Predsednik Srbije otvorio je u Moskvi Srpsko-rusku investicionu konferenciju gde će biti predstavljeno 80 najznačajnijih investicionih projekata u Srbiji.
Nikolić je kazao da Srbija iz dana u dan postaje sve atraktivnija investiciona destinacija zbog stabilnog ekonomskog okruženja, dobre zakonske regulative, dobre poreske politike i raznovrsnih finansijkih olakšica.
Predsednik je naveo da se Srbija i Rusija 1990-ih godina "nisu najbolje razumele", a posebno od 2000. godine, kada je "rukovodstvo Srbije mislilo da mora da se opredeli između Istoka i Zapada, između Rusije i EU".
"Sada je sve drugačije: i Istok i Zapad, i Rusija i EU. Jasno smo to rekli u Moskvi. Popravili smo ekonomske odnose i taj kontinuitet uspešne saradnje mora da se održi", kazao je Nikolić.
Predsednik je naveo da se usavršava ugovorno-pravna baza dve zemlje, da se otvara uspešna bankarska saradnja, da će do kraja 2013. godine početi izgradnja gasovoda "Južni tok" u Srbiji.
Nikolić je kazao da postoje velike investicione mogućnosti za ulaganje u energetiku, poljoprivredu, građevinarstvo, turizam i industriju.
Po rečima Nikolića, cilj konferencije u Moskvi je da se predstavi 80 najznačajnijih investicionih projekata u Srbiji.
Na investicionoj konferenciji koju su organizovale privredne komore Rusije i Srbije, učestvovalo je više od 100 predstavnika ruskih firmi.
Predednik PKS Željko Sertić kazao je da privreda Srbija ponudom investicionih projekata ne traži pomoć, već nudi zajedničko stvaranje profita u realizaciji projekata.
PKS će preuzeti odgovornost da srpski i ruski partneri što pre prođu kroz lavirinte srpskih propisa i insititucija, dodao je on.
Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bčević kazao je da Srbija ne može da sama pokrene svoju privredu, ili da to može " vrlo sporo", te je zato jedan od prioriteta Vlade Srbije privlačenje stranih investicija.
On je rekao da će jedan od prioriteta u bilateralnoj ekonomskoj saradnji Srbije i Rusije biti da se omogući veće prisustvo ruskih kompanija u srpskoj privredi.
Bačević je rekao da je Rusija, iako jedan od najvećih prijatelja naše zemlje, među poslednjim državama uspela da dođe na srpsko tržište i započne saradnju sa domaćom ekonomijom.
Bačević je rekao da za sada najbolje rezultate ostvaruje NIS Gasprom, koji je "najveći punilac našeg budžeta".
On je izrazio nadu da će i druge ruske kompanije, nošene tom idejom i "već dobro trasiranim putem", doći na srpsko tržište.
"U Srbiji su prisutni i ruska Sberbanka i Lukoil, ali stalno imamo osećaj da to nije dovoljno i da ima prostora za još i više, a mogućnosti treba tražiti pre svega u sektoru posustale srpske industrije, obojene metalurgije, geologiji, putarstvu, poljoprivredi turizmu, tehnologijama", kazao je ministar.
On je naveo da i srpskim kompanijama treba obezbediti slobodno tržište u Rusiji u većoj meri nego što je to sada slučaj.
Ruska Federacija, podsetio je, spada u red najvećih privrednih partnera Srbije, a uspostavljanjem strateškog partnerstva u maju ove godine postavljen najčvršći kamen temeljac političke i ekonomske saradnje.
Bačević je izrazio želju da nivo političkih odnosa koje smo uspostavili sa Rusijom imamo i na ekonomskom planu, napominjući da to zavisi od privrednika.
Ministar je rekao da iskreno veruje da će današnja investiciona konferencija postati tradicionalna i da će rezultirati brojnim dogovorima i potpisanim ugovorima i sporazumima.
Na investicionoj konferenciji Srbije, koju je organizovala Privredna komora Srbije (PKS), potencijalnim investitorima predstavljeno je 75 projekata srpskih kompanija, institucija i lokalne samouprave, vrednih gotovo sedam milijardi evra.
Konferenciju u Moskvi, PKS organizovala je u saradnji sa Trgovinsko - industrijskom komorom Ruske Federacije, uz podršku i učešće najviših državnih zvaničnika, a skup je podržala i Sberbanka.
Na konferenciji je potencijalnim ruskim investitorima predstavljeno 75 projekata srpskih kompanija, institucija i lokalne samouprave, ukupne vrednosti gotovo sedam milijardi evra. To su projekti iz oblasti energetike, poljoprivrede, građevinarstva, turizma i industrije, izabrani na javnom konkursu PKS početkom avgusta.
