Poslanici podržavaju zakone o detektivima

Premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji u parlamentu brani te zakone, rekao je da se usvajanjem zakona o privatnom obezbeđenju ne prave paralelne policijske strukture, da će biti prihvaćen predlog opozicije da se sprovede odgovarajuća bezbednosna provera budućih zaposlenih, kao i da će biti prihvaćen veliki broj uloženih amandmana koji će, prema njegovoj oceni, poboljšati tekst zakona.

On je na kraju objedinjene rasprave o predloženim zakonima o detektivskoj delatnosti i privatnom obezbeđenju,  rekao da je cilj da te službe budu profesionalne i odgovorne u sistemu nacionalne bezbednosti.

Dačić je istakao takođe da te službe treba da imaju iste obaveze kao i državni sektor bezbednosti, kao što je, na primer, obaveza čuvanja tajne.

On se zahvalio poslanicima srpskog parlamenta na konstruktivnoj raspravi o predloženim zakonima o detektivskoj delatnosti i o privatnom obezbeđenju.

"Trudili smo se da ovoj temi pristupimo bez političkih uticaja, a u narednih nekoliko dana ćemo se izjasniti o amandmanima, neke smo, možda i polovinu prihvatiti i neki od njih su vezani za ključne teme, kao što je pitanje kalibra pištolja", rekao je Dačić, završavajući načelnu rapsravu o tim zakonskim predlozima.

On je najavio i rad na drugim zakonima, kao što su zakon o oružju, o obeležavanju oružja i o javnim skupovima, kao i izmene i dopune Zakona o policiji ili izrada novog zakona.

"Nama je cilj i zajednički interes da ove službe budu profesionlne i odgovorne u sistemu nacionalne bezbednosti, da imaju iste obaveze kao i državni sektor bezbednosti. Direktor BIA mi je rekao da je 16.000 ili 18.000 subjekata bezbednosti u SAD, od kojih su mnogi privatni", rekao je Dačić.

On je dodao da je namera MUP bila da to bude jedan zakon, ali da je stručna javnost smatrala da je potrebno odvojiti te dve teme i napraviti dva zakona, jer delatnost nije ista.

"Pričamo o postojećim i realnim ljudima i sektoru koji postoji i za koji postoji šifra delatnosti - detektivi u APR. Ne možete nešto da registrujete, a da ga nemate u zakonu", podvukao je Dačić.

On je rekao i da će samo da otvori novu temu, a to je da li policaci mogu da rade i neki drugi posao.

"Pokušavali smo da nađemo pravo rešenje i sa aspekta MUP najbolje bi bilo da ne mogu, ali sa apsekta prava tih ljudi oni mogu da postave pitanja kako lekari mogu da rade i drugu vrstu posla", rekao je Dačić.

Poslanica LDP Judita Popović fokusirala se na nasilje na sportskim priredbama i ocenila da bez podrške političara i politike huligani i nasilnici ne bi imali moć koju imaju.

Ona se založila da se političari povuku iz upravnih odbora sportskih društava i upitala Dačića kako to da propušta da da konkretan i jasan odgovor šta treba uraditi da bi se nekonstrolisana spirala nasilja konačno zaustavila.

Popović je podsetila da je Dačić zabranio Paradu ponosa i da je kao obrazloženje naveo da ne može da osigura bezbednost građana ukoliko se ona održi, što je bilo njegovo jasno određenje prema onima koji su pretili i o kojima je, kako ministar, imao saznanja šta nameravaju da čine.

Govoreći o nedavno održanom derbiju Crvene zvezde i Partizana, Popovićeva je ocenila da je to bilo sve, samo ne navijanje.

"Tri puta je utakmica prekidana, a nijedan ozbiljniji potaz nadležnih povodom toga nije povučen, sem 17 novčanih kazni. U ovom društvu 20 godina se favorizuje kultura nasilja, a nečinjnjem, mlakim činjenjem i pogrešnim činjenjem se propušta da se stvari dovedu u civilizacijske okvire", uverena je ona.

Popović je upitala da li država može sebi da dozvoli luksuz da huligani, koji su, prema njenoj oceni paravojna formacija, divljaju po gradovima i sportskim priredbama.

Ona je ocenila i da su događanja na severu Kosova i Metohije tokom prvog kruga lokalnih izbora najveća kompromitacija briselskog sporazuma.

Popović je dodala da je usvajanje dva zakona nije dovljno, a ako se već naglašava zalaganje za evropske standarde, onda je neophodno pokazati i spremnost da se ti standrardi usvoje kao svoji i tako maksimalno zaštite ljudska prava, abezbednost to svakako jeste.

Poslanik SDPS Meho Omerović primetio je da su predloženi zakoni bili dva puta povlačeni iz skupštinske procedure i da su oba puta bili raspisivani izbori.
Omerović je istakao i da je osetljivost te materije u tome što se uređuje i privatno-javna oblast.

"Privatne firme koje pružaju usluge bezbednsoti, kao privredni subjekti posluju po tržišnim pravilima, ali su istovremeno i značajni učesnici u sektoru bezbednsot. Država, sa druge stranke, svojim građanima garanuje spoljnu i unutrašnju sigurnost", rekao je Omerović.

I posalnici DSS se slažu da je bezbednost građana ugrožena, a kao primer Dejan Mihajlov je naveo nasilja na fudbalskim stadionima i u školama.

Prema njegovim rečima, Predlog zakona o privatnom obezbeđenju prilično dobro uređuje tu oblast, ali je loše to što se ne vidi kako će MUP kontrolisati rad firmi za privatno obezbeđenje.

Mihajlov je dodao da očekuje da vidi na koji način će se sprečiti zloupotrebe kao što je angažovanje policijajca za privatno obezbeđenje, primetivši da to nije predmet zakona.

On takođe smatra da bi obuka iz korišćena vatrenog oružja trebalo da bude obavezna za sve, da je potrebno zabraniti osobama koji su krivično evidentirani da rade kao privatno obezbeđenje, kao i da se svakih šest meseci obavljaju testrovi psihofižkih sposobnosti.

"Govorimo o ljudima koji rukuju oružjem i koji moraju da budu besprekorno spremni. Ako mogu šoferi da se proveravaju svakih šest meseci, onda moraju i svi zaposleni u privatnom obezbeđenju, apsolutno je nedovoljno da se radnici privatnog obezbeđenja kontrolišu jednom u pet godina", rekao je Mihajlov.

On je podsetio da je Srbija izašla iz ratova, da ima oko dva miliona komada oružja kod građana i da je zato potrebno uvesti kontrlolu psihofizičkim sposobnost pripadnika privatnog obezbeđenja na svakih šest meseci.

Dačih je rekao da je, kada je reč o navijačima, to široka priča, ali ne i tema sednice.

"Ko je sve njih koristio u političkim kampanjama, ko im je dodeljivao nagrade to je široka tema, ali ne danas. Prihvatićemo sve što je dobro. Cilj nam je da zakon bude dobar, ne za Evrpu, nego za nas", naglasio je Dačić.

On je istakao da se, iako nema preciznih podataka, spekuliše da u toj oblasti radi 50.000 zaposlenih i da ima isto toliko komada oružja.

Dačić je rekao da je vrednost usluga privatnog obezbeđena i tog tržišta 2008. godine iznosila 150 miliona evra, a registrovanih firmi je bilo 3.000, dok nema preciznih podataka koliko ih danas radi.

Realnost je, dodao je on, da je privatno obezbednje razvijeno u Srbiji, a spekuliše se da ima 50.000 zaposlenih i isto toliko komada oružja.

Na oba predložena zakona uloženo je više od sto amandmanama, a Dačić je rekao da će veliki broj tih korekcija zakona biti prihvaćen imajući u vidu potrebu da se zakonom reguliše ta oblast, kao i da je vođena javna rasprava o njima.