Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte (Carla) rekla je pred Savetom bezbednosti UN da hapšenja generala Zdravka Tolimira i Vlastimira Djordjevića pokazuju da je Srbija posvećenja punoj saradnji sa Tribunalom.
Del Ponteova je rekla i da "veruje" da su četvorica preostalih begunaca - Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Goran Hadžić i Stojan Župljanin - i dalje u Srbiji ili u njenom domašaju, istovremeno priznajući da nema nikakve informacije gde je tačno Karadžić i ko traga za njim.
"U proteklih nekoliko nedelja, primetili smo opšti napredak u nivou saradnje Srbije sa Haškim tribunalom", podvukla je Del Ponteova, napominjući da su joj tokom nedavne posete Beogradu, "vlasti na različitim nivoima izrazile jasnu odlučnost da obezbede svu neophodnu pomoć u lociranju i hapšenju preostalih begunaca".
Hapšenja Tolimira i Djordjevića "pokazuju posvećenost Srbije punoj saradnji sa Tužilaštvom. Moram da kažem i da je proteklih nedelja Srbija odgovorila na većinu naših zahteva za pomoć i mi trenutno proučavamo materijale koje smo dobili", rekla je Del Ponteova.
Ona je napomenula da su vlasti u Beogradu "direktno saradjivale" sa haškim tužilastvom na lociranju generala Djordjevića u Crnoj Gori, gde je u nedelju uhapšen.
"Činjenica da su četvorica optuženih još na slobodi, a naročito Radovan Karadžić i Ratko Mladić, trajna je mrlja u našem radu. Mi verujemo da su ti begunci trenutno u Srbiji ili u domašaju Srbije.
Želim da vas informišem, medjutim, da moja kancelarija nema nikakvu informaciju gde je sada Radovan Karadžić. Uznemiravajuće je da je Karadžić nestao sa radara nadležnih službi i što ga, kako izgleda, niko aktivno ne traži", naglasila je Del Ponteova.
Glavna tužiteljka je, ipak, dodala da je "ubedjena da nadležne drzave u regionu imaju sredstva da ga lociraju i uhapse".
"Tokom narednih nedelja, Tužilaštvo će pomno pratiti nivo saradnje Srbije, budući da ja od te države i dalje tražim punu saradnju, što uključuje pun pristup dokumentima i hapšenje i prebacivanje u Hagu begunaca, a naročito Ratka Mladića", naznačila je Del Ponteova.
Karla del Ponte je ocenila da to što su Mladić i Karadžić i dalje na slobodi "ozbiljno ugrožava sve napore da se donese pravda žrtvama" i "narušava kredibilitet Tribunala".
"Pošto Savet bezbednosti trenutno razmatra goruća regionalna pitanja, a naročito budući status Kosova, nadam se da bilo koja odluka i vreme njenog donošenja neće ugroziti tekuće napore da se uhapse i lociraju begunci", upozorila je glavna tužiteljka.
Del Ponteova je sugerisala da su Mladić i Karadžić još na slobodi i zato što su politički obziri imali prednost nad sprovodjenjem pravde i zato što su države i medjunarodne organizacije ponekad oklevale da pomognu Tribunalu.
"Medjunarodna zajednica je propustila očigledne prilike da Mladića i Karadžića uhapsi izmedju 1995 i 1998. Danas, kada sat otkucava, potrebna nam je ta medjunarodna pomoć više nego ikada. Kao što iskustvo pokazuje, Savet bezbednosti, EU i druge regionalne organizacije i drzave mogu snažno podstaći zemlje bivše Jugoslavije da konačno u potpunosti saradjuju s Haškim tribunalom", naglasila je ona.
Del Ponteova je rekla i da je primetan napredak u koordinaciji dejstava centralnih i entitetskih organa u BiH u suzbijanju mreža za podrušku beguncima, pozdravljajući važnu ulogu vlasti Republike Srpske u hapšenju generala Tolimira.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala založila se za odlaganje rešenja statusa Kosova, kako bi se vlastima u Beogradu omogućilo da privedu kraju proces saradnje s tim sudom, odnosno uhapse bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba Ratka Mladića.
"Prema onome što sam čula tokom nedavnog boravka u Beogradu, brzo rešenja statusa Kosova pokvarilo bi planove srpskih vlasti. Ja nisam u poziciji da od Saveta bezbednosti tražim odlaganje. Samo sam rekla da bi, za tribunal, bilo dobro da se rešenje odloži dok se ne uhvate preostali begunci", rekla je Del Ponteova novinarima posle sednice Saveta bezbednosti.
"Pošto Savet bezbednosti razmatra regionalne probleme, pre svega status Kosova, nadam se da takva odluka i vreme donošenja takve odluke neće podriti tekuće napore da se lociraju i uhapse begunci", rekla je Del Ponteova u poslednjem obraćanju Savetu bezbednosti u funkciji glavnog tužioca Haškog tribunala, pošto joj sredinom septembra ističe mandat.
U poslednjem obraćanju Savetu bezbednosti pre odlaska s dužnosti u septembru, Del Ponteova je izrazila zadovoljstvo postignutim napretkom u sprovodjenju medjunarodne pravde. Precizirala je da je tokom dva njena mandata uhapšen 91 optuženi i da je sud izrekao 58 prvostepenih presuda, od kojih je 31 do sada postala pravosnažna.
Del Ponteova je rekla i da "veruje" da su četvorica preostalih begunaca - Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Goran Hadžić i Stojan Župljanin - i dalje u Srbiji ili u njenom domašaju, istovremeno priznajući da nema nikakve informacije gde je tačno Karadžić i ko traga za njim.
"U proteklih nekoliko nedelja, primetili smo opšti napredak u nivou saradnje Srbije sa Haškim tribunalom", podvukla je Del Ponteova, napominjući da su joj tokom nedavne posete Beogradu, "vlasti na različitim nivoima izrazile jasnu odlučnost da obezbede svu neophodnu pomoć u lociranju i hapšenju preostalih begunaca".
Hapšenja Tolimira i Djordjevića "pokazuju posvećenost Srbije punoj saradnji sa Tužilaštvom. Moram da kažem i da je proteklih nedelja Srbija odgovorila na većinu naših zahteva za pomoć i mi trenutno proučavamo materijale koje smo dobili", rekla je Del Ponteova.
Ona je napomenula da su vlasti u Beogradu "direktno saradjivale" sa haškim tužilastvom na lociranju generala Djordjevića u Crnoj Gori, gde je u nedelju uhapšen.
"Činjenica da su četvorica optuženih još na slobodi, a naročito Radovan Karadžić i Ratko Mladić, trajna je mrlja u našem radu. Mi verujemo da su ti begunci trenutno u Srbiji ili u domašaju Srbije.
Želim da vas informišem, medjutim, da moja kancelarija nema nikakvu informaciju gde je sada Radovan Karadžić. Uznemiravajuće je da je Karadžić nestao sa radara nadležnih službi i što ga, kako izgleda, niko aktivno ne traži", naglasila je Del Ponteova.
Glavna tužiteljka je, ipak, dodala da je "ubedjena da nadležne drzave u regionu imaju sredstva da ga lociraju i uhapse".
"Tokom narednih nedelja, Tužilaštvo će pomno pratiti nivo saradnje Srbije, budući da ja od te države i dalje tražim punu saradnju, što uključuje pun pristup dokumentima i hapšenje i prebacivanje u Hagu begunaca, a naročito Ratka Mladića", naznačila je Del Ponteova.
Karla del Ponte je ocenila da to što su Mladić i Karadžić i dalje na slobodi "ozbiljno ugrožava sve napore da se donese pravda žrtvama" i "narušava kredibilitet Tribunala".
"Pošto Savet bezbednosti trenutno razmatra goruća regionalna pitanja, a naročito budući status Kosova, nadam se da bilo koja odluka i vreme njenog donošenja neće ugroziti tekuće napore da se uhapse i lociraju begunci", upozorila je glavna tužiteljka.
Del Ponteova je sugerisala da su Mladić i Karadžić još na slobodi i zato što su politički obziri imali prednost nad sprovodjenjem pravde i zato što su države i medjunarodne organizacije ponekad oklevale da pomognu Tribunalu.
"Medjunarodna zajednica je propustila očigledne prilike da Mladića i Karadžića uhapsi izmedju 1995 i 1998. Danas, kada sat otkucava, potrebna nam je ta medjunarodna pomoć više nego ikada. Kao što iskustvo pokazuje, Savet bezbednosti, EU i druge regionalne organizacije i drzave mogu snažno podstaći zemlje bivše Jugoslavije da konačno u potpunosti saradjuju s Haškim tribunalom", naglasila je ona.
Del Ponteova je rekla i da je primetan napredak u koordinaciji dejstava centralnih i entitetskih organa u BiH u suzbijanju mreža za podrušku beguncima, pozdravljajući važnu ulogu vlasti Republike Srpske u hapšenju generala Tolimira.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala založila se za odlaganje rešenja statusa Kosova, kako bi se vlastima u Beogradu omogućilo da privedu kraju proces saradnje s tim sudom, odnosno uhapse bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba Ratka Mladića.
"Prema onome što sam čula tokom nedavnog boravka u Beogradu, brzo rešenja statusa Kosova pokvarilo bi planove srpskih vlasti. Ja nisam u poziciji da od Saveta bezbednosti tražim odlaganje. Samo sam rekla da bi, za tribunal, bilo dobro da se rešenje odloži dok se ne uhvate preostali begunci", rekla je Del Ponteova novinarima posle sednice Saveta bezbednosti.
"Pošto Savet bezbednosti razmatra regionalne probleme, pre svega status Kosova, nadam se da takva odluka i vreme donošenja takve odluke neće podriti tekuće napore da se lociraju i uhapse begunci", rekla je Del Ponteova u poslednjem obraćanju Savetu bezbednosti u funkciji glavnog tužioca Haškog tribunala, pošto joj sredinom septembra ističe mandat.
U poslednjem obraćanju Savetu bezbednosti pre odlaska s dužnosti u septembru, Del Ponteova je izrazila zadovoljstvo postignutim napretkom u sprovodjenju medjunarodne pravde. Precizirala je da je tokom dva njena mandata uhapšen 91 optuženi i da je sud izrekao 58 prvostepenih presuda, od kojih je 31 do sada postala pravosnažna.
Pokar: Uhapsiti preostale haške begunce
Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar pozvao je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da iskoristi uticaj da bi preostala četvorica haških begunaca bila uhapšena, što bi omogućilo da sud u Hagu do kraja 2009. godine okonča sva sudjenja.
"Većina sudjenja će biti završena do kraja ove godine, a ostala do kraja 2009. godine. Ukoliko bi preostala četvorica begunaca bili uskoro uhapšeni, i njihova sudjenja mogla bi biti završena do kraja 2009. godine", rekao je Pokar ambasadorima SB UN.
Predsednik Haškog tribunala pozdravio je hapšenja nekadašnjeg generala VRS Zdravka Tolimira i bivšeg policijskog generala Vlastimira Djordjevića, naglašavajući da medjunarodna zajednica ne sme odustati od zahteva da se uhapse i prostala četvorica begunaca.
Predsednik Haškog tribunala je zatražio od SB da uputi jasnu poruku beguncima da neće uspeti da izbegnu medjunarodnu pravdu i da se ne nadaju da će uspeti da ostanu na slobodi dok se taj tribunal ne zatvori.
U bekstvu se nalaze dvojica najtraženijih - bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i komandant vojske bosanskih Srba Ratko Mladić - te nekadašnji načelnik policije RS Stojan Župljanin i bivši predsednik vlade samoproklamovane Republike Srpske Krajine Goran Hadžić.
"Većina sudjenja će biti završena do kraja ove godine, a ostala do kraja 2009. godine. Ukoliko bi preostala četvorica begunaca bili uskoro uhapšeni, i njihova sudjenja mogla bi biti završena do kraja 2009. godine", rekao je Pokar ambasadorima SB UN.
Predsednik Haškog tribunala pozdravio je hapšenja nekadašnjeg generala VRS Zdravka Tolimira i bivšeg policijskog generala Vlastimira Djordjevića, naglašavajući da medjunarodna zajednica ne sme odustati od zahteva da se uhapse i prostala četvorica begunaca.
Predsednik Haškog tribunala je zatražio od SB da uputi jasnu poruku beguncima da neće uspeti da izbegnu medjunarodnu pravdu i da se ne nadaju da će uspeti da ostanu na slobodi dok se taj tribunal ne zatvori.
U bekstvu se nalaze dvojica najtraženijih - bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i komandant vojske bosanskih Srba Ratko Mladić - te nekadašnji načelnik policije RS Stojan Župljanin i bivši predsednik vlade samoproklamovane Republike Srpske Krajine Goran Hadžić.
Jevremović: Četvorica begunaca uskoro u Hagu
Ambasador Srbije pri Ujedinjenim nacijama Pavle Jevremović izjavio je u Njujorku da je zaključivanje saradnje sa Haškim tribunalom jedan od glavnih prioriteta vlasti u Beogradu, što dokazuju hapšenja i transferi optuženika, oslobadjanje vojnih i policijskih zvaničnika od obaveze čuvanja tajne, kao i predaja dokumenata koje je tražio taj sud.
"Uspešno zaključivanje saradnje sa Haškim tribunalom je jedan od glavnih ciljeva nove srpske vlade, što je u saglasnosti sa opštim konsenzusom da je u interesu Srbije da preuzme sve potrebne mere da okonča saradnju brzo i efikasno", istakao je Jevremović u govoru pred Savetom bezbednosti UN.
Jevremović je istakao da "nema nikakve dileme" da svi optuženi pred Haškim tribunalom treba da se pojave pred licem pravde, pri čemu je nekoliko najozologlašenijih optuženika uhapšeno i predato Tribunalu.
"Čvrsto verujem da će četvorica preostalih begunaca - Župljanin, Karadžić, Mladić i Hadžić biti locirani i uhapšeni u bliskoj budućnosti", rekao je Jevremović.
Prema njegovim rečima, saradnja sa Haškim tribunalom predstavlja pokazatelj jasne odlučnosti vlasti u Beogradu da raskrste sa nasledjem politike Slobodana Miloševića, prihvate evropske vrednosti i, što je najvažnije, podstaknu proces pomirenja na teritoriji država nastalih raspadom bivše Jugoslavije.
Ambasador Srbije pri UN je rekao da su vlasti u Beogradu formirale Savet za nacionalnu bezbednost kako bi se koordinisao rad obaveštajnih službi koje igraju ključnu ulogu u lociranju i hapšenju osoba optuženih pred Haškim tribunalom.
"Istraga i privodjenje pravdi onih koji su počinili najstrašnije zločine u novojoj istoriji je zajednička moralna i politička obaveza svih država pogodjenih nedavnim konfliktima u regionu. Regionalna saradnja na ovom polju medju pravosudnim institucijama ovih država je, stoga, od izuzetnog značaja", rekao je Jevremović.
On je pozdravio potpisivanje sporazuma izmedju Haškog tribunala i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) kojim se misijama OEBS-a u BiH, Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori omogućava da nadgledaju sudjenja za ratne zločine pred lokalnim sudovima.
Srpski ambasador pri UN je rekao i da su vlasti u Beogradu pozitivno odgovorile na veliku većinu zahteva Haškog tribunala za dostavljenjem oko 1.600 dokumenata, kao i da je oko 500 zvaničnika vlade, policije i vojske oslobodjeno obaveze čuvanja državne tajne.
(agencije/MONDO)
"Uspešno zaključivanje saradnje sa Haškim tribunalom je jedan od glavnih ciljeva nove srpske vlade, što je u saglasnosti sa opštim konsenzusom da je u interesu Srbije da preuzme sve potrebne mere da okonča saradnju brzo i efikasno", istakao je Jevremović u govoru pred Savetom bezbednosti UN.
Jevremović je istakao da "nema nikakve dileme" da svi optuženi pred Haškim tribunalom treba da se pojave pred licem pravde, pri čemu je nekoliko najozologlašenijih optuženika uhapšeno i predato Tribunalu.
"Čvrsto verujem da će četvorica preostalih begunaca - Župljanin, Karadžić, Mladić i Hadžić biti locirani i uhapšeni u bliskoj budućnosti", rekao je Jevremović.
Prema njegovim rečima, saradnja sa Haškim tribunalom predstavlja pokazatelj jasne odlučnosti vlasti u Beogradu da raskrste sa nasledjem politike Slobodana Miloševića, prihvate evropske vrednosti i, što je najvažnije, podstaknu proces pomirenja na teritoriji država nastalih raspadom bivše Jugoslavije.
Ambasador Srbije pri UN je rekao da su vlasti u Beogradu formirale Savet za nacionalnu bezbednost kako bi se koordinisao rad obaveštajnih službi koje igraju ključnu ulogu u lociranju i hapšenju osoba optuženih pred Haškim tribunalom.
"Istraga i privodjenje pravdi onih koji su počinili najstrašnije zločine u novojoj istoriji je zajednička moralna i politička obaveza svih država pogodjenih nedavnim konfliktima u regionu. Regionalna saradnja na ovom polju medju pravosudnim institucijama ovih država je, stoga, od izuzetnog značaja", rekao je Jevremović.
On je pozdravio potpisivanje sporazuma izmedju Haškog tribunala i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) kojim se misijama OEBS-a u BiH, Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori omogućava da nadgledaju sudjenja za ratne zločine pred lokalnim sudovima.
Srpski ambasador pri UN je rekao i da su vlasti u Beogradu pozitivno odgovorile na veliku većinu zahteva Haškog tribunala za dostavljenjem oko 1.600 dokumenata, kao i da je oko 500 zvaničnika vlade, policije i vojske oslobodjeno obaveze čuvanja državne tajne.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
