Penzionisani general MUP Srbije Vlastimir Djordjević se prvi put pojavio u sudnici Haškog tribunala. Preplanulog lica, u tamnom odelu, roze košulji i kravati, znatno duže kose nego na fotosima, on je odložio za mesec dana izjašnjavanje o krivici za zločine za koje ga terete.
Penzionisani general MUP Srbije Vlastimir Djordjević odložio je danas, u prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom, za mesec dana izjašnjavanje o krivici za zločine nad kosovskim Albancima 1999. za koje je optužen.
Na pitanje sudije Fred Harthof gde mu je bilo boravište u vreme hapšenja, Djordjević je odgovorio:
"Beograd, Beogradski bataljon 39".
Upitan da li će se izjasniti o krivici, Djordjević (58) je rekao: "S obzirom da nisam rešio pitanje stalnog advokata, odlučio sam da odložim izjašnajvanje za 30 dana".
General Djordjević se u sudnici pojavio u tamnom odelu i roze košulji i kravati, znatno duže kose nego na fotografijama koje poseduje Tribunal i preplanulog tena.
U pet tačaka, general Djordjević je optužen za progon, ubistva, prisilno premeštanje i deportacije albanskog stanovništva sa Kosova u prvih šest meseci 1999. On je tada bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnik Resora javne bezbednosti.
Djordjević je u nedelju ujutro, 17. juna, uhapšen u Crnoj Gori, a tokom večeri je prebačen u pritvor Haškog tribunala u Sheveningenu.
Po istoj optužnici, pred Tribunalom u Hagu traje sudjenje bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću i kooptuženima Nikoli Šainoviću, Dragoljubu Ojdaniću, Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Sretenu Lukiću.
Pošto je bio nedostupan Haškom tribunalu u vreme početka sudjenja Milutinoviću i saoptuženima, u julu prošle godine, postupak protiv generala Djordjevića je izdvojen.
Tužilac Tom Hanis (Hannis) danas je u sudnici rekao da Tužilaštvo još nije donelo konačnu odluku da li će tražiti da sudjenje Djordjeviću ponovo bude objedinjeno sa postupkom protiv Milutinovića i ostalih.
Na tom sudjenju, svedoci optužbe su više puta generala Djordjevića pominjali kao glavnog organizatora prebacivanja tela stotina ubijenih Albanaca sa Kosova u masovne grobnice u Srbiji.
Sagovornik lista kaže da je BIA o mestu skrivanja generala Djordjevića obavestila istražitelje Haškog tribunala koji su odmah otišli u Crnu Goru i zatražili od nadležnih struktura da odu do stana u Ulici Velji vinogradi b.b., u Budvi, koji je ovaj haški optuženik koristio za skrivanje.
Prema nezvaničnim informacijama, operativci BIA došli su do informacije o Djordjevićevom mestu prebivališta, tako što su pratili aktivnosti jedne kriminalne grupe, koja obavlja poslove sa odredjenim biznismenima u Crnoj Gori. Sumnja se da je ta kriminalna grupa bila povezana sa generalom DJordjevićem i da mu je pružala zaštitu.
Dakle, praćenjem ove kriminalne grupe došlo se do podatka da se Djordjević skriva u Budvi pod lažnim imenom Novica Karadžić te da mu u dokumentima piše da je rodjen 1948. godine. Proverama je utvrdjeno da se Djordjević predstavljao kao izbeglica sa Kosmeta, ali i da je ova lažna dokumenta uradio tokom 2001. godine, dok je još bio zaposlen u MUP-u Srbije.
Radi se o jednoj od carinica uhapšenih protekle nedelje zbog lažiranja dokumentacije za uvoz automobila. Pritisnuta dokazima, ona je pripadnicima UBPOK-a ponudila nagodbu.
Inspektori su bili sumnjičavi, tvrdi izvor iz UBPOK-a, ali žena je uporno tvrdila da ima "kontakt sa Rodjom“. Obavešteni su BIA i Odeljenje MUP-a za poteru za haškim beguncima. Prethodno ozvučena, u prisustvu pripadnika BIA, sa svog mobilnog telefona pozvala je Djordjevića i na taj način haški begunac je lociran u Budvi. Identifikacijom glasa potvrdjeno je da je reč o Djordjeviću i akcija je mogla da počne.
Ne želeći da čekaju da Djordjević nešto posumnja ili čuje vest o hapšenju njegove ljubavnice, kako se ona predstavila UBPOK-u, operativci policije stupili su u kontakt sa crnogorskim kolegama. Ostalo je bilo stvar tehnike hapšenja i saradnje policija Srbije i Crne Gore, o čemu je javnost već obaveštena.
Priča o povezanosti ruske, srpske i crnogorske tajne policije i nameštanja hapšenja Djordjevića, pada u vodu jer crnogorska policija do informacije iz srpskog MUP-a nije imala podatke o Djordjevićevom prisustvu u Budvi.
"O okolnostima pod kojima se u Budvi našao ovaj penzionisani general policije, nakon šestogodišnjeg bekstva, nije bilo poznato Tribunalu", tvrdi Refik Hodžić, portparol ovog suda.
Crnogorske vlasti, kao ni policija, još ne žele da saopšte informaciju o tome kako, kada i uz čiju pomoć se Djordjević našao u Budvi, pod izgovorom da srpska tajna policija, od koje su i dobili dojavu o kretanju najnovijeg haškog pritvorenika, još uvek izvodi operaciju otkrivanja njegovih pomagača i prebacivanja iz Rusije u Crnu Goru.
Istražni sudija Mušika Dujović rekao je za "Blic“ da nije imao najavu da će Djordjević biti uhapšen, ali takodje nije otkrio nijedan detalj izjave ovog haškog optuženika date u Centru za bezbednost u Podgorici, gde je prebačen nakon hapšenja, a potom direktnim letom prevezen u Hag.
U nedostatku zvaničnih informacija, spekulacije o okolnostima koje su ga dovele iz Moskve u Budvu smenjivale su do juče jedna drugu. Od toga da je razlog za njegov dolazak u Crnu Goru teško zdravstveno stanje, što se ispostavilo netačnim - u Tribunalu je nezvanično potvrđeno da je sasvim solidnog zdravlja - do toga da je pre deset dana stigao iz Moskve direktnim letom na tivatski aerodrom, ubačen u političku igru srpskih, ruskih i crnogorskih službi u dogovoru sa Tribunalom.
Po toj verziji Djordjević je iz Moskve u Crnu Goru stigao sa lažnim srpskim ispravama gotovo istovremeno kao i agent ruske obaveštajne službe Sergej Lebedov, čija je poseta prošle sedmice Podgorici i Budvi zvanično obelodanjena.
Drugi izvori tvrde da je u Budvi dve i po godine, gde je radio kao građevinac ili preduzimač. Ne postoji, međutim, nijedan očevidac munjevito izvedene akcije hapšenja. Niti ga je iko tamo ikada video. Nemoguće je, takodje, bilo saznati i kako se zvala gradjevinska firma čiji vlasnik je bio uhapšeni policijski general.
Kuća je u elitnom naselju koje ima čuvara, pod stalnim je elektronskim nadzorom što znači da je u svakom trenutku moguće ustanoviti ko ulazi u kuću i izlazi iz nje.
Danas nakon Dordjevićeve izjave reporteri Bete u okolini kuće nisu primetili ništa neuobičajeno. Sagovornici iz susedstva, koji su želeli da ostanu anonimni, tvrde da nisu primetili pojačano interesovanje. Takodje, niko od njih, kako kažu, nije video Djordjevića godinama.
Ime, prezime i telefonski broj registrovan na Vlastimira Djordjevića na toj adresi moguće je pronaći i u telefonskom imeniku.
Izvor blizak vlastima u Beogradu ranije je agenciji Beta potvrdio da je sigurno reč o zvaničnoj Djordjevićevoj adresi na kojoj je živeo pre bekstva. Isti izvor je dodao da ni za Haški tribunal, koji Djordjevića tereti za ratne zločine počinjene nad kosovskim Albancima 1999. godine, nije sporno da je on pre hapšenja duže vreme boravio u Crnoj Gori.
Djordjević nije u Srbiji od 2002. godine kada su u Petrovom Selu kod Kladova otkrivene hladnjače sa telima kosovskih Albanaca, ubijenih na Kosovu tokom bombardovanja 1999. godine. Djordjević je označen kao organizator prebacivanja leševa sa Kosova u Srbiju.
Reagujući na hapšenje Vlastimira Djordjevića u Budvi, uprkos tvrdnjama crnogorskih vlasti da u Crnoj Gori nema haških optuženika, Kalamperović je rekao da niko iz policije nikada nije rekao da u Crnoj Gori nema haških optuženika, već da vlasti nemaju informaciju o tome.
"Saopštavali smo da nemamo informacija o tome da li se neko skriva na našoj teritoriji. Čim smo došli do saznanja - čovek je uhapšen", rekao je Kalamperović za "Dan", naglasivši da će "tako biti i ubuduće".
"Ne znam da li se još neko od haških optuženika krije na teritoriji Crne Gore, ali ako se ispostavi da ih ima, neće biti izuzetaka kada se radi o hapšenju tih lica", kazao je ministar.
Otkrivanje i hapšenje haških begunaca je posao Uprave policije, a MUP je samo nadzorni organ, rekao je Kalamperović i dodao da ne želi da se meša u njihovu nadležnost.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da nagadjanja povodom hapšenja Vlastimira Djordjevića ne doprinose dobrim odnosima Beograda i Podgorice i ukupnoj stabilnosti u regionu.
Ljajić je rekao da je o toj akciji validna informacija Haškog tribunala koji je saopštio da je Djordjević uhapšen zahvaljujući podacima dobijenih od službi bezbednosti Srbije.
"Najvažnije je da je jedan haški optuženik obaveza manje za Srbiju. Sve drugo što se sada dogadja, stvar je dobrog ukusa onih koji pokušavaju da to minimiziraju ili predstave na drugačiji način nego što se stvarno dogodilo", rekao je Ljajić.
Prema njegovim rečima navodi o hapšenju Djordjevića koji stižu iz Crne Gore recidivi su referendumske atmosfere koja je postojala u Podgorici i opterećivala odnose Srbije i Crne Gore.
"Beograd i Podgorica još traže puteve pune normalizacije i unapredjenja odnosa. Iako zvaničnici obe države govore o potpunoj normalizaciji, plašim se da ovakvi dogadjaji upozoravaju da nije sve tako glatko u tim odnosima, a za to nema nikakvih razloga", rekao je Ljajić.
On nije želeo da komentariše navode u štampi da je Djordjevića odala prijateljica koja je uhapšena zbog lažiranja dokumentacije za uvoz automobila, navodeći da je "morbidno učestvovati u raspravi kako je Djordjević lociran".
(MONDO)
Na pitanje sudije Fred Harthof gde mu je bilo boravište u vreme hapšenja, Djordjević je odgovorio:
"Beograd, Beogradski bataljon 39".
Upitan da li će se izjasniti o krivici, Djordjević (58) je rekao: "S obzirom da nisam rešio pitanje stalnog advokata, odlučio sam da odložim izjašnajvanje za 30 dana".
General Djordjević se u sudnici pojavio u tamnom odelu i roze košulji i kravati, znatno duže kose nego na fotografijama koje poseduje Tribunal i preplanulog tena.
U pet tačaka, general Djordjević je optužen za progon, ubistva, prisilno premeštanje i deportacije albanskog stanovništva sa Kosova u prvih šest meseci 1999. On je tada bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnik Resora javne bezbednosti.
Djordjević je u nedelju ujutro, 17. juna, uhapšen u Crnoj Gori, a tokom večeri je prebačen u pritvor Haškog tribunala u Sheveningenu.
Po istoj optužnici, pred Tribunalom u Hagu traje sudjenje bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću i kooptuženima Nikoli Šainoviću, Dragoljubu Ojdaniću, Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Sretenu Lukiću.
Pošto je bio nedostupan Haškom tribunalu u vreme početka sudjenja Milutinoviću i saoptuženima, u julu prošle godine, postupak protiv generala Djordjevića je izdvojen.
Tužilac Tom Hanis (Hannis) danas je u sudnici rekao da Tužilaštvo još nije donelo konačnu odluku da li će tražiti da sudjenje Djordjeviću ponovo bude objedinjeno sa postupkom protiv Milutinovića i ostalih.
Na tom sudjenju, svedoci optužbe su više puta generala Djordjevića pominjali kao glavnog organizatora prebacivanja tela stotina ubijenih Albanaca sa Kosova u masovne grobnice u Srbiji.
Tražili kriminalce, našli generala
Informaciju o skrivanju penzionisanog generala policije Vlastimira Rodje Djordjevića, haškim istražiteljima dostavila je srpska Bezbednosno-informativna agencija (BIA), saznaje "Politika” iz izvora u bezbednosnim strukturama.Sagovornik lista kaže da je BIA o mestu skrivanja generala Djordjevića obavestila istražitelje Haškog tribunala koji su odmah otišli u Crnu Goru i zatražili od nadležnih struktura da odu do stana u Ulici Velji vinogradi b.b., u Budvi, koji je ovaj haški optuženik koristio za skrivanje.
Prema nezvaničnim informacijama, operativci BIA došli su do informacije o Djordjevićevom mestu prebivališta, tako što su pratili aktivnosti jedne kriminalne grupe, koja obavlja poslove sa odredjenim biznismenima u Crnoj Gori. Sumnja se da je ta kriminalna grupa bila povezana sa generalom DJordjevićem i da mu je pružala zaštitu.
Dakle, praćenjem ove kriminalne grupe došlo se do podatka da se Djordjević skriva u Budvi pod lažnim imenom Novica Karadžić te da mu u dokumentima piše da je rodjen 1948. godine. Proverama je utvrdjeno da se Djordjević predstavljao kao izbeglica sa Kosmeta, ali i da je ova lažna dokumenta uradio tokom 2001. godine, dok je još bio zaposlen u MUP-u Srbije.
Djordjevića odala ljubavnica
Odbeglog haškog optuženika Vlastimira - Rodju Djordjevića odala je njegova dugogodišnja prijateljica, saznaje "Blic“.Radi se o jednoj od carinica uhapšenih protekle nedelje zbog lažiranja dokumentacije za uvoz automobila. Pritisnuta dokazima, ona je pripadnicima UBPOK-a ponudila nagodbu.
Inspektori su bili sumnjičavi, tvrdi izvor iz UBPOK-a, ali žena je uporno tvrdila da ima "kontakt sa Rodjom“. Obavešteni su BIA i Odeljenje MUP-a za poteru za haškim beguncima. Prethodno ozvučena, u prisustvu pripadnika BIA, sa svog mobilnog telefona pozvala je Djordjevića i na taj način haški begunac je lociran u Budvi. Identifikacijom glasa potvrdjeno je da je reč o Djordjeviću i akcija je mogla da počne.
Ne želeći da čekaju da Djordjević nešto posumnja ili čuje vest o hapšenju njegove ljubavnice, kako se ona predstavila UBPOK-u, operativci policije stupili su u kontakt sa crnogorskim kolegama. Ostalo je bilo stvar tehnike hapšenja i saradnje policija Srbije i Crne Gore, o čemu je javnost već obaveštena.
Priča o povezanosti ruske, srpske i crnogorske tajne policije i nameštanja hapšenja Djordjevića, pada u vodu jer crnogorska policija do informacije iz srpskog MUP-a nije imala podatke o Djordjevićevom prisustvu u Budvi.
"O okolnostima pod kojima se u Budvi našao ovaj penzionisani general policije, nakon šestogodišnjeg bekstva, nije bilo poznato Tribunalu", tvrdi Refik Hodžić, portparol ovog suda.
Crnogorske vlasti, kao ni policija, još ne žele da saopšte informaciju o tome kako, kada i uz čiju pomoć se Djordjević našao u Budvi, pod izgovorom da srpska tajna policija, od koje su i dobili dojavu o kretanju najnovijeg haškog pritvorenika, još uvek izvodi operaciju otkrivanja njegovih pomagača i prebacivanja iz Rusije u Crnu Goru.
Istražni sudija Mušika Dujović rekao je za "Blic“ da nije imao najavu da će Djordjević biti uhapšen, ali takodje nije otkrio nijedan detalj izjave ovog haškog optuženika date u Centru za bezbednost u Podgorici, gde je prebačen nakon hapšenja, a potom direktnim letom prevezen u Hag.
U nedostatku zvaničnih informacija, spekulacije o okolnostima koje su ga dovele iz Moskve u Budvu smenjivale su do juče jedna drugu. Od toga da je razlog za njegov dolazak u Crnu Goru teško zdravstveno stanje, što se ispostavilo netačnim - u Tribunalu je nezvanično potvrđeno da je sasvim solidnog zdravlja - do toga da je pre deset dana stigao iz Moskve direktnim letom na tivatski aerodrom, ubačen u političku igru srpskih, ruskih i crnogorskih službi u dogovoru sa Tribunalom.
Po toj verziji Djordjević je iz Moskve u Crnu Goru stigao sa lažnim srpskim ispravama gotovo istovremeno kao i agent ruske obaveštajne službe Sergej Lebedov, čija je poseta prošle sedmice Podgorici i Budvi zvanično obelodanjena.
Drugi izvori tvrde da je u Budvi dve i po godine, gde je radio kao građevinac ili preduzimač. Ne postoji, međutim, nijedan očevidac munjevito izvedene akcije hapšenja. Niti ga je iko tamo ikada video. Nemoguće je, takodje, bilo saznati i kako se zvala gradjevinska firma čiji vlasnik je bio uhapšeni policijski general.
Kuća Vlastimira Djordjevića na Banovom brdu
U kući u ulici Beogradskog bataljona 39 na Banovom brdu, koju je optuženi policijski general Vlastimir Djordjević naveo danas pred sudskim većem Haškog tribunala kao svoje boravište, živi njegova porodica, saznala je agencija Beta.Kuća je u elitnom naselju koje ima čuvara, pod stalnim je elektronskim nadzorom što znači da je u svakom trenutku moguće ustanoviti ko ulazi u kuću i izlazi iz nje.
Danas nakon Dordjevićeve izjave reporteri Bete u okolini kuće nisu primetili ništa neuobičajeno. Sagovornici iz susedstva, koji su želeli da ostanu anonimni, tvrde da nisu primetili pojačano interesovanje. Takodje, niko od njih, kako kažu, nije video Djordjevića godinama.
Ime, prezime i telefonski broj registrovan na Vlastimira Djordjevića na toj adresi moguće je pronaći i u telefonskom imeniku.
Izvor blizak vlastima u Beogradu ranije je agenciji Beta potvrdio da je sigurno reč o zvaničnoj Djordjevićevoj adresi na kojoj je živeo pre bekstva. Isti izvor je dodao da ni za Haški tribunal, koji Djordjevića tereti za ratne zločine počinjene nad kosovskim Albancima 1999. godine, nije sporno da je on pre hapšenja duže vreme boravio u Crnoj Gori.
Djordjević nije u Srbiji od 2002. godine kada su u Petrovom Selu kod Kladova otkrivene hladnjače sa telima kosovskih Albanaca, ubijenih na Kosovu tokom bombardovanja 1999. godine. Djordjević je označen kao organizator prebacivanja leševa sa Kosova u Srbiju.
U Crnoj Gori možda ima još optuženika
Crnogorski ministar unutrašnjih poslova Jusuf Kalamperović nije isključio mogućnost da se na crnogorskoj teritoriji krije još neki haški optuzenik.Reagujući na hapšenje Vlastimira Djordjevića u Budvi, uprkos tvrdnjama crnogorskih vlasti da u Crnoj Gori nema haških optuženika, Kalamperović je rekao da niko iz policije nikada nije rekao da u Crnoj Gori nema haških optuženika, već da vlasti nemaju informaciju o tome.
"Saopštavali smo da nemamo informacija o tome da li se neko skriva na našoj teritoriji. Čim smo došli do saznanja - čovek je uhapšen", rekao je Kalamperović za "Dan", naglasivši da će "tako biti i ubuduće".
"Ne znam da li se još neko od haških optuženika krije na teritoriji Crne Gore, ali ako se ispostavi da ih ima, neće biti izuzetaka kada se radi o hapšenju tih lica", kazao je ministar.
Otkrivanje i hapšenje haških begunaca je posao Uprave policije, a MUP je samo nadzorni organ, rekao je Kalamperović i dodao da ne želi da se meša u njihovu nadležnost.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da nagadjanja povodom hapšenja Vlastimira Djordjevića ne doprinose dobrim odnosima Beograda i Podgorice i ukupnoj stabilnosti u regionu.
Ljajić je rekao da je o toj akciji validna informacija Haškog tribunala koji je saopštio da je Djordjević uhapšen zahvaljujući podacima dobijenih od službi bezbednosti Srbije.
"Najvažnije je da je jedan haški optuženik obaveza manje za Srbiju. Sve drugo što se sada dogadja, stvar je dobrog ukusa onih koji pokušavaju da to minimiziraju ili predstave na drugačiji način nego što se stvarno dogodilo", rekao je Ljajić.
Prema njegovim rečima navodi o hapšenju Djordjevića koji stižu iz Crne Gore recidivi su referendumske atmosfere koja je postojala u Podgorici i opterećivala odnose Srbije i Crne Gore.
"Beograd i Podgorica još traže puteve pune normalizacije i unapredjenja odnosa. Iako zvaničnici obe države govore o potpunoj normalizaciji, plašim se da ovakvi dogadjaji upozoravaju da nije sve tako glatko u tim odnosima, a za to nema nikakvih razloga", rekao je Ljajić.
On nije želeo da komentariše navode u štampi da je Djordjevića odala prijateljica koja je uhapšena zbog lažiranja dokumentacije za uvoz automobila, navodeći da je "morbidno učestvovati u raspravi kako je Djordjević lociran".
(MONDO)
