Konačnu presudu penzionisanom generalu MUP Srbije Vlastimiru Djorjdeviću za zločine nad kosovskim Albancima 1999, Haški tribunal izrećiće 27. januara, saopštio je taj sud.
Tribunal je 23. februara 2011. generala Djorđevića (64) prvostepenom presudom osudio na 27 godina zatvora.
đorđević je tada proglašen krivim, po svim tačkama optužnice, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca s Kosova u prvih šest meseci 1999. kada je on bio načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova.
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti I kršenje zakona i običaja rata.
Tokom rasprave o žalbi, koju je general Đorđević uložio na nepravosnažnu presudu, odbrana je zatražila da mu kazna bude smanjena.
Haško tužilaštvo predložilo je, s druge strane, da žalbeno veće, zbog težine zločina, Đorđeviću izrekne kaznu doživotnog zatvora.
Na kraju žalbenog postupka, general Đorđević je, u obraćanju sudijama, potvrdio da su srpske snage bezbednosti na Kosovu 1999. počinile zlodela nad Albancima i izvinio se žrtvama i raseljenim civilima.
Priznao je i da je učestvovao u prikrivanju tela ubijenih Albanaca, naglasivši da se zbog toga kaje.
"Izvinjavam se svim žrvama i raseljenim licima" zbog počinjenih zločina, rekao je u maju general Djorđević, napominjući, međutim, da je za te zločine prvi put saznao kada je u Dunavu kod Tekije bila otkrivena hladnjača puna leševa civila s Kosova.
Potvrđujući da je, zatim, bio učesnik u tajnom pokopavanju leševa u bazi Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) MUP Srbije u Batajnici, Đorđević je priznao da se "nije usprotivio prikrivanju zločina" i da nije pokrenuo istragu o počiniocima zato što "nije imao snage" da se suprotstavi tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Vlajku Stojiljkoviću.
"Kajem se što se nisam suprotstavio ministru... Zbog toga se osećam krivim... Imao sam određenu ulogu u svemu tome i smatrao sam da treba da budem kažnjen", podvukao je Đorđević.
Kao jedini razlog zbog kojeg nije priznao krivicu pred Tribunalom, naveo je, međutim, to što mu je i optužnicom, a zatim I prvostepenom presudom, pripisana mnogo veća uloga u zločinima na Kosovu od one koju je, kako je tvrdio, realno imao.
"Shvatam da sam time naneo još više bola svim koji su izgubili svoje najmilije i žao mi je zbog toga", zaključio je Đorđević obraćanje sudijama tokom rasprave o svojoj žalbi, u maju ove godine.
Nepravosnažnom presudom je utvrđeno da je general Đorđević odgovoran za proterivanje stotina hiljada kosovskih Albanaca, kao i za ubistvo i premeštanje tela najmanje 724 albanskih civila u masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu kod Kladova i kod jezera Perućac u okolini Bajine Bašte.
Prikrivanje leševa kao dokaza zločina naredio je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, presudio je Tribunal.
Ti zločini, po presudi, počinjeni su u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje albanskog stanovništva s Kosova radi promene etničke ravnoteže I obezbeđivanja trajne srpske kontrole u pokrajini.
General đorđević, po presudi, imao je efektivnu kontrolu nad policijskim snagama na Kosovu i znao je za njihova zlodela.
Suđenje Djođeviću počelo je u Hagu 27.januara 2009., a tužioci su
izvođenje dokaza završili u oktobru te godine. Završne reči
optužbe i odbrane održane su u julu 2010.
General Đorđević je, posle višegodišnjeg skrivanja, uhapšen 17. juna 2007. u Budvi, posle čega su ga vlasti Crne Gore izručile Tribunalu. Od tada je u sudskom pritvoru u Sheveningenu.
U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, izjavio je da nije kriv za zločine za koje je optužen.
Po istoj optužnici, sud u Hagu je u februaru 2009. na 22 godine zatvora nepravosnažno osudio bivšeg potpredsednika Vlade SRJ Nikolu Šainovića, generala Vojske Jugoslavije Nebojšu Pavkovića I policijskog generala Sretena Lukića.
Za pomaganje i podržavanje zločina nad kosovskim Albancima, tada su na po 15 godina zatvora osuđeni bivši načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić i komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević.
Posle žalbenog postupka, konačnu presudu Šainoviću, Pavkoviću, Lazareviću i Lukiću, Tribunal će izreći 23. januara 2014.
General Ojdanić, u međuvremenu se nagodio s tužilaštvom, odustao od žalbe i prihvatio prvostepenu presudu. Posle dve trećine izdržane kazne, letos je pušten na slobodu.
Milana Milutinovića, koji je 1999. bio predsednik Srbije, Tribunal je, na kraju prvostepenog suda u februaru 2009, oslobodio krivice za zločine nad Albancima.
