Nova rezolucija o Kosovu i Metohiji mogla bi da bude iznesena na glasanje u Savetu bezbednosti UN idućeg četvrtka, 28. juna, saznao je Tanjug u sedištu svetske organizacije u Njujorku. Rusija i Srbija već su saopštile da je neprihvatljiv bilo koji predlog kojim se pregovori o budućnosti Kosova i Metohije oročavaju i njihov ishod prejudicira. Premijer Vojislav Koštunica pozvao je predlagače nacrta da povuku ovaj predlog.
Nova rezolucija o Kosovu i Metohiji mogla bi da bude iznesena na glasanje u Savetu bezbednosti UN idućeg četvrtka, 28. juna, saznao je Tanjug u sedištu svetske organizacije u Njujorku. Predlagači nove rezolucije - Sjedinjene Države i Evropska unija - nameravaju taj dokument da uvedu u proceduru glasanja u Savetu bezbednosti na Vidovdan, uprkos činjenici da on ne može da prodje zbog već iskazanog protivljenja Rusije, i Srbije.
Najnovijim predlogom Srbiji i kosovskim Albancima ostavlja se još četiri meseca da pokušaju da pregovorima dodju do rešenja budućeg statusa pokrajine.
Po isteku tih 120 dana, kako predlažu autori dokumenta, bio bi podržan plan Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti Kosova, "osim ukoliko Savet bezbednosti izričito ne odluči drugačije", uzimajući u obzir ocenu "posebnog predstavnika" generalnog sekretara UN o toku pregovora.
Rusija i Srbija već su saopštile da je neprihvatljiv bilo koji predlog kojim se pregovori o budućnosti Kosova i Metohije oročavaju i njihov ishod prejudicira.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica pozvao je zapadne države predlagače nacrta nove rezolucije za Kosovo i Metohiju da povuku ovaj predlog, jer on, suprotno Povelji UN, predvidja da se Srbiji, državi članici UN, otme značajan deo teritorije.
"Zahvaljujući principijelnom stavu Rusije, jasno je da u Savetu bezbednosti ne može proći rezolucija kojom se grubo krše najosnovnija načela medjunarodnog prava", navodi se u saopštenju premijera Koštunice.
Prema rečima premijera, do danas nije dato obrazloženje zašto su pregovori prekinuti i zašto se na osnovu inicijative Beograda ne pokrenu novi sadržajni razgovori o Kosovu. "Vlada Srbije je generalnom sekretaru UN uputila zvaničan predlog da se obnove razgovori o budućem uredjenju Pokrajine, i za obnavljanje pregovaračkog procesa nije potrebna nova rezolucija već samo dobra volja da se sedne za sto i dijalogom traži kompromisno rešenje", istakao je premijer Koštunica.
Rusiji ne odgovara "automatsko odlaganje nezavisnosti Kosova", izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov povodom nove rezolucije o Kosovu koju su predložile EU i SAD.
"Suština nije u tome da se odobri plan (specijalnog izaslanika UN Martija) Ahtisarija, već da se vode pregovori", kazao je Lavrov u Teheranu, a prenela ruska agencija Itar-Tas. Lavrov je dodao da Moskvi "odgovara onaj pregovarački proces koji će odgovarati obema stranama".
Ranije, ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin izjavio je da Rusija odbacuje novi projekat rezolucije o Kosovu koji su predložile SAD i članice UN i da neće raditi na njemu pošto ne postoji razumevanje o načelnim pitanjima. "Mi se i dalje pridržavamo svojih principjelnih pozicija, koje su označene u dokumentu koji je su na stolu Saveta bezbednosti UN", kazao je, kako prenosi Itar-Tas, Čurkin novinarima.
Zbog toga, dodao je ruski predstavnik u UN, uvodjenje nekakvih veštačkih vremenskih okvira, posle kojih bi se aktivirao plan Ahtisarija, a koji nisu prihvatile obe strane, Rusija smatra "principijelno nepravilnim". On je rekao da je u vezi sa statusom Kosova, "u odsustvu sporazuma o principijelnim pitanjima, besmisleno baviti se razmatranjem drugostepenih problema".
Čurkin je kazao da ruska delegacija neće raditi na novom projektu rezolucije o Kosovu, koju su u sredu zvanično predstavile UN i članice EU, nazivajući neke odredbe iz dokumenta "neprihvatljivim".
Na pitanje koliko su predlagači rezolucije spremni da uvaže rusku poziciju, Čurkin je kazao da su se "već pomirili sa tim, i da su se faktički složili sa Rusijom o neophodnosti nastavka pregovora". "Ali, u isto vreme, to je uslovljeno takvim izgovorom koji čini te korake potpuno nedovoljnim i ne približava nas cilju", rekao je Čurkin. On je kazao da je cilj da se postigne takav sporazum koji će biti prihvatljiv obema stranama i koji će voditi jačanju regionalne i medjunarodne stabilnosti.
"Rezolucija, ukoliko bi se eventualno pravila, mora da proizadje iz pregovora, i već postignutog kompromisnog rešenja izmedju Beograda i Prištine. Ti pregovori se ne mogu ograničavati vremenski, i to je jedini uslov da oni ne traju dugo. Takodje, pregovori se ne mogu unapred determinisati nekim stavom o prihvatanju Ahtisarijevog predloga, ili, drugim rečima, stavom o nezavosnosti Kosova kao ishodu pregovora", rekao je Samardžić Tanjugu.
Dalji razvoj dogadjaja će, prema Samardžićevim rečima, u velikoj meri zavisiti od razgovora predsednika SAD i Rusije Džordža Buša i Vladimira Putina početkom jula. "Bilo bi dobro da se stvar pomeri u pravcu normalnih preduslova rešenja, a to je dogovor o pregovorima koji neće biti determinisani prethodnom odlukom i koji bi doveli do kompromisa. Ni ruska ni naša strana ne traže mnogo, traže se samo normalni pregovarački uslovi", kazao je Samardžić.
Kako je ocenio, diplomatska intervencija SAD biće neophodna kako bi predstavnici privremenih vlasti u Prištini uopšte pristali da nastave pregovarački proces sa Beogradom. "Albansku stranu na pregovore može da navede samo podstrek od strane SAD. Ni na kakva naša rešenja oni već godinu dana ne obraćaju pažnju. Njih samo SAD mogu da privole na pregovore, a to može da se obavi samo na osnovu nekakvog njihovog fer dogovora sa Putinom, odnosno sa ruskom stranom", rekao je Samardžić.
Komentarišući nacrt američko-evropske rezolucije koji je u sredu predstavljen u sedištu UN, Samardžić je istakao da taj tekst ne donosi ništa novo u odnosu na prethodna dva nacrta, i da je neprihvatljiv i za Beograd i za Moskvu. "Novi nacrt rezolucije ne daje podstrek albanskoj strani da pregovara već joj daje pogrešan signal da treba samo da se strpi četiri meseca do konačne odluke, s tim da bi unapred bilo zagarantovano da će ta konačna odluka - nadzirana nezavisnost Kosova - biti prihvaćena od Rusije pa čak i od Srbije", rekao je Samardžić.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu rekao je da pregovarački tim još nije dobio zvaničan zahtev za nastavak pregovora o statusu, ali je dodao da će Priština nastaviti saradnju sa medjunarodnim faktorima.
Sejdiu je, medjutim, naveo da oko Ahtisarijevog paketa, koji predvidja nadziranu nezavisnost za Kosovo, ne može više biti pregovora. "Ovaj paket je dokument koji smo podržavali i o njemu više ne može biti pregovora. Ne može biti pregovora ni oko nezavisnosti Kosova. Za nas je važno da u odluci Saveta bezbednsosti jasno bude predvidjen datum nezavisnosti Kosova", rekao je Sejdiu novinarima u Prištini nakon sastanka sa izaslanikom EU Štefanom Leneom.
Kosovski predsednik nije želeo da spekuliše oko rokova za finalizaciju procesa, ali je rekao da Kosovo ne može ostati zauvek talac želja nekih strana.
Lider opozicione Demokratske partije Kosova Hašim Tači rekao je da se uloga Rusije ne treba ignorisati, ali da ne treba ni preterivati. Tači nije direktno odgovorio na pitanje da li je Priština spremna za novu rundu pregovora, ali je naveo da će se nezavisnost postizati u saradnji sa Vašingtonom i Briselom. "Bila bi ludost od strane političkih faktora Kosova kada bi preduzeli neki korak bez konsultacija sa Vašingtonom i EU", rekao je Tači novinarima nakon susreta sa Leneom.
Specijalni izaslanik EU je rekao da se u Savetu bezbednosti UN nastavljaju konsultacije, a da su u novi predlog rezolucije o statusu Kosova uključene neke ideje francuskog predsednika Nikole Sarkozija. "Novi predlog rezolucije je još jedan korak u procesu", rekao je Lene.
Prema njegovim rečima, proces odredjivanja statusa je istorijski proces i zbog toga se ne može govoriti o strogim vremenskim rokovima. Medjutim, on je naveo da je Kosovo blizu postizanja ciljeva i pozvao lidere u Prištini da nastave saradnju sa medjunarodnim faktorima.
Lene je rekao da raste podrška Ahtisarijevom planu, ali da još nije postignut cilj, pa se diskusije u Savetu bezbednosti nastavljaju.
(agencije/MONDO)
Najnovijim predlogom Srbiji i kosovskim Albancima ostavlja se još četiri meseca da pokušaju da pregovorima dodju do rešenja budućeg statusa pokrajine.
Po isteku tih 120 dana, kako predlažu autori dokumenta, bio bi podržan plan Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti Kosova, "osim ukoliko Savet bezbednosti izričito ne odluči drugačije", uzimajući u obzir ocenu "posebnog predstavnika" generalnog sekretara UN o toku pregovora.
Rusija i Srbija već su saopštile da je neprihvatljiv bilo koji predlog kojim se pregovori o budućnosti Kosova i Metohije oročavaju i njihov ishod prejudicira.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica pozvao je zapadne države predlagače nacrta nove rezolucije za Kosovo i Metohiju da povuku ovaj predlog, jer on, suprotno Povelji UN, predvidja da se Srbiji, državi članici UN, otme značajan deo teritorije.
"Zahvaljujući principijelnom stavu Rusije, jasno je da u Savetu bezbednosti ne može proći rezolucija kojom se grubo krše najosnovnija načela medjunarodnog prava", navodi se u saopštenju premijera Koštunice.
Prema rečima premijera, do danas nije dato obrazloženje zašto su pregovori prekinuti i zašto se na osnovu inicijative Beograda ne pokrenu novi sadržajni razgovori o Kosovu. "Vlada Srbije je generalnom sekretaru UN uputila zvaničan predlog da se obnove razgovori o budućem uredjenju Pokrajine, i za obnavljanje pregovaračkog procesa nije potrebna nova rezolucija već samo dobra volja da se sedne za sto i dijalogom traži kompromisno rešenje", istakao je premijer Koštunica.
Rusiji ne odgovara "automatsko odlaganje nezavisnosti Kosova", izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov povodom nove rezolucije o Kosovu koju su predložile EU i SAD.
"Suština nije u tome da se odobri plan (specijalnog izaslanika UN Martija) Ahtisarija, već da se vode pregovori", kazao je Lavrov u Teheranu, a prenela ruska agencija Itar-Tas. Lavrov je dodao da Moskvi "odgovara onaj pregovarački proces koji će odgovarati obema stranama".
Ranije, ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin izjavio je da Rusija odbacuje novi projekat rezolucije o Kosovu koji su predložile SAD i članice UN i da neće raditi na njemu pošto ne postoji razumevanje o načelnim pitanjima. "Mi se i dalje pridržavamo svojih principjelnih pozicija, koje su označene u dokumentu koji je su na stolu Saveta bezbednosti UN", kazao je, kako prenosi Itar-Tas, Čurkin novinarima.
Zbog toga, dodao je ruski predstavnik u UN, uvodjenje nekakvih veštačkih vremenskih okvira, posle kojih bi se aktivirao plan Ahtisarija, a koji nisu prihvatile obe strane, Rusija smatra "principijelno nepravilnim". On je rekao da je u vezi sa statusom Kosova, "u odsustvu sporazuma o principijelnim pitanjima, besmisleno baviti se razmatranjem drugostepenih problema".
Čurkin je kazao da ruska delegacija neće raditi na novom projektu rezolucije o Kosovu, koju su u sredu zvanično predstavile UN i članice EU, nazivajući neke odredbe iz dokumenta "neprihvatljivim".
Na pitanje koliko su predlagači rezolucije spremni da uvaže rusku poziciju, Čurkin je kazao da su se "već pomirili sa tim, i da su se faktički složili sa Rusijom o neophodnosti nastavka pregovora". "Ali, u isto vreme, to je uslovljeno takvim izgovorom koji čini te korake potpuno nedovoljnim i ne približava nas cilju", rekao je Čurkin. On je kazao da je cilj da se postigne takav sporazum koji će biti prihvatljiv obema stranama i koji će voditi jačanju regionalne i medjunarodne stabilnosti.
Samardžić: Ne treba nam rezolucija koja prejudicira ishod
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da Srbiji nije potrebna nova rezolucija Saveta bezbednosti UN pre nastavka pregovora o Kosovu i Metohiji, pogotovo ne rezolucija koja bi oročavala pregovore i prejudicirala njihov ishod."Rezolucija, ukoliko bi se eventualno pravila, mora da proizadje iz pregovora, i već postignutog kompromisnog rešenja izmedju Beograda i Prištine. Ti pregovori se ne mogu ograničavati vremenski, i to je jedini uslov da oni ne traju dugo. Takodje, pregovori se ne mogu unapred determinisati nekim stavom o prihvatanju Ahtisarijevog predloga, ili, drugim rečima, stavom o nezavosnosti Kosova kao ishodu pregovora", rekao je Samardžić Tanjugu.
Dalji razvoj dogadjaja će, prema Samardžićevim rečima, u velikoj meri zavisiti od razgovora predsednika SAD i Rusije Džordža Buša i Vladimira Putina početkom jula. "Bilo bi dobro da se stvar pomeri u pravcu normalnih preduslova rešenja, a to je dogovor o pregovorima koji neće biti determinisani prethodnom odlukom i koji bi doveli do kompromisa. Ni ruska ni naša strana ne traže mnogo, traže se samo normalni pregovarački uslovi", kazao je Samardžić.
Kako je ocenio, diplomatska intervencija SAD biće neophodna kako bi predstavnici privremenih vlasti u Prištini uopšte pristali da nastave pregovarački proces sa Beogradom. "Albansku stranu na pregovore može da navede samo podstrek od strane SAD. Ni na kakva naša rešenja oni već godinu dana ne obraćaju pažnju. Njih samo SAD mogu da privole na pregovore, a to može da se obavi samo na osnovu nekakvog njihovog fer dogovora sa Putinom, odnosno sa ruskom stranom", rekao je Samardžić.
Komentarišući nacrt američko-evropske rezolucije koji je u sredu predstavljen u sedištu UN, Samardžić je istakao da taj tekst ne donosi ništa novo u odnosu na prethodna dva nacrta, i da je neprihvatljiv i za Beograd i za Moskvu. "Novi nacrt rezolucije ne daje podstrek albanskoj strani da pregovara već joj daje pogrešan signal da treba samo da se strpi četiri meseca do konačne odluke, s tim da bi unapred bilo zagarantovano da će ta konačna odluka - nadzirana nezavisnost Kosova - biti prihvaćena od Rusije pa čak i od Srbije", rekao je Samardžić.
Priština neće povlačiti jednostrane poteze
Prištinski zvaničnici rekli su da će nastaviti da saradjuju sa medjunarodnom zajednicom i da neće povlačiti jednostrane poteze ni nakon što je Rusija ponovo odbila predlog zapadnih zemalja o budućem statusu Kosova.Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu rekao je da pregovarački tim još nije dobio zvaničan zahtev za nastavak pregovora o statusu, ali je dodao da će Priština nastaviti saradnju sa medjunarodnim faktorima.
Sejdiu je, medjutim, naveo da oko Ahtisarijevog paketa, koji predvidja nadziranu nezavisnost za Kosovo, ne može više biti pregovora. "Ovaj paket je dokument koji smo podržavali i o njemu više ne može biti pregovora. Ne može biti pregovora ni oko nezavisnosti Kosova. Za nas je važno da u odluci Saveta bezbednsosti jasno bude predvidjen datum nezavisnosti Kosova", rekao je Sejdiu novinarima u Prištini nakon sastanka sa izaslanikom EU Štefanom Leneom.
Kosovski predsednik nije želeo da spekuliše oko rokova za finalizaciju procesa, ali je rekao da Kosovo ne može ostati zauvek talac želja nekih strana.
Lider opozicione Demokratske partije Kosova Hašim Tači rekao je da se uloga Rusije ne treba ignorisati, ali da ne treba ni preterivati. Tači nije direktno odgovorio na pitanje da li je Priština spremna za novu rundu pregovora, ali je naveo da će se nezavisnost postizati u saradnji sa Vašingtonom i Briselom. "Bila bi ludost od strane političkih faktora Kosova kada bi preduzeli neki korak bez konsultacija sa Vašingtonom i EU", rekao je Tači novinarima nakon susreta sa Leneom.
Specijalni izaslanik EU je rekao da se u Savetu bezbednosti UN nastavljaju konsultacije, a da su u novi predlog rezolucije o statusu Kosova uključene neke ideje francuskog predsednika Nikole Sarkozija. "Novi predlog rezolucije je još jedan korak u procesu", rekao je Lene.
Prema njegovim rečima, proces odredjivanja statusa je istorijski proces i zbog toga se ne može govoriti o strogim vremenskim rokovima. Medjutim, on je naveo da je Kosovo blizu postizanja ciljeva i pozvao lidere u Prištini da nastave saradnju sa medjunarodnim faktorima.
Lene je rekao da raste podrška Ahtisarijevom planu, ali da još nije postignut cilj, pa se diskusije u Savetu bezbednosti nastavljaju.
(agencije/MONDO)
