Poslanici Skupštine Srbije završili su večeras rad pretresom svih amandmana na set zakona iz oblasti saobraćaja i infrastrukture, tokom koga je opozicija postavila pitanje ostavke generalnog direktora Železnica Srbije.
Sednica će biti nastavljena u utorak, 26. novembra, razmatranjem amandmana na predloženi zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja, kojima se omogućuje zdravstvena zaštita bez obzira na to da li su im overene zdravstvene knjižice.
Predlagač tog zakona je predsednik parlamenta Nebojša Stefanović, koji je u načelnoj raspravi rekao da je posebna zaštita dece, trudnica i porodilja predviđana i Ustavom Srbije, a da je usvajanje zakona korak dalje u obezbeđianju tih prava.
Tokom rasprave opozicija, koja je najavila da će podržati predloženi tekst, istakla je i da to što postoji potreba da se takav zakon predlaže znači da zdravstveni sistem u državi ne funkcioniše i da će u cilju poboljšanja tog zdravstvenog sistema glasati za njega.
Razmotreni su i amandmani na predložene izmene Zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja, na predlog zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima i Predlog zakon o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi.
Milivojević je ukazao da je lider demokrata Dragan Đilas kao gradonačelnik Beograda"trpeo kritike zbog izgradnje mosta na Adi, iako on nije pravio most od svoje kuće do svog posla, za razliku od Simonovića.
On je upitao da li je to moral naprednjaka o kome se priča i kritika mostova koji navodno koštaju nekoliko milijardi i podvukao da bi trebalo iz skupštinske procedure povući predloženi zakon o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, jer sumnja da je Simonović u stanju da sprovodi taj zakon, pošto nije u stanju da sprovodi odredbe drugih zakona.
Milivojević je odgovor dobio od šefa naprednjaka u skupštini Zorana Babića, koji je uzvratio kontrapitanjem - koliko nadvožnjaka, podvožnjaka i puteva u Srbiji može da se napravi za 38 milijardi dinara, koliko prihoduje samo jedna kompanija bivšeg gradonačelnika Beograda.
Iako se složio da je situacija u JP Železnice Srbije teška i da svi problem ne mogu da se reše odjednom, Babić je dodao i da u 2011. godini nije urađen nijedan pružni prelaz u Beogradu, a da je sada problem što će se uraditi 10.
U diskusiju se uključio i ministar saobraćaja Aleksandar Antić koji je trazio da se pitanje bezbednosti pružnih prelaza ne politizuje, istakavši da ne može da bude protiv rešavanja problema na mestima gde su građani ugroženi u saobraćaju, pa tako ni u Vrčinu.
U Srbiji ima više od 2.100 putno-pružnih prelaza i oko 20 odsto njih je adekvatno obezbeđeno. Pred državom i javnim preduzećima je veliki zadatak da se pružni prelazi bolje obezbede, a jedan od njih se nalazi u Vrčinu, a direkotru Železnica sam predložio da se pre tog problema reši nekoliko drugih, kako ne bi došlo do politizacije, dodao je ministar.
Antić je u prilog činjenici da su Železnicama Srbije potrebne sistemske promene naveo i nedavni incident na pruzi kod Zaječara, kada se zapalio voz, a da u jedan od vekih problema železničkog saobraćaja spadaju i 10 švedskih vozova nabavljenih 2006. godine, odnosno njihove lokomotive koje su ekonomične, jer troše oko 15 litara dizela na 100 kilometara, ali da se problem pojavio kod turbine.
Do sada je došlo do požara na tri lokomotive. Međutim, radi se na utvrđivanju uzroka nesreće i država će učinuti sve da se dođe do rešenja koje će omogućiti da preostalih sedam lokomotiva budu bezbedne, zaključio je ministar Antić.
Parlamentarci su prethodno završili i razmatranje amandmana na Predlog zakona o robnim rezervama, a tokom debate ministar spoljne i unutršnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić rekao je da je njihov cilj reforma sistema robnih rezervi, sprečavanje zloupotreba u toj oblasti i usklađivanje sa standardima Svetske trgovinske organziacije i EU.
