Članstvo u NATO svakako olakšava ulazak u EU, zajednički je zaključak učesnika Ture partnerstva u organizaciji Atlantskog saveta Srbije (ASS) i Slovačke atlantske komisije, održane u Beogradu.
"Nije reč o ljubavi, već o konkretnim državnim interesima. Postoje lokalni, regionalni i globalni interesi koje treba usaglasiti. Dobro je imati dobre odnose sa dalekim zemljama, ali još je bolje imati dobre odnose sa susedima", kazao je Varšo na skupu u prostorijama Univerziteta Megatrend.
On je ocenio da bi napredak u odnosima Srbije i NATO u okviru Partnerstva za mir doprineo napretku u evrointegracijama.
Moderator diskusije, bivši ambašador Srbije u Francuskoj i predstavnik ASS prof. Predrag Simić rekao je da je članstvo u NATO "kontroverzna tema u Srbiji", jer je srpski narod dva puta ratovao protiv ovog vojnog saveza, 1995. u Republici Srpskoj i 1999. u Jugoslaviji.
Simić je istakao da je uprkos tome, makar jedan rat sprečen zahvaljujući angažmanu NATO 2001. godine u opštinama na jugu Srbije - Bujanovac, Preševo i Medveđa.
"Ako idemo na Zapad onda treba da sedimo za svakim stolom gde se o nama razgovara", naveo je Simić podsećajući da je iz tog razloga bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi doneo odluku o povratku Pariza u komandne strukture NATO.
Martin Sklenar iz Ministarstva spoljnih poslova Slovačke ocenio je da članstvo u Partnerstvu za mir ne isključuje članstvo u NATO, kao i da je svojevremena odluka njegove zemlje da se učlani u NATO bila "civilizacijska odluka".
"Na taj način smo dobili jedinstvene bezbednosne garancije koje niko drugi ne može da pruži. Od kada smo počeli pregovore sa EU i Nato, slovački BDP je porastao, porastao je i broj stranih investicija, zabeležen je ekonomski rast", rekao je Sklenar.
On je naglasio da uloga Slovačke nije da nauči Srbiju kako da uđe u NATO niti da je nagovara da to učini, već da ukaže na izazove i prepreke, kao i da kao jedan od kanala komunikacije olakša saradnju Beograda sa Severnoatlantskim savezom.
