Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u Istanbulu da se Rusija vraća na Balkan i u region Crnog mora sa novim mogućnostima. "Razgovarali smo o najosetljivijim pitanjima, uključujući kosovsko rešenje i probleme na postsovjetskom prostoru", izjavio je Putin novinarima. .
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u Istanbulu da se Rusija vraća na Balkan i u region Crnog mora sa novim mogućnostima.
Govoreći posle samita Crnomorske ekonomske saradnje (BSEC), predsednik Putin je rekao da je na skupu razgovarano i o rešenju problema statusa južne srpske pokrajine Kosova i Metohije i sličnim problemima na post-sovjetskom prostoru.
"Razgovarali smo o najosetljivijim pitanjima, uključujući kosovsko rešenje i probleme na postsovjetskom prostoru", izjavio je Putin novinarima.
"Region Balkana i Crnog mora su oduvek bili oblasti našeg interesa i oduvek smo imali specijalne odnose sa tim regionima", rekao je ruski predsednik na konferenciji za štampu posle samita BSEC.
Putin je naveo da su ekonomski samiti u Zagrebu i Istanbulu protekla dva dana potvrdili da je "pozicija njegovih učesnika identična sa ruskom", prenela je ruska novinska agencija Itar Tass.
"Govorimo o jednakoj odgovornosti zemalja da proizvedu i transportuju energiju", poručio je Putin i dodao da je to pitanje navedeno u dokumentima samita Grupe osam (G-8), koji je održan prošle godine u Sankt Peterburgu.
Na samitu u Istanbulu su učestvovali predsednik Srbije Boris Tadić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.
Tadić je, posle sastanka sa turskim predsednikom Ahmetom Nedžatom Sezerom, rekao da se u tom regionu "prelamaju putevi civilizacije i putevi energenata" i da veliko snabdevanje Evrope energentima prolazi kroz taj region.
On je istakao da današnji svet dobrim delom zavisi od stabilnosti regiona Crnog mora, jer je to zona posebnih interesa u kojoj se susreću ne samo dva kontinenta, već i različite civilizacije i kulture.
"Lokalni konflikti komplikuju proces naše saradnje. U ovoj našoj zajedničkoj oblasti, našem životnom prostoru, postoji mnoštvo konflikata koji su zamrznuti, koji tinjaju i koji ponekada dobijaju snažnu eskalaciju. Ti konflikti su pretnja po stabilnost pojedinačnih zemalja, ali i čitavog regiona", rekao je predsednik Srbije.
Tadić je rekao da je Kosovo jedno od centralnih pitanja: "Mnogo je Kosova u Crnomorskom regionu, svaka od zemalja ima slične probleme, a Kosovo je prvi problem koji se nalazi pred Savetom bezbednosti UN".
"Sa stanovništa međunarodnog prava, to bi bio jedan presedan koji bi ugrozio stabilnost i čitavog Crnomorskog regiona i imao bi dalekosežne, ne samo bezbednosne, već i ekonomske posledice, imajući u vidu budućnost ovog dela sveta", rekao je predsednik Srbije.
Članice BSEC su pored Srbije Rusija, Grčka, Turska, Ukrajina, Azerbejdžan, Albanija, Jermenija, Bugarska, Gruzija i Rumunija.
"Nametanje nezavisnosti Kosova protiv volje ne samo Srbije, već i bez odluke Saveta bezbednosti UN moglo bi da uspostavi opasan presedan, presedan da velike sile mogu nametati svoju volju kako bi iznudile promenu granica drugih država", rekao je Jeremić na specijalnom sastanku ministara spoljnih poslova Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC) u Istanbulu.
Ministarski sastanak održava se u sklopu samita BSEC na kome učestvuje i predsednik Srbije Boris Tadić.
Govoreći o Kosovu Jeremić je ukazao na "težnje nekih u medjunarodnoj zajednici da jednostrano priznaju nezavisnost južne srpske pokrajine" i naglasio da "nikakve diplomatske finese ne mogu sakriti činjenicu da se od Srbije traži da učini nešto što ni jedna zemlja nije učinila u miru, da se odrekne integralnog dela svoje suverene teritorije".
Jeremić je upozorio da "nametnuto rešenje za Kosovo ne samo što nije održivo, jer bi posejalo seme za novi konflikt, već je i suštinski opasno za stabilnost u medjunarodnom sistemu".
Nametanje nezavisnosti bi otvorilo Pandorinu kutiju etničkih problema i podela, i ozbiljno oslabilo suštinska načela medjunarodnog poretka a pre svega suverenu ravnopravnost država, rekao je on i ukazao na opasnost "eskalacije postojećih konflikata u čitavom svetu, oživljavanja zamrznutih i podsticanja novih".
Jeremić je naglasio da Srbija "predlaže kompromisno rešenje koje nastoji da pomiri legitimne zahteve Beograda i Prištine" i da "i dalje veruje da obostrano prihvatljivo, kreativno i rešenje do kojeg bi se došlo kroz pregovore predstavlja najbolji put napred".
Jeremić je u Istanbulu razgovarao i sa šefom ruske dilomatije Sergejem Lavrovim, nakon čega su se složili da je predložena rezolucija o Kosovu "u potpunosti neprihvatljiva" i da je potrebno nastaviti pregovore o budućem statusu pokrajine.
"Lavrov i ja smo razmotrili aktuelni tekst rezolucije koji se nalazi u zvaničnoj proceduri u okviru Saveta bezbednosti, i složili smo se da je tekst u potpunosti neprihvatljiv i za srpsku i za rusku stranu i da ga kao takvog treba odbaciti", rekao je Jeremić u telefonskoj izjavi agenciji Beta, uz ocenu da "nema načina" da se taj tekst popravi.
Lavrov i Jeremić su se, prema rečima srpskog ministra, složili da je potrebno nastaviti pregovore o budućem statusu Kosova.
Složili smo se da "nastavak pregovora koji bi vodio ka kompromisnom rešenju koje bi kao takvo moglo da bude sankcionisano rezolucijom Saveta bezbednosti predstavlja apsolutni prioritet", rekao je Jeremić i dodao da će se Rusija u okviru debate "iz sve snage" zalagati za nastavak pregovora.
I srpski predsednik Boris Tadić obavestio je u ponedeljak turskog kolegu Ahmeta Nedžeta Sezera da je nezavisnost Kosova i Metohije neprihvatljiva za Srbiju, uz upozorenje da bi takav ishod procesa rešavanja statusa Pokrajine destabilizovao i crnomorsku regiju i ugrozio njenu bezbednost i ekonomski razvoj.
"Crnomorska regija danas je jedan od ključnih delova sveta. Ovde se prelamaju putevi civilizacija i putevi energenata", rekao je Tadić novinarima posle susreta sa turskim predsednikom.
On je ocenio da će i na ovom skupu Kosovo i Metohija biti jedna od centralnih tema razgovora šefova država ili vlada zemalja.
"Mnogo je Kosova u crnomorskom regionu. Svaka zemlja ovog regiona ima sličan problem, a Kosovo i Metohija je prvi problem koji se nalazi pred Savetom bezbednosti UN", rekao je Tadić.
On je dodao da je upravo stoga Sezera detaljno izvestio o stavu da je za Srbiju neprihvatljiva nezavisnost Kosova i Metohije i o daljim koracima u procesu rešavanja budućnosti pokrajine, kao što će to učiniti i u susretima sa svojim kolegama, učesnicima samita u Istanbulu.
"Sa stanovišta medjunarodnog prava, nezavisnost Kosova bi bila jedan presedan, koji bi ugrozio stabilnost i čitavog crnomorskog regiona, a ta destabilizacija imala bi dalekosežne kako bezbednosne, tako i ekonomske posledice po budućnost ovog dela sveta", upozorio je Tadić.
"Hteo bih da pozovem ruske partnere da ne koriste pravo veta u SB UN i da se podsete da 60.000 vojnika alijanse obezbedjuju stabilnost i bezbednost na Kosovu", kazao je Shefer, koji učestvuje u konferenciji Saveta Rusija-NATO, posvećenoj desetogodišnjici saradnje, prenosi Itar-Taš.
Shefer je kazao da se alijansa zalaže za što skorije rešenje kosovskog problema, putem prihvatanja plana Martija Ahtisarija.
"Po odluci UN, Kosovo je poseban slučaj i mi ga ne možemo uporediti ni sa jednim drugim regionalonim konfliktom", kazao je on.
"Ne slažemo se sa Srbima povodom statusa Kosova, ali se slažemo s tim da taj proces treba da bude rešen u okviru UN", rekao je generalni sekretar NATO.
Predsednik gornjeg doma ruskog parlamenta Sergej Mironov, koji takodje učestvuje u radu konferencije, kazao je da se "moraju uzimati u obzir interesi Srbije i posledice koje se mogu pojaviti".
"To će biti medjunarodni presedan. Mi predlažemo da se vode pregovori i zajedno traži izlaz", rekao je Mironov i dodao da se dogadajaji se "ne smeju forsirati i stvarati prepostavke za nezavisnost Kosova".
"Oni su Srbiji oduzeli njen istorijski deo i sada hoće da na toj teritoriji stvore nezavisnu državu", rekao je Mironov u Sankt Peterburgu u raspravi u kojoj učestvuje i generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer.
Mironov smatra da će Rusija najverovatnije uložiti veto na odluku kojom se Kosovu daje nezavisnost.
"Kosovo je nerešen problem u regionu i mislim da pre ili kasnije moramo da pokušamo i rešimo taj problem, UN moraju da pokušaju i reše ga", rekao je Shefer u raspravi koju prenosi radio "Eho Moskve".
Mironov je takodje ocenio da će zapadne zemlje možda odbiti ruski veto i upozorio da takav potez neće biti dobar po pitanju sličnih konflikata.
"Čak i pored ruskog veta de fakto će biti.... priznanja navodne nezavisnosti Kosova od strane različitih zemalja i to će biti zastrašujući medjunarodni presedan", rekao je Mironov.
On je sugerisao da bi i pokrajine u nekim bivšim sovjetskim državama mogle da slede taj primer.
"Zašto je to poseban slučaj? Šta ima tako posebno u vezi s tim? Zašto ne možemo da pogledamo Abhaziju, Južnu Osetiju i Pridnjestovlje?", rekao je Mironov aludirajući na regione u Gruziji i Moldaviji.
(agencije/MONDO)
Govoreći posle samita Crnomorske ekonomske saradnje (BSEC), predsednik Putin je rekao da je na skupu razgovarano i o rešenju problema statusa južne srpske pokrajine Kosova i Metohije i sličnim problemima na post-sovjetskom prostoru.
"Razgovarali smo o najosetljivijim pitanjima, uključujući kosovsko rešenje i probleme na postsovjetskom prostoru", izjavio je Putin novinarima.
"Region Balkana i Crnog mora su oduvek bili oblasti našeg interesa i oduvek smo imali specijalne odnose sa tim regionima", rekao je ruski predsednik na konferenciji za štampu posle samita BSEC.
Putin je naveo da su ekonomski samiti u Zagrebu i Istanbulu protekla dva dana potvrdili da je "pozicija njegovih učesnika identična sa ruskom", prenela je ruska novinska agencija Itar Tass.
"Govorimo o jednakoj odgovornosti zemalja da proizvedu i transportuju energiju", poručio je Putin i dodao da je to pitanje navedeno u dokumentima samita Grupe osam (G-8), koji je održan prošle godine u Sankt Peterburgu.
Na samitu u Istanbulu su učestvovali predsednik Srbije Boris Tadić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.
Tadić je, posle sastanka sa turskim predsednikom Ahmetom Nedžatom Sezerom, rekao da se u tom regionu "prelamaju putevi civilizacije i putevi energenata" i da veliko snabdevanje Evrope energentima prolazi kroz taj region.
On je istakao da današnji svet dobrim delom zavisi od stabilnosti regiona Crnog mora, jer je to zona posebnih interesa u kojoj se susreću ne samo dva kontinenta, već i različite civilizacije i kulture.
"Lokalni konflikti komplikuju proces naše saradnje. U ovoj našoj zajedničkoj oblasti, našem životnom prostoru, postoji mnoštvo konflikata koji su zamrznuti, koji tinjaju i koji ponekada dobijaju snažnu eskalaciju. Ti konflikti su pretnja po stabilnost pojedinačnih zemalja, ali i čitavog regiona", rekao je predsednik Srbije.
Tadić je rekao da je Kosovo jedno od centralnih pitanja: "Mnogo je Kosova u Crnomorskom regionu, svaka od zemalja ima slične probleme, a Kosovo je prvi problem koji se nalazi pred Savetom bezbednosti UN".
"Sa stanovništa međunarodnog prava, to bi bio jedan presedan koji bi ugrozio stabilnost i čitavog Crnomorskog regiona i imao bi dalekosežne, ne samo bezbednosne, već i ekonomske posledice, imajući u vidu budućnost ovog dela sveta", rekao je predsednik Srbije.
Članice BSEC su pored Srbije Rusija, Grčka, Turska, Ukrajina, Azerbejdžan, Albanija, Jermenija, Bugarska, Gruzija i Rumunija.
Jeremić: Nasilna promena granica opasan presedan
Srpski ministar inostranih poslova Vuk Jeremić izjavio je u ponedeljak u Istanbulu da bi nametanjem nezavisnosti Kosova i nasilnom promenom granica Srbije bio uspostavljen presedan koji bi predstavljao ozbiljnu potencijalnu pretnju za bezbednost Crnomorskog regiona."Nametanje nezavisnosti Kosova protiv volje ne samo Srbije, već i bez odluke Saveta bezbednosti UN moglo bi da uspostavi opasan presedan, presedan da velike sile mogu nametati svoju volju kako bi iznudile promenu granica drugih država", rekao je Jeremić na specijalnom sastanku ministara spoljnih poslova Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC) u Istanbulu.
Ministarski sastanak održava se u sklopu samita BSEC na kome učestvuje i predsednik Srbije Boris Tadić.
Govoreći o Kosovu Jeremić je ukazao na "težnje nekih u medjunarodnoj zajednici da jednostrano priznaju nezavisnost južne srpske pokrajine" i naglasio da "nikakve diplomatske finese ne mogu sakriti činjenicu da se od Srbije traži da učini nešto što ni jedna zemlja nije učinila u miru, da se odrekne integralnog dela svoje suverene teritorije".
Jeremić je upozorio da "nametnuto rešenje za Kosovo ne samo što nije održivo, jer bi posejalo seme za novi konflikt, već je i suštinski opasno za stabilnost u medjunarodnom sistemu".
Nametanje nezavisnosti bi otvorilo Pandorinu kutiju etničkih problema i podela, i ozbiljno oslabilo suštinska načela medjunarodnog poretka a pre svega suverenu ravnopravnost država, rekao je on i ukazao na opasnost "eskalacije postojećih konflikata u čitavom svetu, oživljavanja zamrznutih i podsticanja novih".
Jeremić je naglasio da Srbija "predlaže kompromisno rešenje koje nastoji da pomiri legitimne zahteve Beograda i Prištine" i da "i dalje veruje da obostrano prihvatljivo, kreativno i rešenje do kojeg bi se došlo kroz pregovore predstavlja najbolji put napred".
Jeremić je u Istanbulu razgovarao i sa šefom ruske dilomatije Sergejem Lavrovim, nakon čega su se složili da je predložena rezolucija o Kosovu "u potpunosti neprihvatljiva" i da je potrebno nastaviti pregovore o budućem statusu pokrajine.
"Lavrov i ja smo razmotrili aktuelni tekst rezolucije koji se nalazi u zvaničnoj proceduri u okviru Saveta bezbednosti, i složili smo se da je tekst u potpunosti neprihvatljiv i za srpsku i za rusku stranu i da ga kao takvog treba odbaciti", rekao je Jeremić u telefonskoj izjavi agenciji Beta, uz ocenu da "nema načina" da se taj tekst popravi.
Lavrov i Jeremić su se, prema rečima srpskog ministra, složili da je potrebno nastaviti pregovore o budućem statusu Kosova.
Složili smo se da "nastavak pregovora koji bi vodio ka kompromisnom rešenju koje bi kao takvo moglo da bude sankcionisano rezolucijom Saveta bezbednosti predstavlja apsolutni prioritet", rekao je Jeremić i dodao da će se Rusija u okviru debate "iz sve snage" zalagati za nastavak pregovora.
I srpski predsednik Boris Tadić obavestio je u ponedeljak turskog kolegu Ahmeta Nedžeta Sezera da je nezavisnost Kosova i Metohije neprihvatljiva za Srbiju, uz upozorenje da bi takav ishod procesa rešavanja statusa Pokrajine destabilizovao i crnomorsku regiju i ugrozio njenu bezbednost i ekonomski razvoj.
"Crnomorska regija danas je jedan od ključnih delova sveta. Ovde se prelamaju putevi civilizacija i putevi energenata", rekao je Tadić novinarima posle susreta sa turskim predsednikom.
On je ocenio da će i na ovom skupu Kosovo i Metohija biti jedna od centralnih tema razgovora šefova država ili vlada zemalja.
"Mnogo je Kosova u crnomorskom regionu. Svaka zemlja ovog regiona ima sličan problem, a Kosovo i Metohija je prvi problem koji se nalazi pred Savetom bezbednosti UN", rekao je Tadić.
On je dodao da je upravo stoga Sezera detaljno izvestio o stavu da je za Srbiju neprihvatljiva nezavisnost Kosova i Metohije i o daljim koracima u procesu rešavanja budućnosti pokrajine, kao što će to učiniti i u susretima sa svojim kolegama, učesnicima samita u Istanbulu.
"Sa stanovišta medjunarodnog prava, nezavisnost Kosova bi bila jedan presedan, koji bi ugrozio stabilnost i čitavog crnomorskog regiona, a ta destabilizacija imala bi dalekosežne kako bezbednosne, tako i ekonomske posledice po budućnost ovog dela sveta", upozorio je Tadić.
Shefer se nada da Rusija neće upotrebiti veto
Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izrazio je u ponedeljak u Sankt Peterburgu nadu da Rusija u Savetu bezbednosti UN neće iskoristiti pravo veta prilikom glasanja o rezoluciji o Kosovu."Hteo bih da pozovem ruske partnere da ne koriste pravo veta u SB UN i da se podsete da 60.000 vojnika alijanse obezbedjuju stabilnost i bezbednost na Kosovu", kazao je Shefer, koji učestvuje u konferenciji Saveta Rusija-NATO, posvećenoj desetogodišnjici saradnje, prenosi Itar-Taš.
Shefer je kazao da se alijansa zalaže za što skorije rešenje kosovskog problema, putem prihvatanja plana Martija Ahtisarija.
"Po odluci UN, Kosovo je poseban slučaj i mi ga ne možemo uporediti ni sa jednim drugim regionalonim konfliktom", kazao je on.
"Ne slažemo se sa Srbima povodom statusa Kosova, ali se slažemo s tim da taj proces treba da bude rešen u okviru UN", rekao je generalni sekretar NATO.
Predsednik gornjeg doma ruskog parlamenta Sergej Mironov, koji takodje učestvuje u radu konferencije, kazao je da se "moraju uzimati u obzir interesi Srbije i posledice koje se mogu pojaviti".
"To će biti medjunarodni presedan. Mi predlažemo da se vode pregovori i zajedno traži izlaz", rekao je Mironov i dodao da se dogadajaji se "ne smeju forsirati i stvarati prepostavke za nezavisnost Kosova".
Rusija: Ignorisanje veta biće opasan presedan
Predsednik Gornjeg doma ruskog parlamenta Sergej Mironov izjavio je u ponedeljak da će Rusija uložiti veto na plan Zapada kojim se Kosmetu daje nezavisnost i upozorio da će ignorisanje tog veta biti opasan medjunarodni presedan."Oni su Srbiji oduzeli njen istorijski deo i sada hoće da na toj teritoriji stvore nezavisnu državu", rekao je Mironov u Sankt Peterburgu u raspravi u kojoj učestvuje i generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer.
Mironov smatra da će Rusija najverovatnije uložiti veto na odluku kojom se Kosovu daje nezavisnost.
"Kosovo je nerešen problem u regionu i mislim da pre ili kasnije moramo da pokušamo i rešimo taj problem, UN moraju da pokušaju i reše ga", rekao je Shefer u raspravi koju prenosi radio "Eho Moskve".
Mironov je takodje ocenio da će zapadne zemlje možda odbiti ruski veto i upozorio da takav potez neće biti dobar po pitanju sličnih konflikata.
"Čak i pored ruskog veta de fakto će biti.... priznanja navodne nezavisnosti Kosova od strane različitih zemalja i to će biti zastrašujući medjunarodni presedan", rekao je Mironov.
On je sugerisao da bi i pokrajine u nekim bivšim sovjetskim državama mogle da slede taj primer.
"Zašto je to poseban slučaj? Šta ima tako posebno u vezi s tim? Zašto ne možemo da pogledamo Abhaziju, Južnu Osetiju i Pridnjestovlje?", rekao je Mironov aludirajući na regione u Gruziji i Moldaviji.
(agencije/MONDO)
