On je dodao da je za Srbiju najvažnije da se taj simbolički i suštinski početak pregovora sa EU dogodi u planiranom roku, odnosno do kraja januara.

U administrativnom, tehničko-ekspertskom i političkom smislu, Srbija je već sada spremna za pregovore, rekao je Ružić u intervjuu za Mađunarodni radio Srbija, ocenjujući da proces pristupanja EU može da bude završen do 2020. godine.

"Posle pregovora o članstvu sledi još šest meseci pripreme ugovora, potpisivanje i ratifikacija u parlamentima država članica, pa referendum. Finansijska strategija EU će 2020. godine biti drugačija i imamo veliku šansu da se uhvatimo za tu 'lokomotivu' koja će nas mnogo brže povući napred", navodi Ružić.

On smatra da bez obzira na to što javno mnenje u Srbiji i EU trenutno vidi normalizaciju odnosa Beograda i Prištine kao krucijalno za napredovanje u evrointegracijama, to pitanje neće biti suštinski izazov.

"Kosovsko pitanje će nas pratiti tokom čitavog procesa. Ipak, verujem da će najveći izazov biti da stvorimo dobar zakonodavni okvir, vladavinu i dostupnost prava, sigurnost za građane i potencijalne investitore", naglasio je Ružić.

Takođe, izazov će biti i formatiranje budžeta za period pregovaračkog procesa koji će trajati, u tehničkom smislu, verovatno četiri do pet godina, dodao je on.

"Treba voditi računa da ogromna cena koštanja evrointegracija ne bude prepreka da buduće budžete projektujemo na efikasan način, kompatibilan sa potrebama i realnim potencijalima naše države i društva", ocenio je Ružić.

Ministar je izrazio očekivanje da sledeći budžet Srbije neće biti rađen samo za 2015. godinu već da, kao neka vrsta "petogodišnjeg plana", bude projekcija budžeta evrointegracija.

Kako je naveo, to će biti težak zadatak kada se uzme u obzir da Srbija mora da izdvoji 10,6 milijardi evra samo za pitanja zaštite životne sredine.

Pomoć iz evropskih fondova može da dosegne nivo do 25 odsto od ukupnih sredstava, a sve ostalo će ići na teret građana, iz našeg budžeta, istakao je Ružić.

Prema njegovim rečima, istraživanja pokazuju da dve trećine građana Srbije želi reformu društva, dok nešto više pod 53 odsto gleda pozitivno na proces evropskih integracija.

"Običan građanin želi da vidi korist koju dobija tom cenom tranzicije i reforme društva koju plaća. Moramo da reformišemo društvo bili u EU ili ne, i građani to shvataju", smatra ministar Ružić.

Govoreći o regionalnoj saradnji, Ružić je istakao da postoji visok stepen razumevanja i jak partnerski odnos sa svim državama Zapadnog Balkana.

"Ta saradnja, posebno ekonomska, ima za cilj da ojača i poveže tržišta država regiona kako bi u okviru EU efikasnije štitile svoje interese. Ta svest postoji kod svih političkih elita u regionu, iako one ponekad, zbog unutrašnjih pitanja, nisu spremne da toliko na tome insistiraju", zaključio je Ružić.