jednostrana nezavisnost, jer je saglasno Ustavu Srbije Kosovo i Metohija sastavni i neotudjivi deo Srbije.
Savetnik premijera Srbije za medije Srdjan Djurić prethodno je izjavio da delegacija Vlade Srbije, po završetku posete Rusiji iskazuje veliko zadovoljstvo razgovorom koji je predsednik Vlade Vojislav Koštunica imao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Djurić je za agenciju Beta rekao da je u tim razgovorima u potpunosti potvrdjena zajednička politika oko Kosova i Metohije, koja je utvrdjena pre godinu dana, pri susretu Koštunice i Putina takodje u Sant Peterburgu.
Prema njegovim rečima, potvrdjena je puna saglasnost da se na poznatim principima, pre svega polazeći od principa poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta postojećih država, nastavi aktivno delovanje u pronalaženju kompromisnog rešenja.
Djurić je dodao da je za Srbiju od najveće važnosti to što je Putin u razgovoru ispoljio čvrstu podršku Srbiji da u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija "ne može proći ni jedan predlog rezolucije na osnovu koje bi došlo do rasparčavanja Srbije i stvaranja nezavisnog Kosova na njenoj teritoriji".
"Što se tiče izjave američkog predsednika Džordža Buša date danas u Tirani, podsećam da o budućem statusu Kosova i Metohije ne odlučuju SAD, već SB UN, a Savet bezbednosti obavezuje važeća rezolucija 1244 i Povelja UN", rekao je savetnik premijera.
Djurić je kazao da je posle razgovora Koštunice i Putina "potpuno jasno da u Savetu bezbednosti UN ne može i neće proći nezavisno Kosovo".
Predlog rezolucije Srpskog kokusa za Kosmet
Američki kongresmeni, članovi Srpskog kokusa, podneli su Predstavničkom domu Kogresa predlog rezolucije kojom se od Vašingtona traži da podrži rešenje za budući status Kosova i Metohije koje bi bilo prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu, a koje bi, ukoliko je potrebno, bilo pronadjeno u okviru nove runde pregovora.U tekstu, koji su sačinili kopredsedavajući Srpskog kokusa, dugogodišnji republikanski predstavnik iz Indijane Den Barton i demokratska predstavnica iz Ilinoisa Melisa Bin, ocenjeno je da izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari "nije uspeo da pronadje rešenje koje bi bilo prihvatljivo za obe strane."
"Sjedinjene Američke Države trebalo bi da podrže rešenje za budući status Kosova koje bi bilo prihvatljivo za obe strane, i za Srbiju i za Kosovo, i koje bi bilo postignuto, ukoliko je to potrebno, putem nove runde pregovora", navedeno je u predlogu kongresne rezolucije, koji je iz srpskog Ministarstva spoljnih poslova dostavljen Tanjugu.
Medjunarodna zajednica trebalo bi, prema tom predlogu, da prizna da Vlada Srbije trenutno ima zakonski suverenitet nad južnom pokrajinom, u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN iz juna 1999.
Kopredsedavajući Srpskog kokusa takodje su ocenili bi zvanični Vašington trebalo da odbaci nametnuto rešenje za status Kosmeta, da se uzdrži od bilo kakve jednostrane akcije koja bi vodila ka nezavisnosti pokrajine, naročito one koja bi zaobišla UN, i da se, u saradnji sa saveznicima, angažuje na sprovodjenju rezolucije Saveta bezbednosti svetske oganizacije kojom se podržava rešenje prihvatljivo za obe strane.
SAD bi, kako je navedeno u tekstu, trebalo da, pre nego što pruže podršku konačnom statusu Kosmeta, insistiraju da u pokrajini budu sprovedeni svi demokratski standardi koje su postavile UN.
Barton i Bin su, takodje, ocenili da izaslanik UN "nije postigao kompromisno rešenje izmedju Srbije i kosovskih Albanaca, koje bi omogućilo trajnost i stabilnost konačnog statusa Kosova."
Dvoje kongresmena je preporučilo Vašingtonu da, u saradnji sa Evropskom unijom, podupre politički i ekonomski razvoj i evroatlantsku integraciju pokrajine i Srbije.
Oni su, takodje, poručili privremenim vlastima u Prištini da ulože napore u razvoj "kooperativnih odnosa s vladom Srbije" i da preduzmu sve što je u njihovoj moći za zaštitu ekonomskih i političkih prava Srba i drugih manjina i zaštitu srpske pravoslavne baštine na Kosmetu.
"Vlada Srbije trebalo bi da nastavi (napredak) ka prosperitetnoj i mirnoj budućnosti preko regionalne saradnje i integracije u evroatlantske institucije, uključujući NATO i Evropsku uniju, i ka uspostavljanju otvorenih, konstruktivnih odnosa s pokrajinskom vladom Kosova", navedeno je u dokumentu.
Prema oceni dvoje kongresmena, novi pregovori i diplomatski napori ne predstavljaju odugovlačenje procesa, jer ocenjuju da je bolje naći rešenje koje bi prihvatile obe strane, nego se suočiti sa novom krizom i sukobima na Balkanu.
Obrazlažući svoj predlog, Barton i Bin su podsetili da je Kosmet, prema svim relevantnim medjunarodnim sporazumima, deo Srbije.
Barton i Bin su naglasili da bi stabilnost Srbije doprinela stabilnosti čitavog Balkana, dok bi nametanje nezavisnosti pokrajine ojačalo antizapadne radikalne i nacionalističke snage u Srbiji, izazvalo nestabilnost u zemlji, zaustavilo njen ekonomski i politički razvoj i usporilo napredak ka evroatlantskim integracijama.
Kongresmeni su, takodje, podsetili da Srbija od 1999. nije na Kosmetu prisutna ni politički ni vojno ni ekonomski i da je, od dolaska Misije UN, iz pokrajine raseljeno više od 200.000 Srba i pripadnika drugih manjina, ubijeno preko 1.500 Srba i uništeno više od 100 pravoslavnih crkava i manastira i 20.000 domova.
Predlog rezolucije već je ušao u proceduru Kongresa, navedeno je u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije, dostavljenom Tanjugu.
(agencije/MONDO)
