Oni traže i da se kao svedoci saslušaju Vilijam Montgomeri, Franko Simatović, Milorad Ulemek Legija i Branko Berček.

Prethodno su na početku ponovljenog suđenja pred Višim sudom u Beogradu sva trojica optuženih - nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, načelnici odeljenja u tom centru za unutrašnji i spoljni ekstremizam Stevan Basta i Ratko Romić negirali da su izvršili bilo koje krivično delo jer su svoje zadatke izvršavali po pravilima službe.

Njima se ponovo sudi pošto je Apelacioni sud letos ukinuo prvostepenu presudu kojom su bili osuđeni na višegodišnje kazne zatvora.

Optuženi su za praćenje Draškovića u cilju pomaganja neposrednim izvršiocima pokušaja ubistva radi eliminisanja iz političkog života jer je u to vreme bio "najveći protivnik vlasti", navodi se u optužnici koju je danas pročitao tužilac Vojislav Šoškić.

U optužnici se dalje navodi da su optuženi tokom aprila i maja 2000. godine fotografisali njegovu kuću u Budvi i album sa fotografijama posredno predali atentatorima - pripadnicima nekadašnje Jedinice za specijalne operacije koje je, pre osam godina, Specijalni sud, zbog tog zločina, osudio na visedecenijske kazne zatvora.

U uvodnom izlaganju odbrane branilac Radonjića i Romića advokat Zora Dobričanin Nikodinović predložila je da sud od Bezbednosno informativne agencije (BIA) zatraži Draškovićev dosije kako bi se, kako je navela, utvrdilo da on nije bio politički protivnik, već saradnik tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

Ona je napomenula da je Draškovićev dosije jedna od najčuvanijih državnih tajni i da nema ništa protiv da se javnost iskljkuči sa dela suđenja na kom bi taj dokument pročitao, a predložila je da se pročitaju i dosijei njenih klijenata.

Dobričanin Nikodinović je obrazložila da saslušanje bivšeg ambasadora SAD u Beogradu Vilijama Mongomerija traži zbog navoda u njegovoj knjizi "Kad ovacije utihnu", u kojoj je na stranama 29 i 30 naveo da se dva puta sastao sa Draškovićem u njegovom stanu u Budvi.

Tim svedočenjem, kako smatra odbrana, bila bi potvrđena sumnja DB-a da se Drašković sastaje sa stranim diplomatama bila opravdana.

U tom kontekstu je podsetila da je Drašković godinu dana ranije, dok je nije napustio, bio potpredsednik Miloševićeve Savezne vlade i da je "imao u glavi mnoge podatke".

Saslušanje bivšeg komandanta JSO DB-a Franka Simatovića poznatijeg kao Frenki, advokatica je tražila da bi posvedočio o očekivanjima DB-a da se Drašković u Budvi sastaje sa stranim diplomatama.

Predlog za svedočenje Simatovićevog naslednika na čelu te jedinice Ulemeka, Dobričanin Nikodinovcić je obrazložila da on treba da ispriča kakva je bila uloga okrivljenih u tom zločinu i da li su je uopšte imali.

Saslušanje Berčeka, koji je osuđen kao neposredni izvršilac neuspelog atentata odbrana traži da proveri da li je on tom prilikom koristio album sa fotografijama Draškovićeve kuće, koji su napravili prema navodima optužnice, kao deo logističke podrške.

Uvodno izlaganje tužioca obavljeno je na pripremnom ročištu koje je bilo zatvoreno za javnost.

Tužilac Šoškić je, međutim, posle pauze dostavio sudu i strankama preciziranu optužnicu tako da će optuženi tek na sledećem suđenju koje je zakazano za 12. februar, moći da iznesu odbranu.

Ukinutom presudom Viseg suda u Beogradu od 18. juna 2012. godine Radonjić je bio osuden na osam godina zatvora, a nekadašnji načelnici Trećeg i Šestog odeljenja beogradskog centra DB-a, Basta i Romić, na po sedam godina.

Radonjić, Basta i Romić, od početka postupka tvrde da nisu krivi i da odbacuju navode optuznice kao "sramne i lazne", jer su svoje zadatke izvrsavali po pravilima sluzbe.

Basta i Romić su, prema navodima optuznice, po nalogu svog sefa Radonjića, pratili Draskovića i fotografisali njegovu kuću u Budvi.

Na teret im se stavlja krivično delo "ubistvo u pokušaju izvršeno pomaganjem".

Kako se navodi u optužnici, Radonjić je te fotografije posredno predao neposrednim izvršiocima neuspelog atentata - pripadnicima "Crvenih beretki" koji su već osuđeni na višedecenijske zatvorske kazne pred Specijalnim sudom - Branku Berceku, Leonidu Milivojeviću i Nenadu Iliću.

Radonjić, Basta i Romić brane se sa slobode.