U Savetu bezbednosti UN u Njujorku održala se sednica na kojoj je predstavljen najnoviji izveštaj generalnog sekretara Ban Ki-muna. Stavove Srbije zastupao premijer Ivica Dačić a učestvovao i premijer Kosova Hašim Tači.
"Obe strane su preduzele impresivne korake da bi se približile tom cilju i dalji napredak u normalizaciji odnosa, pod kriterijumima EU, biće od najvećeg značaja", naveo je generalni sekretar UN.
On je naveo da je u navedenom periodu bezbednosna situacija na Kosovu bila suštinski mirna, sa povremenim etničkim incidentima, pri čemu su obe strane pokazale pojačanu posvećenost sprečavanju tenzija na terenu, da bi omogućile da dijalog Beograda i Prištine i implementacija dogovorenog idu dalje.
Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN Farid Zarif ocenio je večeras da će predstojeći period biti od ključnog značaja ne samo za učvršćivanje rezultata lokalnih izbora na Kosovu i napretka ostvarenog u dijalogu Beograda i Prištine, već i za napredovanje Srbije i Kosova na putu ka EU. "Formiranje buduće Zajednice srpskih opština, što je ključna komponenta Briselskog sporazuma, zahtevaće velike napore u predstojećem periodu, kao i pomnu pažnju ne samo aktera, već i međunarodne zajednice", rekao je šef Unmika na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj situaciji na Kosovu i Metohiji. Zarif je ocenio da su lokalni izbori na Kosovu protekli generalno dobro, uprkos incidentima na severu Kosovske Mitrovice.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je istakao da se nastavlja implementacija Briselskog sporazuma, ali i upozorio da, iako je rukovodsvo Srbije privrženo učešću kosovskih Srba na lokalnim izborima u čemu im pruža snažnu podršku, i dalje postoji snažna kampanja na severu Kosova protiv izlaska na izbore.
Ban je pohvalio Beograd i Prištinu zbog njihovog kontinuiranog zalaganja u dijalogu koji se vodi pod pokroviteljstvom EU, rekavši da su njihovi lideri na brojne izazove koji su se pojavili u tom procesu odgovorili sa "vizijom i istrajnošću". On se zahvalo i visokoj predstavnici EU Ketrin Ešton, čiju je ulogu u pregovorima ocenio kao ključnu.
"Napredak na terenu ka miru i stabilnosti biće od ključne važnosti za težnje Srbije i Kosova ka evropskim integracijama. Obe strane su preduzele impresivne korake da bi se približile tom cilju i dalji napredak u normalizaciji odnosa, pod kriterijumima EU, biće od najvećeg značaja", zaključio je generalni sekretar UN.
On je ukazao da su pripreme za izbore nosile mnoštvo političkih i proceduralnih izazova, od registracije birača van Kosova, izgleda izbornog materijala, kao i zastupljenosti Srba u Centralnoj izbornoj komisiji, i dodao da su ta pitanja rešena kroz stalni dijalog dve strane.
"Rukovodstvo Srbije je pružilo snažnu podršku kosovskim Srbima da učestvuju na izborima, i do kraja perioda za registraciju ukupno 103 politička subjekta, uključujući i 19 na severu Kosova, podnelo je zahtev Centralnoj izbornoj komisiji Kosova", naveo je Ban.
Izveštaj govori i o ubistvu pripadnika Euleksa 19. septembra, i ukazuje da Euleks u istrazi ima pomoć kosovske policije i kancelarije Specijalnog tužioca, kao i da je svoju punu pomoć obećala i Vlada Srbije.
U odeljku koji se bavi pitanjima policije i pravosuđa, takođe se kaže da je, i pored problema, postignut napredak, pa je tako 25. jula petoro Srba i jedan kosovski Albanac postavljeno u Regionalnu komandu za sever Kosova.
"Transfer pravosudnog osoblja i buduća struktua suda na severu je još uvek u pregovorima, i obavlja se sporije, ali je srpsko Ministarstvo pravde 1. septembra produžilo raniju odluku da suspenduje svoje aktivnosti na severu Kosova cekajući dogovor o nerešenim pitanjima", navodi se u izveštaju.
Prema navodima UNMIK-a, koji se odnose na period od 16. jula do 15. oktobra ove godine, na Kosovuje zabeleženo 76 incidenata koji se tiču manjinskih zajednica, dok je u tri meseca pre toga zabeleženo 90 takvih incidenata.
Kada su u pitanju nestala lica, Ban u izveštaju navodi da je od dolaska Euleksa pre pet godina, izvedeno 407 terenskih operacija i da je 355 pronađenih posmrtnih ostataka vraćeno porodicama žrtava. Međutim, još uvek se 1720 ljudi vodi kao nestalo od sukoba 1998-1999. godine.
Podaci UNHCR-a pokazuju da je u poslednja tri meseca 569 Srba koji su raseljeni pokazalo želju da se vrate na Kosovo, kao i 112 kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana iz Crne Gore, i 45 njihovih sunarodnika iz Makedonije.
Generalni sekretar UN je u izveštaju naveo i da kancelarija UNMIK-a u Mitrovici i dalje funkcioniše i da podržava institucionalni i politički napredak regiona, trudeći se da olakša kontakte između kompanija od javnog značaja sa dve strane Ibra.
"Dodatno, moj specijalni izvestilac Farid Zarif održava redovne sastanke sa relevantnim predstavnicima svih strana u cilju da se održi konstruktivni dijalog", dodao je Ban.
DAČIĆ: SRBIJA JE UČINILA MNOGO, PRIŠTINA SKORO NIŠTA
Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je zadovoljan odzivom Srba na lokalnim izborima i ponovljenim glasanjem u severnoj Mitrovici, da je Srbija uložila maksimalni napor da ohrabri kosovske Srbe da u što većem broju glasaju, dok se prištinske vlasti nisu trudile da stvore pogodnu klimu, a često ni osnovne uslove za to.
Dačić je, u obraćanju na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), rekao da se može reći da će Zajednica srpskih opština biti formirana ne zahvaljujući, pored ostalih, naporima prištinskih vlasti, već uprkos njima.
On je rekao da je zadovoljan zbog uspeha ponovljenog prvog kruga glasanja u severnoj Kosovskoj Mitrovici, koje je proteklo bez incidenata, "iako je ostalo nejasno zašto je OEBS tražio da se prebrojavanje glasova obavi van Mitrovice u sredini gde žive Albanci kada za to nije bilo nikakvih razloga".
Dačić je rekao da su u Briselu vrlo precizno ugovoreni svi detalji predizbornog procesa, ali se uoči glasanja ponovo išlo u sedište EU kako bi se još jednom utvrdila već odavno utvrđena lista uslova, jer Priština skoro nijedan nije ispunila.
Prema Dačićevim rečima, Priština nije spremila statusno neutralne glasačke materijale, član Centralne izborne komisije iz redova srpske zajednice nije bio izabran na vreme, najvećem broju raseljenih lica praktično je onemogućeno da glasaju.
"Pored toga, nije uređen ni pravni okvir koji bi olakšao formiranje Zajednice srpskih opština. Ali je zato oko 6.000 Albanaca koji nikad nisu živeli u severnoj Mitrovici uneto u njen birački spisak, a u biračke spiskove južnog dela Kosovske Mitrovice upisan je značajan broj Srba, koji žive u severnom delu, sa namerom da se utiče na izborne rezultate", ukazao je Dačić.
Prema Dačićevim navodima, kandidati srpske manjine su zastrašivani na različite načine, od fizičkog napada na kandidata za gradonačelnika severne Mitrovice, do optužbi za ratne zločine protiv četiri kandidata sa iste srpske liste.
"Sumnja u problematičnu ratnu prošlost nije pak bila prepreka za kandidovanje albanskih predstavnika, pa smo se našli u situaciji da će u dve izborne jedinice izbori najverovatnije morati da budu ponovljeni, jer su kandidati koji su pobedili u prvom krugu, u međuvremenu optuženi za ratne zločine", rekao je Dačić.
Prema njegovim rečima, u takvoj atmosferi nije bilo lako lobirati za izbore, a još manje izaći na njih.
"I pored svega toga, Vlada Republike Srbije je izuzetno zadovoljna činjenicom da je u srpskim opštinama glasalo više od 45.000 birača. Iako smo se veoma često susretali sa zabranama dolaska najviših državnih funkcionera na Kosovo i Metohiju, ipak smo uspeli da motivišemo Srbe da izađu na lokalne izbore", istakao je Dačić.
Dačić je rekao da je Srbiji važno da se dogovori o implementaciji briselskog porazuma odvijaju u skladu sa voljom i namerama pregovarača koji su parafirali sporazum i da se na taj način položaj Srba na Kosovu jasno utvrdi i zaokruži.
On smatra da bi se i njegov današnji govor znatno razlikovao od prethodnih za ovom govornicom da je i druga strana, sa pođednakom ozbiljnošću, pristupila implementaciji sporazuma, jer bi bar neki od problema bili prevaziđeni, čime bi i klima pred lokalne izbore bila mnogo bolja, a podsticaj manjinskim zajednicama da učestvuju daleko veći.
Priština, kako je istakao Dačić, još nije preduzela potrebne korake u ključnim oblastima, kao što su usvajanje legislative u skladu sa dogovorima dve strane postignutim u Briselu.
Dačić je rekao da nisu usvojeni Zakon o amnestiji, Zakon o budžetu, Zakon o lokalnoj samoupravi, ispunjavanje obaveza iz Sporazuma o IBM, uspostavljanje nove mreže pravosudnih organa, imenovanje članova Tima regionalne komande policije na severu Kosova.
On je izneo podatak da je od 10. juna 1999. godine, kada je uspostavljeno međunarodno civilno i vojno prisustvo na Kosovu, zabeleženo više od 7.000 fizičkih napada, a tri četvrtine mesta u kojima su Srbi pre rata živeli je etnički očišćeno.
"Ovo je prvi put da su se institucije Srbije, njena Vlada, Crkva i ogromna većina parlamentarnih stranaka ujedinile u pozivu Srbima sa Kosova da glasaju", rekao je Dačić i napomenuo da ovo nije prvi put da su oni glasali.
On je istakao da koalicija Povratak nije mogla da učini ništa da se raseljeni Srbi vrate, jer je, umesto obećane pomoći, nailazila i na otvorene opstrukcije Prištine i na nezainteresovanost predstavnika međunarodne zajednice.
"Za skoro 15 godina, po podacima UNHCR, od juna 1999. do danas, na Kosovo i Metohiju se vratilo ukupno 18.000 povratnika od oko 230.000 koji su napustili svoje kuće", rekao je Dačić.
On je naglasio da posebno zabrinjava činjenica da je u 2013. zabeležen izrazit pad broja povratnika na Kosovu u odnosu na prethodne godine.
Dačić smatra da na Kosovu nije uspostavljen sistem vladavine prava i ne postoji adekvatna zaštita ljudskih prava, a naročito prava manjina.
Prema njegovim rečima, slučaj Fatmira Ljimaja i njegovih saradnika jasno govori o slabosti pravosuđa i uticaju političkih moćnika, "većinom regrutovanih iz redova nekadašnje OVK, na celokupan politički, pravni i društveni sistem na Kosovu i Metohiji, uključujući i međunarodnu pravosudnu komponentu".
Sva dešavanja u vezi sa slučajem Klečka, od odbacivanja dokaza ključnog svedoka usled promene "kosovskog Krivičnog zakona" zaključno sa ponovnim oslobađanjem Ljimaja i njegovih saboraca, dovode u sumnju funkcionalnost, nezavisnost i nepristrasnost sudskog sistema na Kosovu, rekao je Dačić.
"Srbija je neprijatno iznenađena ovom odlukom, ali se nada da će tužilac Euleksa na nju uložiti žalbu. Još jednom ističemo značaj potpune i efikasne istrage optužbi za trgovinu ljudskim organima, koje su sadržane u izveštaju gospodina Dika Martija", istakao je Dačić.
On je dodao da je Srbija spremna da i dalje sarađuje sa istražnim timom Euleksa i nada se da će istraga uskoro dati rezultate.
Dačić se, pre sednice SB UN, sastao sa stalnim predstavnikom Kine u UN i aktuelnim predsedavajućim Saveta bezbednosti Liu Điejiem, kao i sa ambasadorom Rusije u UN Vitalijem Čurkinom.
Na tom sastanku je, kako je saopštio premijer, dogovoreno da nastupi Srbije i Rusije u UN budu koordinirani kada su na dnevnom redu pitanja od zajedničkog interesa.
"Ruska Federacija u potpunosti podržava stavove Srbije kada je u reč o Kosovu i Metohiji i ti stavovi se ogledaju i u našem protivljenju da Unmik menja svoje kapacitete i u zalaganju da Unmik i Kfor i Euleks ostanu što duže na KiM, kao i da se do kraja sprovede istraga o trgovini ljudskim organima", rekao je Dačić.
Nakon sednice Saveta bezbednosti, Dačić će prisustvovati izložbi koju priređuje Đieji.
TAČI: POSLE IZBORA ISKLJUČENA PODELA KOSOVA
Kosovski premijer Hašim Tači rekao je na sednici da je nakon lokalnih izbora isključena podela Kosova i federalizacija zemlje po etničkim linijama.
On je ocenio da su lokalni izbori bili slobodni i da su održani u mirnoj atmosferi, osim na tri biračka mesta na severu, gde su, kako je rekao, incidente izazvale "srpske ekstremističke grupe".
"Vlada Kosova je bila opredeljena za fer i slobodne izbore i međunarodni posmatrači su ih pohvalili, čime smo pokazali da se konsolidiju institucije na Kosovu", dodao je Tači.
Prema njegovim rečima, bojkot izbora na Kosovu je propao, i 1. decembra će se održati drugi krug izbora u 24 kosovske opštine.
Kosovski premijer je naveo i da će buduća Zajednica srpskih opština biti u skladu sa kosovskim zakonima i da neće imati izvršne i zakonodavne funkcije, kao i da neće moći da zameni opštinske nadležnosti.
On je kazao i da će kosovska carina početi naplatu carina 14. decembra.
"Kosovo postiglo napredak u evropskoj agendi i evropska perspektiva za Kosovo i ceo region je otvorena, a usvojili smo i neophodne zakone za viznu liberalizaciju", kazao je Tači.
Prema njegovim rečima, 2013. godina je bila istorijska za region zbog dogovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i ulaska Hrvatske u Evropsku uniju.
On je predstavnike država članica SB UN obavestio i da su Kosovo priznale četiri nove zemlje - El Salvador, Libija, Grenada i Tajland, čime je broj država koje su priznale nezavisnost stigao do 104.
Tači je rekao i da manjine imaju sva prava na Kosovu, ilustrujući to podatkom da je kosovska policija preuzela od KFOR-a zaštitu srpskih crkvenog i istorijskog nasleđa, osim manastira Visoki Dečani.
