Vojislav Šešelj će još najmanje dve godine, a možda i trostruko duže, morati da odsedi u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu, da bi dočekao bilo kakvu presudu.
Zbog dolaska novog sudije, Madaje Nijanga iz Senegala, umesto izuzetog sudije Harhofa, Raspravno veće dalo je u prekjučerašnjem pozivu dve mogućnosti za nastavak postupka koji protiv optuženog Šešelja traje od 2007. godine, iako je on u zatvoru u Hagu još od februara 2003. godine.
Presuda protiv Šešelja mogla bi da se donese sa novoimenovanim sudijom.
Druga mogućnost je da se celo suđenje ponovi, da se radi upoznavanja novog sudije sa celokupnim postupkom ponovo dovede 71 svedok tužilaštva i deset svedoka suda, i da se preko njihovog iskaza uvede 1.348 dokaza.
Presuda Šešelju trebalo je da bude doneta posle 175 sudskih sesija i završnih reči optuženog i tužilaštva, pre petnaest dana, ali je izuzećem sudije Harhofa ceo proces poprimio nepredvidivi smer.
Čak i ako Šešelj prihvati da mu presudu donese sudsko veće sa novim članom, sudija iz Senegala ni po parvilima Haškog tribunala ne može da učestvuje u pripremanju presude dok ne pročita sve sudske spise i dokumente sa ovog procesa.
Samo transkript sa suđenja u Hagu obično je dug 80.000 stranica. Prijatelj suda na suđenju Slobodanu Miloševiću Branislav Tapušković seća se da je prvi deo procesa protiv bivšeg predsednika Jugoslavije i Srbije, u kome je tužilaštvo izdvojilo svoje svedoke, pretočen u transkript od 40.000 stranica.
Da bi se pripremio za učešće u donošenju presude, novi sudija bi morao vrlo pažljivo, uz razmatranje svih dokumenata koji su preko svedoka uneseni u slučaj, da iščita sve te hiljade stranica.
Transkript suđenja ne može da se čita kao roman, kaže jedna od sagovornica "Politike", a prirodno je što po pravilima Haškog tribunala, ili bilo kog suda na svetu, sudija mora biti upoznat sa predmetom pre nego što donese presudu.
Neki od 1.348 uvedenih dokaza mogu biti knjige, enciklopedije, istorijski udžbenici ili dokumenti i studije, drugi se moraju pogledati na filmskom platnu, treće treba preslušati.
Do svega ovoga je došlo posle protesta danskog sudije u Hagu Frederika Harhofa koji je negodovao protiv naglog preokreta u dugogodišnjem tumačenju koncepta "udruženog zločinačkog poduhvata". Harhof je preokret pripisao pritisku predsednika suda Amerikanca Teodora Merona na kolege, a za račun SAD i Izraela.
U protestnom pismu koje je dospelo u javnost Harhof je podsetio da je praksa Haškog suda da po načelu komandne odgovornosti osuđuje sve komandante koji nisu mogli da dokažu da nisu čak ni čuli za zločine koji su počinili njima podređeni vojnici ili oficiri.
Na Šešeljev zahtev Harhof je posle toga izuzet iz raspravnog veća, jer je ostavio osećaj pristrasnosti u korist osuđujuće presude, a krajem oktobra je imenovan Madaje Nijang. Izricanje presude Šešelju odloženo je na neodređeno vreme.
Ujedno se razmatra da li će sudija Harhof, zbog toga što je dozvolio da njegovo pismo kritike izađe u javnost, biti pozvan da i sam odgovara u hagu zbog nepoštovanja suda.
Istovremeno Teodor Meron prihvatio je zahtev optuženog Radovana Karadžića i poverio je sudiji Bakone Molotou da ispita ima li osnova da se i bivša glavna tužiteljka Karla del Ponte izvede pred sud zbog nepoštovanja Tribunala. Karla del Ponte je, prema američkoj diplomatskoj depeši objavljenoj na "Vikiliksu" , američkom ambasadoru pročitala imena Amerikanaca koje je Slobodan Milošević hteo da pozove u postupku odbrane, iako su ti podaci bili tajni.
Među njima su bili Bil Klinton i Ričard Holbruk. Nijedan ne bi došao u Hag u svojstvu svedoka, čak i da optuženi Slobodan Milošević nije preminuo. Američke vlasti nisu dozvoljavale da se iskazi njihovih zvaničnika prenose direktno iz sudnice.
Kada je reč o zameni sudija u sudskom veću i ranije se to dešavalo, ali nikada na samom kraju procesa.
Sada se čeka odgovor Šešelja koji je tokom ovih 10 godina u Hagu ukazivao na brojne nedostatke u postupcima.
Propisima Tribunala nije određeno koliko novom sudiji treba da se upozna sa celim dosadašnjim procesom. Da li on može da čita 100 ili više stranica na dan?
Članovi Srpske radikalne stranke imaju rešenje: traže da Savet bezbednosti UN hitno poništi postupak protiv Šešelja pred Haškim tribunalom i pusti ga na slobodu, piše "Politika".
