Savetnik predsednika Srbije Marko Đurić poručio je Srbima na severu Kosova i Metohije da će Beograd učiniti sve što je neophodno da se oni ne osećaju uplašeno uoči ponovljenih izbora 17. novembra.
Đurić je objasnio da je Ustavom Srbije predviđeno da će se za regulisanje pitanja statusa autonomije KiM doneti poseban ustavni zakon, pa je logičnije da se obave politički pregovori koji će stvoriti preduslove za donošenje takvog zakona koji će reflektovati postignute dogovore, o kome će se izjasniti i vlada i Skupština i po potrebi sve druge državne institucije.
Đurić smatra da je ovim odgovorom objasnio i zbog čega vlast nije najpre promenila Ustav, pa išla na pregovore u Briselu, kada je predsednik Srbije priznao da je platforma za KiM neustavna.
"Briselski pregovarački proces u vezi sa izborima na KiM nije tekao glatko, kao što, uostalom, ni put ka postizanju "prvog sporazuma" nije bio ravan i bez prepreka", rekao je Đurić u intervjuu listu "Danas."
On je dodao da mnogo toga još treba da se reši da bi svi postignuti dogovori u potpunosti zaživeli, a na tom planu se redovno "suočavamo sa prištinskim opstrukcijama" oko svih aspekata koji predviđaju unapređenje položaja srpske zajednice u Pokrajini, pa tako bude i situacija poput one sa spiskovima, gde smo "praktično dovedeni pred svršen čin nekoliko dana pre izbora".
Spiskovi su tako pravljeni da se Albancima na osnovu prebivališta tokom 1999. omogući glasanje na severu KiM, a da se istovremeno od skoro 300.000 Srba koji bi mogli da ispune taj kriterijum, na spiskovima našlo tek 13.000, rekao je Đurić.
On je dodao da su o neslaganju sa takvim dvostrukim aršinima izvestili sve uključene faktore, uključujući i visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.
"Želimo da u narednom periodu stvorimo povoljnije i regularnije uslove za predstojeće parlamentarne izbore, što ne znači da je trebalo potpuno da odustanemo od borbe da kroz lokalne izbore učinimo sve da ZSO zaživi u punom kapacitetu predviđenom sporazumima", rekao je Djurić koji je i potpredsednik srpskog dela Odbora za primenu Briselskog sporazuma.
Đurić je kazao da je karakter međunacionalnih odnosa na KiM takav da dominacija bivših boraca OVK u lokalnom parlamentu u opštini u kojoj Srbi čine ubedljivu većinu nikako ne može da bude dobra vest za srpske interese.
"U drugim delovima KiM (južno od Ibra) na koži naših sunarodnika videli smo kakve implikacije ima to što vlast drže sledbenici ideologije OVK. Takođe, prisutna je opravdana bojazan da građani budu lišeni mogućnosti da na regularan način i u demokratskoj atmosferi odluče o svojoj budućnosti", dodao je on.
To konkretno znači, objasnio je Đurić, da je neophodno da ambijent na dan izbora omogući mirno i dostojanstveno ostvarivanje biračkog prava za sve koji žele da ga iskoriste.
To nije bilo, niti može da bude slučaj ako su mirni, pristojni, porodični ljudi taoci nasilničkih, huliganskih grupa, koji sebi tepaju "bojkotaši", a na putu ka biralištima svoje komšije snimaju, zapisuju njihova imena, vređaju ih, prete njima lično i njihovoj deci, gađaju ih kamenicama ili fizički nasrću na njih, kazao je on.
Đurić je demantovao tvrdnje da institucije "eksploatišu" ZSO, naglasivši da one kroz ZSO pokušavaju da osiguraju opstanak srpskog življa na KiM, koje za nas ostaje neotuđivi deo Srbije.
ZSO predstavlja institucionalni okvir u kome će Srbi u južnoj srpskoj pokrajini ostvariti najdirektniji oblik upravljanja procesima od suštinskog značaja za svakodnevni život, potpuno legitimno, priznato i adekvatno podržano i potpomognuto od Beograda, Prištine i međunarodne zajednice, što do sada nije bio slučaj, objasnio je on.
Komunikaciju i koordinaciju sa Beogradom i Prištinom ostvarivaće na način precizno utvrđen njenim statutom u svim aspektima, uključujući finansiranje i praktično funkcionisanje organa.
Zajednica će, podsetio je on, imati brojne strateške nadležnosti: predviđeno je da dobije odgovarajuće predstavnike u pravosudnim organima, slobodu u upravljanju i planiranju infrastrukturnim, obrazovnim, zdravstvenim i drugim pitanjima na svojoj teritoriji, imaće svog predstavnika pred prištinskim institucijama u Konsultativnoj zajednici opština, a moći će da slobodno komuniciraju sa Beogradom kao i do sada.
Na pitanje zbog čega statut ZSO nije objavljen pre izbora, da građani znaju za šta glasaju, Djurić je odgovorio da je predviđeno da se prvo završi izborni proces, pa da Rukovodeći tim, nakon konsultacija sa izabranim legitimnim predstavnicima lokalnih zajednica sa većinskim srpskim stanovništvom sačini nacrt statuta ZSO i dostavi ga međunarodnim posrednicima.
Time će se novouspostavljena opštinska veća najdirektnije i na najdemokratskiji mogući način uključiti u pripremu okvira za svoje buduće sabiranje pod plaštom ZSO, istakao je on.
Đurić je objasnio da prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić nije ponudio predstavnicima međunarodne zajednice ulazak državnih organa Srbije u bilo kakav rat 3. novembra.
Vučić je poslao jasan signal da naša zemlja ima odgovarajuća saznanja o izazivačima nereda u severnoj Kosovskoj Mitrovici i raspolaže operativnim kapacitetima da se sa njima adekvatno, brzo i efikasno obračuna na teritoriji severnog Kosova, ako za to saglasnost daju nadležni svetski politički faktori u skladu sa odredbama Rezolucije 1244 SB UN, kazao je Djurić.
"Time je, uz brojne ostale aktivnosti, još jednom potvrđena principijelna konstruktivnost naših državnih institucija u tekućem procesu i spremnost na konkretno doprinošenje rešavanju problema. Institucije Srbije će u periodu do završetka čitavog biračkog procesa na KiM 1. decembra biti maksimalno angažovane u preduzimanju svih neophodnih mera iz domena svojih nadležnosti kako bi doprineli stvaranju preduslova za potpunu regularnost glasanja", naglasio je Đurić.
On je rekao da nijedan pojedinac ne može i ne sme da bude jači od države i Ustavom i zakonima garantovanih ljudskih i građanskih prava, pa ni (poslanik DSS-a) Marko Jakšić, ni druge ličnosti i grupe koje su "stvorile klimu napetosti i straha i tako direktno izazvali neregularnosti i učestvovali u incidentima 3. novembra".
