Tužilaštvo je uputilo podnesak kao odgovor na poziv koji je Pretresno veće 13. novembra uputilo svim stranama da se izjasne o nastavku procesa posle izuzeća sudije Frederika Harhofa na zahtev Šešelja.

"Nastavak procesa u fazi rasprave na osnovu postojećeg zapisnika je pravedan i ekspeditivan način daljeg postupanja", ocenjuje Tužilaštvo u podnesku koji datira od 29. novembra, a koji je Haški tribunal danas objavio.

Pretresno veće bi trebalo da stranama odredi rok od 14 dana za podnošenje žalbe na odluku o nastavu procesa i da, bez obzira na eventualnu žalbu, ponovo otpočne raspravu, čim sudija Nijang potvrdi da je upoznat za postojećim zapisnikom, ocenjuje se u podnesku.

Tužilaštvo navodi da sudije mogu da preispituju i ponovo razmatraju dokaze u pisanoj formi, pored toga što imaju pristup i transkriptu, audio i video snimcima dosadašnjeg procesa.

U podnesku se, takođe, podseća da je nastavak procesa na osnovu postojećeg zapisnika u skladu sa ranijom praksom Tribunala i da se time ne krše prava optuženog.

U svom odgovoru na poziv za iznošenje mišljenja o nastavku procesa, Šešelj je prošle nedelje zatražio od Haškog tribunala da ga hitno oslobodi, pošto smatra da se postupak koji se protiv njega vodi ne može nastaviti na pravičan način i da mu na ime odštete za kršenje prava isplati 12 miliona evra.

Konstatujući da je sudija Harhof bio član Pretresnog veća tokom čitavog pretresnog postupka, Šešelj zaključuje da su svi elementi tog postupka ništavni i da se postupak, kao takav, ne može nastaviti, a da sa pravne tačke gledišta nije moguće automatski uključiti novoimenovanog sudiju Nijanga u proces.

Srpska radikalna stranka (SRS) smatra da njen lider Vojislav Šešelj treba da bude oslobođen i da bi nastavak procesa u Haškom sudu predstavljao primenu "metoda inkvizicije u tom procesu".

Funkcioner SRS Milorad Mirčić rekao je danas Tanjugu da je situacija u vezi sa Šešeljem jasna - Pretresno veće ima 14 dana da odluči ''da ili će on biti oslobođen ili će proces biti nastavljen" s novim sudijom.

On je naveo i da bi, ukoliko proces bude nastavljen to predstavljalo primenu "metoda inkvizicije" dodavši da su i u tim uslovima optuženi imali više prava na odbranu nego što lider SRS ima u Haškom tribunalu.

Mirčić je rekao i da bi novom sudiji trebalo više od dve godine "ako čita brzinom svetlosti" samo da pročita više od 20.000 strana dokumentacije, da se upozna s njima.

Prema njegovim recima, Tribunal može i tog novog sudiju posle dve godine da zameni iz raznih razloga i time ponovo produži proces.

Sudsko veće Haškog tribunala odobrilo je krajem avgusta zahtev lidera Srpske radikalne stranke za izuzeće sudije Harhofa zbog sumnje u njegovu nepristrasnost.

Danski sudija je bio član raspravnog veća koje je od 2007. do marta ove godine Šešelju sudilo po optužnici za zločine nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini od 1991. do 1993. godine.

Vršilac dužnosti predsednika Tribunala sudija Karmel Ađijus imenovao je krajem oktobra senegalskog sudiju Nijanga kao člana sudskog veća u procesu protiv Šešelja.

Ađijus je izrazio mišljenje i da bi Sudsko veće trebalo da se konsultuje sa Šešeljem oko toga da li da saslušanja budu ponovljena ili da se postupak nastavi s novopostavljenim sudijom.

Šešelj se dobrovoljno predao Tribunalu u februaru 2003. godine i od tada je u pritvorskoj jedinici tog suda u Sheveningenu. Prilikom prvog pojavljivanja pred Sudskim većem izjasnio se da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.