Srbija iz vremena Prvog svetskog rata nalik na današnji Iran, gde delovi vlasti sponzorišu terorističke aktivnosti, a Gavrilo Princip fanatik koji se poslužio terorističkim nasiljem za ostvarivanje ciljeva, kaže kanadska istoričarka.
Istoričarka Margaret Mekmilan je na promociji svoje knjige "Sprečavanje novog Velikog rata: Lekcije iz 1914", govorila i o Srbiji iz tog doba i njenoj ulozi u ratu.
"Prvi čovek vojne bezbednosti Srbije pukovnik Apis bio je veoma dobro upućen u to šta zaverenici pripremaju u Bosni. Oružje za atentat prošvercovano je iz Srbije uz pomoć srpskih graničara", rekla je Mekmilan na tribini u Brukings instituciji.
Prema njenim rečima, predsednik tadašnje vlade Nikola Pašić "možda je nešto i sumnjao, ali odlučio je da ne zna šta se dešava".
Na pitanje dopisnika Tanjuga da li zna da je vođi nacističke Nemačke Adolfu Hitleru za rođendan 1942. doneta spomen ploča posvećena Gavrilu Principu iz Sarajeva koju su nemački okupatori skinuli kao ratni trofej, istoričarka je odgovorila da je juče čula za to.
"Da, juče su mi rekli za tu sliku", kazala je Mekmilan.
Ona je, ipak, Principa nazvala teroristom, rekavši da su to ljudi koji koriste nasilje da postignu svoje ciljeve, a atentator iz Sarajeva, prema njenim rečima "nije hteo da čeka da se stvari reše diplomatskim ili ustavnim putem".
"U svojoj knjizi sam ga opisala kao čoveka iz današnjeg egipatskog društva koji je došao iz ruralne i tradicionalne sredine. On je verovao u svoje ideje i bio je fanatik", navela je Mekmilan.
Opisujući Gavrila Principa, istoričarka je kazala i da je on, kao i mnogi mladi ljudi, svet posmatrao crno-belo.
Kanadska istoričarka, inače profesor istorije na Univerzitetu Toronto, prethodno je Evropu početkom 20. veka opisala kao skoro idilično društvo koje blizu sto godina nije bilo u većem sukobu, koji je došao sa Prvim svetskim ratom.
"Evropa je napredovala na svim poljima, ali je to bilo i vreme kada je dominacija velikih sila, poput Britanije, počela da opada", ocenila je Mekmilan, dodajući da Britanci nisu shvatali da i druge zemlje žele "svoj deo kolača".
Prema njenim rečima, nemačka spoljna politika koju je vodio kajzer, bila je katastrofalna, što je Britaniju odvojio od nje i približilo Francuskoj i Rusiji, što se smatralo nezamislivim krajem devetnaestog veka.
"Mnogo faktora je uticalo na početak rata, od lidera država, preko porasta nacionalizma, do krize na Balkanu", ocenila je Mekmilan i dodala da Rusi nisu zaboravili Nemcima poniženje iz BiH 1908. godine.
Ona je zaključila i da je Nemačka odlučila da uđe u rat i napadne Srbiju, jer se plašila da će izgubiti Austro-Ugarsku ako to ne učini.
