Premijer Ivica Dačić poručio je večeras da je Srbija ponosna na svoju antifašističku tradiciju.
"Uspomena na nevine žrtve holokausta, zaštita mesta stradanja i sticanje novih saznanja o tom stravičnom posrnuću ljudske vrste nije samo naša obaveza prema svakoj žrtvi već i jedan od osnovnih preduslova stvaranja društva zasnovanog na poštovanju pojedinca, njegovih prava, sloboda i različitosti", rekao je Dačić.
On je u svečanom govoru pred početak koncerta u zadužbini Ilije Kolarca povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma istakao da nam "sećanje služi da istoriju nikad ne zaboravimo kako nam se ne bi ponovila".
Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma obeležava se danas širom sveta, a sećanje na ovaj datum i "Kristalnu noć", kada je 1938. godine izvršen veliki progon Jevreja u nacističkoj Nemačkoj, u Srbiji je propraćen centralnom manifestacijom i koncertom u Zadužbini Ilije M. Kolarca.
Dačić je takođe u govoru podsetio da je Drugi svetski rat odneo preko šest miliona nedužnih žrtava, pripadnika jevrejskog naroda koji su, pored drugih bili zatočeni u logorima Aušvic, Dashau, Jasenovac, Staro sajmište, Jajinci, logor Crveni krst u Nišu.
Prema njegovim rečima, potreba da se stalno podseća na strahote holokausta, kao i da se odbace tvrdnje koje negiraju njegov karakter stradanja aktuelna je u svim demokratskim državama.
"Moramo sve pripadnike mladih generacija da edukujemo u duhu nenasilja , razumevanja, pravdoljubivosti, poštovanja razlicitosti, zajedničkog života i saradnje.
Obavezni smo prema svima koji su nevino postradali, prema našoj prošlosti i budućnosti, kako bismo osigurali da se strahote holokausta više nikada i nigde ne ponove", rekao je predsednik Vlade Srbije.
On je takođe istakao da je stav Srbije oduvek bio da svaki zločin ima dva imena - ime žrtve i ime zločinca.
"Svesni toga, mi danas iskazujemo istinsko saosećanje sa nepojmljivim stradanjem jevrejske dece koja su svirepo ubijena", naveo je Dačić, podsetivši da je zvanična nacistička politika u Nemačkoj, pored ostalog, zagovarala institucionalno, od države organizovano sistematsko nasilje nad Jevrejima.
Građani Srbije tokom četiri ratne godine u Drugom svetskom ratu osetili su holokaust i na svojoj koži, rekao je premijer.
"Tragičan bilans holokausta govori da od oko 15.000 Jevreja koji su živeli u našoj zemlji pre aprila 1941, njih oko 90 odsto nije preživelo Drugi svetski rat", naveo je Dačić i osvrnuo se na pojedine istorijske detalje iz tog perioda.
Dačić je takođe istakao da je Vlada Srbije inicirala i realizovala veliki broj programa iz oblasti obrazovanja, istraživanja i sećanja na holokaust, smatrajući to svojom civilizacijskom i moralnom obavezom.
On je ukazao da Srbija aktivno učestvuje u delovanju međudržavne radne grupe za obrazovanje, sećanje i istraživanje holokausta u kojoj ima punopravno članstvo.
Na svečanosti je izvoden koncert "Poslanica ljubavi" u produkciji Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, u kome učestvuje Ansambl "Metamorphosis", pod upravom umetničkog rukovodioca Saše Mirkovića.
Ceremoniji su prisustvovali i ministar odbrane Nebojša Rodić, ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin, predstavnici Narodne skupštine, veterani Drugog svetskog rata, preživeli zatočenici logora smrti i preživeli holokausta, kao i nosioci Ordena narodnog heroja, najviših ratnih odlikovanja i medalja za hrabrost.
Tu su bili i predstavnici diplomatskog kora, jevrejske i romske zajednice, verskih zajednica, velikog broja naučnih instituta, muzeja, arhiva, ugledne ličnosti iz oblasti kulture, nauke i obrazovanja.
Nasilje koje se dogodilo na nemačkim ulicama i trgovima 9. novembra 1938. godine označilo je početak državno organizovanog, pravno legitimisanog i javno podržanog progona Jevreja koji je završen ubistvom šest miliona nedužnih muškaraca, žena i dece.
Taj događaj, poznat kao Kristalna noć, smatra se simboličnim početkom holokausta i obeležava se kao Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma.
U "Kristalnoj noći" ili, kako se još naziva - Noći pogroma - nemački nacisti su razorili, uništili i opljačkali bezbrojne jevrejske radnje, preduzeća i institucije. Između ostalog zapaljeno je više od 1000 sinagoga, potpuno je razoreno više od 7.000 jevrejskih preduzeća, kao i brojni jevrejski domovi, bolnice, škole i druge institucije.
Tokom neobuzdanog nasilja koje je uživalo široku podršku svih segmenata nacističkih vlasti, ali i običnih građana, ubijena je najmanje 91 osoba jevrejskog porekla, a oko 30.000 je odvedeno u koncentracione logore.
