Litvanski predlog, u koji je Tanjug imao uvid, predviđa mnogo manje striktne veze između napretka u pregovorima i napretka u normalizaciji.
"Srbija pre učlanjenja u EU treba da ostvari sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Kosovom", piše u dokumentu koji je Litvanija, kao predsedavajuća EU, diplomatskim kanalima ovih dana prosledila zemljama članicama.
To je po Srbiju mnogo povoljnija formulacija od one u nemačko-britanskom "non-pejperu" u kome se traži da normalizacija bude "potpuna" i da ima "pravno-obavezujući karakter."
Analitičari u tome vide eufemizam za puno priznanje Kosova od strane Srbije, dok je litvanski kontrapredlog znatno fleksibilniji.
Druga, ništa manje značajna litvanska inovacija u odnosu na non-pejper odnosi se na ulogu poglavlja 35, koje se odnosi na proces normalizacije, u pregovaračkom procesu.
Nemci i Britanci traže da se ovo poglavlje, koje će biti otvoreno među prvima, a zatvoreno među poslednjima, horizontalno uveže i za sva ostala poglavlja, tako da svaki korak u evropskim integracijama bude uslovljen koracima u normalizaciji odnosa sa Prištinom.
Ovo bi, kako je novinarima ranije objasnila šefica pregovaračkog srpskog tima Tanja Mišcević dovelo do toga da Priština de fakto postane treća strana u pregovorima Beograda i Brisela.
Litvanski predlog, međutim, kaže da će pitanje normalizacije biti razmatrano pre svega, mada ne isključivo u poglavlju 35, što podrazumeva slabije veze kosovskog pitanja sa drugim poglavljima.
Koja će od ove dve varijante prevagnuti zavisi od šefova evropskih diplomatije koji će se početkom sledeće nedelje okupiti u Briselu na sastanku Evropskog saveta.
"Debata još traje, i trajaće do poslednjeg časa" kaže Tanjugov diplomatski izvor.
Iako je većina članica sklonija litvanskom predlogu, ovaj izvor podseća da se odluke u Savetu donose konsenzusom svih 28 članica.