SAD, Velika Britanija i Francuska podnele su u sredu uveče članicama Saveta bezbednosti UN novi, treći nacrt rezolucije o Kosovu, kojim se Srbiji i kosovskim Albancima daju još četiri meseca da pokušaju da pregovorima dodju do rešenja statusa te pokrajine, a ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin je taj nacrt odmah odbacio.
"Taj predlog je za nas neprihvatljiv", rekao je Čurkin novinarima nakon sednice Saveta bezbednosti, naglašavajući da novi američko-evropski predlog, jednostavno, "nije dovoljno dobar".
"Ovaj predlog nas ne dovodi ništa bliže rešenju", rekao je Čurkin, navodeći da odbacivanjem novog zapadnog predloga "Rusija ne odbija da učestvuje u procesu, već ostaje aktivna u traženju rešenja za koja veruje da su dobra i za Prištinu i za Beograd, kao i za čitav region".
"Savet bezbednosti sada donosi odluku o nečemu što će se dogoditi u budućnosti", rekao je Čurkin i dodao da Rusija nije učestvovala u izradi nove rezolucije, ali da su "na stolu" još uvek ruski elementi rezolucije.
On je takodje rekao da se Savet bezbednosti našao u ovako komplikovanoj situaciji "zbog obećanja koja su data pre mnogo godina i koja su u poslednje vreme ponavljana", što, kako je istakao, "ne pomaže pronalaženju rešenja".
Vlada Srbije snažno pozdravlja odluku Rusije o odbacivanju nacrta nove rezolucije o Kosmetu, izjavio je u sredu uveče savetnik za medije srpskog premijera Srdjan Djurić.
"U pitanju je nastavak principijelne politike i saradnje Beograda i Moskve, zasnovan na poštovanju medjunarodnog prava i Povelje UN", izjavio je Djurić Tanjugu.
Ključni problem nove rezolucije predstavlja želja SAD, Francuske i Velike Britanije da van snage stave Rezoluciju 1244 iz juna 1999. godine, te da posle perioda od 120 dana novih pregovora Srba i kosovskih Albanaca, na snagu stupi čitav niz rešenja koja je još ranije predložio bivši finski predsednik Marti Ahtisari.
Ukoliko dve strane, medjutim, ni nakon 120 dana pregovora ne postignu obostrano prihvatljivo rešenje, na snagu stupaju elementi iz predloga o rešenju statusa koji se odnose na uspostavljenje civilne i pravosudne misije Evropske unije, te vojne misije na Kosovu, navodi se u predlogu rezolucije dostavljenom agenciji Tanjug.
"Odlaganje ostavlja prostor stranama da nastave pregovore", rekao je zamenik američkog ambasadora u UN Alehandro Volf, naglašavajući da je taj, novi element u predlogu rezolucije, uvršten kako bi se izašlo u susret ruskim zahtevima. "Nadam se da će Kosovari to razumeti", rekao je Volf.
Zamenica britanskog predstavnika u UN Karen Pirs izjavila da proces rešavanja statusa Kosova predugo traje i da je sada vreme da on bude završen. Ona je takodje rekla da "nije tajna da EU podržava predlog izaslanika UN Martija Ahtisarija" i dodala da bi Velika Britanija "više volela" pitanje Kosova bude rešeno u okviru Saveta bezbednosti.
Pirsova je takodje rekla da se Velika Britanija zalaže da ove nedelje budu održane nove konsultacije.
Ocenjujući da je nezavisnost Kosova "na ovaj ili onaj način" izvesna, Pirsova je istakla da Ahtisarijev plan garantuje prava manjinama i da će Savet bezbednosti, ako Beograd predloži izmene nekih delova plana, to ozbiljno razmotriti.
Nije poznato da li će SAD i članice EU insistirati da se glasanje o novom predlogu održi pre 2. jula, kada će se u američkoj državi Mejn sastati predsednici SAD i Rusije, Džordž Buš i Vladimir Putin, od čijeg je susreta, prethodno, očekivan jasan odgovor na pitanja vezana za budući status Kosova. "Treba nam još neko vreme da održimo konsultacije o ovom pitanju", rekao je Volf.
Istovremeno, zapadni predlog uključuje i novu formulaciju odnosa Saveta bezbednosti prema planu Martija Ahtisarija, te sada najmoćnije telo svetske organizacije "izražava zahvalnost" bivšem finskom predsedniku na predlogu, za razliku od prve dve verzije rezolucije, u kojima je taj dokument
"podržavan" i "prihvatan".
Najveću novost u novom predlogu predstavlja hitno imenovanje novog predstavnika generalnog sekretara UN, koji bi nadzirao pregovora izmedju Beograda i Prištine tokom 120 dana pregovora, te izričitog zahteva od obe strane da se uzdrže od jednostranih poteza. Taj novi predstavnik bi, nakon 120 dana od usvajanja rezolucije, izvestio Savet bezbednosti o naporima dve strane da pronadju zajednički jezik o konačnom statusu Kosova.
Još je nejasno da li će Ahtisari nastaviti da posreduje izmedju Srba i kosovskih Albanaca, pošto diplomati u UN tvrde da je obacio mogućnost da nastavi taj, ili će ulogu medijatora preuzeti nekadašnji specijalni izaslanik EU u procesu priprema za pregovore u Rambujeu,austrijski diplomata Volfgang Petrič.
Neki od diplomata u UN ocenjuju da će dogovor o rešenju kosovskog pitanja zavisiti verovatno od razgovora američkog i ruskog predsednika Džordža Buša i Vladimira Putina 1. i 2. jula u američkoj državi Mejn.
Ahtisari je finskoj televiziji YLE u utorak rekao da veruje da će Rusija uložiti veto na usvajanje njegovog plana u SB UN, ali da će Kosovo ove godine ipak postati nezavisno. Kako je rekao, to bi moglo da znači da bi pitanje kosovskog statusa bilo rešeno van UN i uz podršku SAD i EU.
"Velike sile" su proteklih sedmica ozbiljno pregovarale o moratorijumu na glasanje o kosovskoj rezoluciji u Savetu bezbednosti UN, odnosno "izvesnom odlaganju kako bi se stvorili uslovi za postizanje konsenzusa o ovom pitanju".
Odlaganje, kako su agenciji Tanjug rekle zapadne diplomate, rezultat je očigledne nemogućnosti medjunarodne zajednice da postigne jedinstvo o načinu rešavanja statusa Kosova, ponajviše zbog jasnog odbijanja Rusije da u Savetu bezbednosti podrži bilo kakvo rešenje koje prethodno ne prihvate vlasti u Beogradu.
"Taj predlog je za nas neprihvatljiv", rekao je Čurkin novinarima nakon sednice Saveta bezbednosti, naglašavajući da novi američko-evropski predlog, jednostavno, "nije dovoljno dobar".
"Ovaj predlog nas ne dovodi ništa bliže rešenju", rekao je Čurkin, navodeći da odbacivanjem novog zapadnog predloga "Rusija ne odbija da učestvuje u procesu, već ostaje aktivna u traženju rešenja za koja veruje da su dobra i za Prištinu i za Beograd, kao i za čitav region".
"Savet bezbednosti sada donosi odluku o nečemu što će se dogoditi u budućnosti", rekao je Čurkin i dodao da Rusija nije učestvovala u izradi nove rezolucije, ali da su "na stolu" još uvek ruski elementi rezolucije.
On je takodje rekao da se Savet bezbednosti našao u ovako komplikovanoj situaciji "zbog obećanja koja su data pre mnogo godina i koja su u poslednje vreme ponavljana", što, kako je istakao, "ne pomaže pronalaženju rešenja".
Vlada Srbije snažno pozdravlja odluku Rusije o odbacivanju nacrta nove rezolucije o Kosmetu, izjavio je u sredu uveče savetnik za medije srpskog premijera Srdjan Djurić.
"U pitanju je nastavak principijelne politike i saradnje Beograda i Moskve, zasnovan na poštovanju medjunarodnog prava i Povelje UN", izjavio je Djurić Tanjugu.
Ključni problem nove rezolucije predstavlja želja SAD, Francuske i Velike Britanije da van snage stave Rezoluciju 1244 iz juna 1999. godine, te da posle perioda od 120 dana novih pregovora Srba i kosovskih Albanaca, na snagu stupi čitav niz rešenja koja je još ranije predložio bivši finski predsednik Marti Ahtisari.
Ukoliko dve strane, medjutim, ni nakon 120 dana pregovora ne postignu obostrano prihvatljivo rešenje, na snagu stupaju elementi iz predloga o rešenju statusa koji se odnose na uspostavljenje civilne i pravosudne misije Evropske unije, te vojne misije na Kosovu, navodi se u predlogu rezolucije dostavljenom agenciji Tanjug.
"Odlaganje ostavlja prostor stranama da nastave pregovore", rekao je zamenik američkog ambasadora u UN Alehandro Volf, naglašavajući da je taj, novi element u predlogu rezolucije, uvršten kako bi se izašlo u susret ruskim zahtevima. "Nadam se da će Kosovari to razumeti", rekao je Volf.
Zamenica britanskog predstavnika u UN Karen Pirs izjavila da proces rešavanja statusa Kosova predugo traje i da je sada vreme da on bude završen. Ona je takodje rekla da "nije tajna da EU podržava predlog izaslanika UN Martija Ahtisarija" i dodala da bi Velika Britanija "više volela" pitanje Kosova bude rešeno u okviru Saveta bezbednosti.
Pirsova je takodje rekla da se Velika Britanija zalaže da ove nedelje budu održane nove konsultacije.
Ocenjujući da je nezavisnost Kosova "na ovaj ili onaj način" izvesna, Pirsova je istakla da Ahtisarijev plan garantuje prava manjinama i da će Savet bezbednosti, ako Beograd predloži izmene nekih delova plana, to ozbiljno razmotriti.
Nije poznato da li će SAD i članice EU insistirati da se glasanje o novom predlogu održi pre 2. jula, kada će se u američkoj državi Mejn sastati predsednici SAD i Rusije, Džordž Buš i Vladimir Putin, od čijeg je susreta, prethodno, očekivan jasan odgovor na pitanja vezana za budući status Kosova. "Treba nam još neko vreme da održimo konsultacije o ovom pitanju", rekao je Volf.
Istovremeno, zapadni predlog uključuje i novu formulaciju odnosa Saveta bezbednosti prema planu Martija Ahtisarija, te sada najmoćnije telo svetske organizacije "izražava zahvalnost" bivšem finskom predsedniku na predlogu, za razliku od prve dve verzije rezolucije, u kojima je taj dokument
"podržavan" i "prihvatan".
Najveću novost u novom predlogu predstavlja hitno imenovanje novog predstavnika generalnog sekretara UN, koji bi nadzirao pregovora izmedju Beograda i Prištine tokom 120 dana pregovora, te izričitog zahteva od obe strane da se uzdrže od jednostranih poteza. Taj novi predstavnik bi, nakon 120 dana od usvajanja rezolucije, izvestio Savet bezbednosti o naporima dve strane da pronadju zajednički jezik o konačnom statusu Kosova.
Još je nejasno da li će Ahtisari nastaviti da posreduje izmedju Srba i kosovskih Albanaca, pošto diplomati u UN tvrde da je obacio mogućnost da nastavi taj, ili će ulogu medijatora preuzeti nekadašnji specijalni izaslanik EU u procesu priprema za pregovore u Rambujeu,austrijski diplomata Volfgang Petrič.
Neki od diplomata u UN ocenjuju da će dogovor o rešenju kosovskog pitanja zavisiti verovatno od razgovora američkog i ruskog predsednika Džordža Buša i Vladimira Putina 1. i 2. jula u američkoj državi Mejn.
Ahtisari je finskoj televiziji YLE u utorak rekao da veruje da će Rusija uložiti veto na usvajanje njegovog plana u SB UN, ali da će Kosovo ove godine ipak postati nezavisno. Kako je rekao, to bi moglo da znači da bi pitanje kosovskog statusa bilo rešeno van UN i uz podršku SAD i EU.
"Velike sile" su proteklih sedmica ozbiljno pregovarale o moratorijumu na glasanje o kosovskoj rezoluciji u Savetu bezbednosti UN, odnosno "izvesnom odlaganju kako bi se stvorili uslovi za postizanje konsenzusa o ovom pitanju".
Odlaganje, kako su agenciji Tanjug rekle zapadne diplomate, rezultat je očigledne nemogućnosti medjunarodne zajednice da postigne jedinstvo o načinu rešavanja statusa Kosova, ponajviše zbog jasnog odbijanja Rusije da u Savetu bezbednosti podrži bilo kakvo rešenje koje prethodno ne prihvate vlasti u Beogradu.
Djelić: EU za novu rundu pregovora o Kosovu
Čelnici EU su voljni da razmotre pokretanje nove runde pregovora o statusu Kosova i Metohije i traže da se do kraja jula u Savetu bezbednosti UN usvoji nova rezolucija koja bi omogućila "novo razdoblje u rešavanju statusa Kosova", izjavio je u sredu u Briselu potpredsednik srpske vlade Božidar Djelić.
Djeli' je u Briselu raygovarao sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom koji je istakao da EU želi takvu rezoluciju, uz mogućnost novih pregovora.
"Tačno je da smo kroz sastanke s ministrima inostranih poslova Francuske, Portugala, Slovenije i Holandije, i danas sa Solanom, dobili potvrdu da EU pokazuje spremnost da razmotri mogućnost, ovog puta, istinskih pregovora", rekao je Djelić.
"Mi smo insistirali na tome da to ne budu samo pregovori koji se samo zovu pregovori, a za koje je već unapred naznačeno šta će biti ishod ukoliko ta runda ne uspe", istakao je Djelić.
"Taj argument, pošto je toliko logičan, imao je dobar prijem. I očigledno je da se sada sprema, i na samitu EU da se nastavi, ono o čemu je raspravljano u Luksemburgu (početkom nedelje na sastanku šefova diplomatija EU), tako da se razmotri objedinjena pozicija EU oko pitanja Kosova i Metohije", dodao je Djelić.
Prema njegovim rečima, Brisel i evropski partneri žele "rezoluciju Saveta bezbednosti UN i jedinstven stav EU".
Oni iskazuju "dobru volju da se razmotri novi period pregovora", kao i Solana "da se do kraja jula najkasnije obavi novi deo posla u UN, po mogućnosti nova rezolucija koja će otvoriti novi period u rešavanju statusa Kosova i Metohije", kazao je Djelić.
On je istakao da Srbija brani svoj teritorijalni integritet, ali je spremna da bude "konstruktivan učesnik u pregovorima i učini izvestan broj ustupaka, ali želi da to budu istinski pregovori".
Djeli' je u Briselu raygovarao sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom koji je istakao da EU želi takvu rezoluciju, uz mogućnost novih pregovora.
"Tačno je da smo kroz sastanke s ministrima inostranih poslova Francuske, Portugala, Slovenije i Holandije, i danas sa Solanom, dobili potvrdu da EU pokazuje spremnost da razmotri mogućnost, ovog puta, istinskih pregovora", rekao je Djelić.
"Mi smo insistirali na tome da to ne budu samo pregovori koji se samo zovu pregovori, a za koje je već unapred naznačeno šta će biti ishod ukoliko ta runda ne uspe", istakao je Djelić.
"Taj argument, pošto je toliko logičan, imao je dobar prijem. I očigledno je da se sada sprema, i na samitu EU da se nastavi, ono o čemu je raspravljano u Luksemburgu (početkom nedelje na sastanku šefova diplomatija EU), tako da se razmotri objedinjena pozicija EU oko pitanja Kosova i Metohije", dodao je Djelić.
Prema njegovim rečima, Brisel i evropski partneri žele "rezoluciju Saveta bezbednosti UN i jedinstven stav EU".
Oni iskazuju "dobru volju da se razmotri novi period pregovora", kao i Solana "da se do kraja jula najkasnije obavi novi deo posla u UN, po mogućnosti nova rezolucija koja će otvoriti novi period u rešavanju statusa Kosova i Metohije", kazao je Djelić.
On je istakao da Srbija brani svoj teritorijalni integritet, ali je spremna da bude "konstruktivan učesnik u pregovorima i učini izvestan broj ustupaka, ali želi da to budu istinski pregovori".
Koštunica: Propast rezolucija o nezavisnom Kosovu
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je "svaki nacrt rezolucije (za Savet bezbednosti UN) koji se zasniva na primeni Ahtisarijevog plana da Kosovo dobije nezavisnost osudjen na siguran neuspeh".
"Srbija izričito zahteva da Savet bezbednosti odbaci predlog rezolucije na osnovu koje bi se prekrojile medjunarodno priznate granice Srbije", navodi se u izjavi Koštunice za medije.
Prema njegovim rečima, postoji puna podrška Rusije za principijelan stav Srbije da Savet bezbednosti, saglasno Povelji UN, može da izglasa samo rezoluciju koja jasno potvrdjuje suverenitet, teritorijalni integritet i nepromenjivost medjunarodno priznatih granica Srbije. Dodao je da je "posebno neprihvatljiv svaki pokušaj da se projekat nezavisnosti Pokrajine prikrije iza ideje o odlaganju rešenja na nekoliko meseci".
"Srbija će uvek sa istom, odnosno još većom odlučnošću, i sutra i za nekoloko meseci, i za nekoliko godina braniti principijelnu politiku poštovanja medjunarodnog prava, Povelje UN i Ustava Srbije", naveo je predsednik Vlade Srbije.
Prema njegovim rečima, ako postoji dobra volja da se razgovara, novi pregovori mogu da "počnu već sutra i apsolutno je nepotrebno da se usvaja nova rezolucija da bi se obnovili pregovori". "A ako je cilj nove rezolucije da se iza ideje o novim pregovorima provuče odložena nezavisnost Kosova, sasvim sam siguran da će Savet bezbednosti odbaciti takvu rezoluciju", naveo je Koštunica.
"Srbija izričito zahteva da Savet bezbednosti odbaci predlog rezolucije na osnovu koje bi se prekrojile medjunarodno priznate granice Srbije", navodi se u izjavi Koštunice za medije.
Prema njegovim rečima, postoji puna podrška Rusije za principijelan stav Srbije da Savet bezbednosti, saglasno Povelji UN, može da izglasa samo rezoluciju koja jasno potvrdjuje suverenitet, teritorijalni integritet i nepromenjivost medjunarodno priznatih granica Srbije. Dodao je da je "posebno neprihvatljiv svaki pokušaj da se projekat nezavisnosti Pokrajine prikrije iza ideje o odlaganju rešenja na nekoliko meseci".
"Srbija će uvek sa istom, odnosno još većom odlučnošću, i sutra i za nekoloko meseci, i za nekoliko godina braniti principijelnu politiku poštovanja medjunarodnog prava, Povelje UN i Ustava Srbije", naveo je predsednik Vlade Srbije.
Prema njegovim rečima, ako postoji dobra volja da se razgovara, novi pregovori mogu da "počnu već sutra i apsolutno je nepotrebno da se usvaja nova rezolucija da bi se obnovili pregovori". "A ako je cilj nove rezolucije da se iza ideje o novim pregovorima provuče odložena nezavisnost Kosova, sasvim sam siguran da će Savet bezbednosti odbaciti takvu rezoluciju", naveo je Koštunica.
Kosovski tim: Apsurdna izjava Karle del Ponte
Kosovski pregovarački tim osudio je izjavu glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte o odlaganju donošenja odluke o statusu Kosova, ocenivši da je ta ideja "apsurdna", preneli su prištinski elektronski mediji.
Portparol tog tima Skender Hiseni rekao je, posle sastanka tima, da je prištinski tim jedinstveno ocenio da je "svaki pokušaj da se status Kosova poveže sa predajom optuženih Hagu apsolutni nonsens i u suprotnosti sa elementarnom logikom".
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je novinarima u Njujorku u ponedeljak, posle sednice Saveta bezbednosti UN na kojoj je podnela izveštaj o saradnji vlasti iz Beograda sa tim sudom, da bi trebalo odložiti donošenje odluke o statusu Kosova dok Srbija ne preda Hagu sve optužene.
"Bilo bi bolje kada odluka o statusu ne bi bila sada doneta jer bi to moglo da utiče na saradnju Srbije sa Hagom. Odluka bi trebalo da bude odložena dok sudu u Hagu ne budu predati Karadžić, Mladić i ostali. Neću ništa da preporučujem, samo kažem da bi bilo korisno za Sud kada bi odluka bila odložena", rekla je Del Ponte.
(agencije/MONDO)
Portparol tog tima Skender Hiseni rekao je, posle sastanka tima, da je prištinski tim jedinstveno ocenio da je "svaki pokušaj da se status Kosova poveže sa predajom optuženih Hagu apsolutni nonsens i u suprotnosti sa elementarnom logikom".
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je novinarima u Njujorku u ponedeljak, posle sednice Saveta bezbednosti UN na kojoj je podnela izveštaj o saradnji vlasti iz Beograda sa tim sudom, da bi trebalo odložiti donošenje odluke o statusu Kosova dok Srbija ne preda Hagu sve optužene.
"Bilo bi bolje kada odluka o statusu ne bi bila sada doneta jer bi to moglo da utiče na saradnju Srbije sa Hagom. Odluka bi trebalo da bude odložena dok sudu u Hagu ne budu predati Karadžić, Mladić i ostali. Neću ništa da preporučujem, samo kažem da bi bilo korisno za Sud kada bi odluka bila odložena", rekla je Del Ponte.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.