Ministar spoljnih poslova Belgije, koja ovog meseca predsedava Savetom bezbednosti UN, Karel de Guht izjavio je u Briselu da bi trebalo da dodje do nastavka pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije koji bi trebalo da traju do četiri meseca i koji ne bi imali unapred utvrdjen ishod.
Ministar spoljnih poslova Belgije, koja ovog meseca predsedava Savetom bezbednosti UN, Karel de Guht izjavio je u Briselu da bi trebalo da dodje do nastavka pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije koji bi trebalo da traju do četiri meseca i koji ne bi imali unapred utvrdjen ishod.
"Upravo sam se vratio iz Njujorka sa satanka Saveta bezbednosti i generalnim sekretarom UN Ban Ki-munom. Mi smo za neku vrstu moratorijuma koji ne bi trebalo da traje više od četiri meseca", rekao je De Guht srpskim novinarima posle susreta sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem.
"Tokom tog perioda bi trebalo da bude pregovora, ali pregovora bez unapred utvrdjenog ishoda", istakao je šef belgijske diplomatije.
"Ukoliko želite da pružite šansu pregovorima onda ne treba da kažete unapred šta će biti rezultati pregovora pre nego što su oni i počeli", naveo je on.
De Guht je istakao da "postoje drugi članovi Saveta bezbednosti i veoma veliki broj članica EU koji razmišljaju na ovaj način".
"S druge strane sam vrlo jasno rekao mom srpskom kolegi da će nakon tog perioda četiri meseca biti potrebna odluka", dodao je šef belgijske diplomatije.
"Uticaj te odluke može biti veoma veliki i zato je važno da se srpska strana stvarno angažuje u pregovorima i pokuša da pronadje rešenja za probleme koji su još uvek ozbiljne prepreke za stabilizaciju situacije na zapadnom Balkanu", istakao je on.
Ministar De Guht je ocenio da izmedju Srbije i Belgije postoje "veoma bliski odnosi" i naglasio da je "za Belgiju veoma važno da se ostvari puna saradnja Srbije sa Haškim tribunalom i da se ostvare rezultati pre potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju" sa Evropskom unijom.
On je dodao i da Belgija veruje u evropsku budućnost Srbije te da je "veoma važno da se sporazum o viznim olakšicama što pre ratifikuje da bi stupio na snagu".
Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer ukazao je u Berlinu na potrebu donošenja odluke o statusu Kosova u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Prisustvo evropskih vojnika i policajajca na Kosovu treba medjunarodno - pravno sigurnu pravnu osnovu, rekao je Štajnmajer, povodom završetka nemačkog predsedavanja Evropskom unijom, dodajući da, kada je reč o Kosovu, sada, kao ni pre, nema puta mimo rezolucije Saveta bezbednosti UN.
On je izrazio žaljenje što medju članovima tog tela UN po pitanju Kosova još nema sporazuma.
Šef nemačke diplomatije je rekao da je na samitu G-8 u Hajligendamu bilo ''signala približavanja'', koje ''nije doseglo željeni obim''.
Savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić izjavio je da je novi stav Saveta bezbednosti UN o nastavku pregovora o Kosovu i Metohiji "realističan", ali da je Srbija protiv njihovog oročavanja.
"Srbija je zadovoljna što je prevladao stav da su pregovori nužni i da ne mogu imati unapred poznat ishod, što je u stvari ruiniralo ceo proces koji je vodio Marti Ahtisari, ali svakako Srbija i dalje misli da ti pregovori treba da budu ozbiljni, dobro strukturisani i da dovedu do rezultata i kompromisa, a ne da budu unapred ograničeni", izjavio je Simić Tanjugu.
Prema Simićevim rečima, stav koji je u ime Saveta bezbednosti UN izneo De Guht jeste "prihvatanje realnosti".
"Ipak, stav naše vlade je da pregovori ne treba da budu ograničeni, ne zato što želimo da dobijemo na vremenu, već zato što svako oročavanje pregovora o pitanjima koja su ovako teška, ko što su budućnost južne srpske pokrajine i srpsko-albanski odnosi na Balkanu, ne mogu biti brzo rešena", rekao je Simić.
Poslednji nacrt američko-evropske rezolucije o Kosovu, koji su Srbija i Rusija odbile kao neprihvatljiv, podrazumevao je četvoromesečni rok za pregovore Beograda i Prištine, ali i odredbu koja je predvidjala automatsko stupanje na snagu plana Martija Ahtisarija o nadziranoj nezavisnosti ukoliko pregovori ne urode kompromisom.
Ministar spoljnih poslova Srbije je u susretu sa generalnim sekretarom Atlantskog saveza ponovo preneo stav Beograda da je "nezavisnost Kosova potpuno neprihvatljiva".
Prema njegovim rečima, "nezavisno od političkog i diplomatskog razvoja (u rešavanju kosovskog statusa), apsolutni prioritet mora biti održavanje mira i stabilnosti kako na Kosovu tako i u regionu".
"Ja sam izrazio zabrinutost zbog bezbednosne situacije u našoj južnoj pokrajini i", naznačio je srpski ministar, "zatražio od Shefera da NATO učini sve da javni red i mir ne budu ugroženi i da pre svega ne bude u opasnosti bezbednost Srba i ostalih nealbanaca na Kosovu".
"To je bila glavna tema razgovora", istakao je Jeremić i dodao:
"Shefer se u potpunosti saglasio s tim da je situacija složena, ali je podvukao da će Kfor učiniti sve u svojoj moći da u potpunosti zaštiti mir i stabilnost na Kosovu".
Ministar inostranih poslova Srbije je preneo i da je u njegovim razgovorima sa Sheferom bilo reči i o neophodnosti bliske saradnje Vojske Srbije i NATO kroz programe Partnerstva za mir.
"Ja sam tražio da se kroz te programe što pre dobiju podaci o mestima koja su bila ciljevi za vreme NATO bombardovanja 1999. da bi moglo da se okonča čišćenje terena od neeksplodiranih kasetnih bombi", rekao je Jeremić.
"Složili smo se da bi to trebalo da bude jedan od prioriteta kroz saradnju Partnerstvo za mir", kazao je.
To bi Vojska Srbije, kako je objasnio je ministar Jeremić, mogla da uradi s jedne strane administrativne linije, a Kfor s druge strane.
(agencije/MONDO)
"Upravo sam se vratio iz Njujorka sa satanka Saveta bezbednosti i generalnim sekretarom UN Ban Ki-munom. Mi smo za neku vrstu moratorijuma koji ne bi trebalo da traje više od četiri meseca", rekao je De Guht srpskim novinarima posle susreta sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem.
"Tokom tog perioda bi trebalo da bude pregovora, ali pregovora bez unapred utvrdjenog ishoda", istakao je šef belgijske diplomatije.
"Ukoliko želite da pružite šansu pregovorima onda ne treba da kažete unapred šta će biti rezultati pregovora pre nego što su oni i počeli", naveo je on.
De Guht je istakao da "postoje drugi članovi Saveta bezbednosti i veoma veliki broj članica EU koji razmišljaju na ovaj način".
"S druge strane sam vrlo jasno rekao mom srpskom kolegi da će nakon tog perioda četiri meseca biti potrebna odluka", dodao je šef belgijske diplomatije.
"Uticaj te odluke može biti veoma veliki i zato je važno da se srpska strana stvarno angažuje u pregovorima i pokuša da pronadje rešenja za probleme koji su još uvek ozbiljne prepreke za stabilizaciju situacije na zapadnom Balkanu", istakao je on.
Ministar De Guht je ocenio da izmedju Srbije i Belgije postoje "veoma bliski odnosi" i naglasio da je "za Belgiju veoma važno da se ostvari puna saradnja Srbije sa Haškim tribunalom i da se ostvare rezultati pre potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju" sa Evropskom unijom.
On je dodao i da Belgija veruje u evropsku budućnost Srbije te da je "veoma važno da se sporazum o viznim olakšicama što pre ratifikuje da bi stupio na snagu".
Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer ukazao je u Berlinu na potrebu donošenja odluke o statusu Kosova u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Prisustvo evropskih vojnika i policajajca na Kosovu treba medjunarodno - pravno sigurnu pravnu osnovu, rekao je Štajnmajer, povodom završetka nemačkog predsedavanja Evropskom unijom, dodajući da, kada je reč o Kosovu, sada, kao ni pre, nema puta mimo rezolucije Saveta bezbednosti UN.
On je izrazio žaljenje što medju članovima tog tela UN po pitanju Kosova još nema sporazuma.
Šef nemačke diplomatije je rekao da je na samitu G-8 u Hajligendamu bilo ''signala približavanja'', koje ''nije doseglo željeni obim''.
Savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić izjavio je da je novi stav Saveta bezbednosti UN o nastavku pregovora o Kosovu i Metohiji "realističan", ali da je Srbija protiv njihovog oročavanja.
"Srbija je zadovoljna što je prevladao stav da su pregovori nužni i da ne mogu imati unapred poznat ishod, što je u stvari ruiniralo ceo proces koji je vodio Marti Ahtisari, ali svakako Srbija i dalje misli da ti pregovori treba da budu ozbiljni, dobro strukturisani i da dovedu do rezultata i kompromisa, a ne da budu unapred ograničeni", izjavio je Simić Tanjugu.
Prema Simićevim rečima, stav koji je u ime Saveta bezbednosti UN izneo De Guht jeste "prihvatanje realnosti".
"Ipak, stav naše vlade je da pregovori ne treba da budu ograničeni, ne zato što želimo da dobijemo na vremenu, već zato što svako oročavanje pregovora o pitanjima koja su ovako teška, ko što su budućnost južne srpske pokrajine i srpsko-albanski odnosi na Balkanu, ne mogu biti brzo rešena", rekao je Simić.
Poslednji nacrt američko-evropske rezolucije o Kosovu, koji su Srbija i Rusija odbile kao neprihvatljiv, podrazumevao je četvoromesečni rok za pregovore Beograda i Prištine, ali i odredbu koja je predvidjala automatsko stupanje na snagu plana Martija Ahtisarija o nadziranoj nezavisnosti ukoliko pregovori ne urode kompromisom.
Jeremić i Shefer: Situacija na Kosovu složena
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić i generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer ocenili su u sredu u Briselu da je na Kosovu situacija "složena" i Jeremić je zatražio da NATO učini sve da ne budu ugroženi mir i bezbednost Srba na Kosovu.Ministar spoljnih poslova Srbije je u susretu sa generalnim sekretarom Atlantskog saveza ponovo preneo stav Beograda da je "nezavisnost Kosova potpuno neprihvatljiva".
Prema njegovim rečima, "nezavisno od političkog i diplomatskog razvoja (u rešavanju kosovskog statusa), apsolutni prioritet mora biti održavanje mira i stabilnosti kako na Kosovu tako i u regionu".
"Ja sam izrazio zabrinutost zbog bezbednosne situacije u našoj južnoj pokrajini i", naznačio je srpski ministar, "zatražio od Shefera da NATO učini sve da javni red i mir ne budu ugroženi i da pre svega ne bude u opasnosti bezbednost Srba i ostalih nealbanaca na Kosovu".
"To je bila glavna tema razgovora", istakao je Jeremić i dodao:
"Shefer se u potpunosti saglasio s tim da je situacija složena, ali je podvukao da će Kfor učiniti sve u svojoj moći da u potpunosti zaštiti mir i stabilnost na Kosovu".
Ministar inostranih poslova Srbije je preneo i da je u njegovim razgovorima sa Sheferom bilo reči i o neophodnosti bliske saradnje Vojske Srbije i NATO kroz programe Partnerstva za mir.
"Ja sam tražio da se kroz te programe što pre dobiju podaci o mestima koja su bila ciljevi za vreme NATO bombardovanja 1999. da bi moglo da se okonča čišćenje terena od neeksplodiranih kasetnih bombi", rekao je Jeremić.
"Složili smo se da bi to trebalo da bude jedan od prioriteta kroz saradnju Partnerstvo za mir", kazao je.
To bi Vojska Srbije, kako je objasnio je ministar Jeremić, mogla da uradi s jedne strane administrativne linije, a Kfor s druge strane.
(agencije/MONDO)
