Parlamentarna skupština Saveta Evrope (SE) pozvala je zemlje bivše Jugoslavije i medjunarodnu zajednicu da preduzmu konkretne mere da zločini počinjeni u bivšoj Jugosalviji ne ostanu nekažnjeni posle zatvaranja Haškog tribunala.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope (SE) pozvala je zemlje bivše Jugoslavije i medjunarodnu zajednicu da preduzmu konkretne mere da zločini počinjeni u bivšoj Jugosalviji ne ostanu nekažnjeni posle zatvaranja haškog Tribunala.
U rezoluciji usvojenoj u Strazburu se ukazuje da je od okončanja rata na Balkanu prošlo više od deset godina, ali je samo mali deo odgovornih za ratne zločine priveden pravdi.
Ocenjuje se takodje da je u procesuiranju ratnih zločina učinjeno mnogo, ali da posao ni iz daleka nije završen, i da je, s obzirom na skori prestanak rada haškog Tribunala sada vreme da pravosudje zemalja regiona preuzme njegov posao i ne dopusti da zločini ostanu nekažnjeni.
U raspravi pre usvajanja rezolucije glavna tužiteljka haškog Tribunala Karla del Ponte naglasila je da preostala četvorica begunaca optuženih za ratne zločine, moraju biti izvedena pred taj sud.
Del Ponte je pozvala zemlje regiona na saradnju i izrazila nadu da će se njen optimizam u pogledu saradnje Srbije sa Tribunalom pokazati opravdanim u narednim nedeljama.
Obraćajući se poslanicima Parlamentarne skupštine SE uoči glasanja o rezoluciji o procesuiranju zločina iz nadležnosti Medjunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Del Ponte je pozvala medjunarodnu zajednicu da ne odustaje od pritiska na Beograd dok i poslednji optuženi za ratne zločine ne budu izručeni Tribunalu.
Ukoliko i preostala četvorica optuženih za ratne zločine ne budu izvedena pred lice pravde, to će biti neuspeh ovog suda i imaće posledice za žrtve i čitav region, kazala je Del Ponte.
Ona je ocenila da se saradnja Srbije i drugih zemalja regiona sa Haškim tribunalom "generalno poboljšala" i pozdravila saradnju Srbije sa BiH i Crnom Gorom u hapšenju haških optuženika Zdravka Tolimira i Vlastimira Djordjevića.
"Do nedavno je bilo problema sa Srbijom, ali od formiranja nove vlade saradnja je pozitivna. Članovi vlade dali su čvrste dokaze da će ispuniti obaveze prema Tribunalu", rekla je Del Ponte.
Precizirajući da je "Srbija odgovorila na najveći broj zahteva" Tribunala, Karla del Ponte je dodala da sada od Beograda očekuje "potpunu saradnju, što znači hapšenje i prebacivanje begunaca, pre svega Ratka Mladića i neometan pristup dokumentima".
Istovremeno, portparol glavne tužiteljke Olga Kavran izjavila je da je Del Ponte spremna da ostane na svom položaju do kraja godine, dok se u medjuvremenu traži njen zamenik.
"Del Ponte se u osnovi složila s tim", rekla je Kavran i dodala da ona sada čeka da se u Švajcarskoj i Savetu bezbednosti UN odobri njen dalji ostanak na čelu tima tužilaca u Hagu, javio je AP.
Del Ponte je planirala da napusti položaj u septembru posle osam godina provedenih na funkciji glavnog haškog tužitelja..
Predsednik Parlamentarne skupštine SE Rene van der Linden, rekao je u raspravi da haški tužilac može da računa na punu podršku te skupštine u insistiranju kod nadležnih vlada da izruče optužene za ratne zločine, pre svega Ratka Mladića i Radovana Karadžića.
Poslanici Parlamentarne skupštine SE su raspravljali i o izveštaju izvestioca Komiteta za pravna pitanja i ljudska prava Tonija Lojda.
Aligrudić je rekao da će glasati za ovu rezoluciju u ime DSS-a, jer je, uprkos nedostataka, smatra izbalansiranom.
"Nisam zadovoljan, tekst bi mogao da bude mnogo bolji, ali nećemo glasati protiv", rekao je on, dodajući da ne isključuje da će čitava srpska delegacija iskazati zajednički stav o ovoj rezoluciji.
Šef srpske delegacije istakao je da je zadovoljan razgovorima sa britanskim izvestiocem i raspravom na Komitetu za pravna pitanja i ljudska prava, nakon koje je usvojeno nekoliko amandmana srpske delegacije.
Iz prvobitnog teksta je izbačeno da je do sada mali broj odgovornih predat pravdi (mislilo se i na one koji nisu optuženi), kao i delovi koje je vreme pregazilo, poput konstatacije da se Vlastimir Djordjević krije u Moskvi.
Srpska delegacija tražila je da se ova tačka zameni konstatacijom da je "više od četiri godine prošlo od kad se Vojislav Šešelj dobrovoljno predao Haškom tribunalu", a da njegovo sudjenje još nije počelo.
"Skupština poziva Tribunal da odredi datum za početak njegovog sudjenja", stoji u amandmanu koji je, na inicijativu Srpske radikalne stranke, podržala čitava delegacija.
Srpska delegacija bila je i protiv pozitivne ocene rada Haškog tribunala.Tako je tačka u kojoj se govori o "ozbiljnim naporima da se poveća efikasnost vodjenja postupaka", zamenjena konstatacijom da Tribunal mora da "dodatno istraži načine kako bi povećao efikasnost postupaka i spreči svako eventualno buduće kršenje osnovnih ljudskih prava optuženih".
Srpska delegacija tražila je i da se u izveštaju premeni deo u kome se kaže da PSSE podržava EU kada je reč o zahtevima za saradnju Srbije sa Haškim tribunalom kao uslov za nastavljanje pregovora o sa Srbijom o stabilizaciji i asocijaciji.
Umesto toga srpski parlamentarci predložili su da se ubaci da "PSSE nastavlja da poziva EU da zadrži zahteve vezane za saradnju Srbije sa Haškim tribunalom, kao uslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji".
"Svi u delegaciji smo se složili da smo protiv uslovljavanja saradnjom sa Haškim tribunalom. Naš stav je da je za to odgovorna država", objasnio je Aligrudić .
I ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić boravi u četvrtak u Strazburu, gde će se sastati sa najvišim zvaničnicima Saveta Evrope.
Vuk Jeremić otvorio je izložbu srednjevekovnih srpskih fresaka u sedištu SE u Strazburu, u prisustvu najviših predstavnika ove evropske organizacije.
"Srpski manastiri su služili nekad kao i danas kao mesto hodočašća i kao galerije fresaka koje predstavljaju najviši izraz umetnosti jugoistočne Evrope", rekao je Jeremić na otvaranju izložbe naslovljene "Srbija", u prisustvu predsednika Parlamentarne skupštine SE Renea van der Lindena i generalnog sekretara SE Terija Dejvisa.
Van der Linden, koji se okupljenima obratio posle Jeremića, rekao je da PSSE "mnogo polaže na zaštitu kulturnog nasledja, a da ova izložba samo tome doprinosi".
"Srbija pokazuje ovom izložbom da pripada evropskoj porodici. To smo znali i do sada, ali sam želeo da istaknem da sam ja, koji dolazim iz rimokatoličke tradicije, pronašao mnogo simboličkih veza u ovim radovima srpskog srednjevekovnog slikarstva ", rekao je predsednik PSSE.
Pred Haškim tribunalom trebalo bi da budu i odgovorni za bombardovanje Jugoslavije, rekao je Dačić u diskusiji pred glasanje o Rezoluciji o traganju za optuženima za ratne zločine u nadležnosti Haškog tribunala, čiji je autor britanski poslanik Toni Lojd.
Dačić je dodao da bi sudjenja za ratne zločine trebalo da se odvijaju pred nacionalnim sudovima, a kazne služe u Srbiji.
"Siguran sam da bi to pomoglo da se više optuženika prijave sami", ocenio je on.
Prema njegovim rečima, iako je Haški sud osnovan odlukom Saveta bezbednosti UN, postoje mnogi razlozi zbog kojih je najnepopularniji u Srbiji.
Dačić je podsetio da je veliki broj Srba izvršio samoubistvo u Ševeningenu, da Slobodan Milošević nije imao adekvatnu zdravstvenu negu i da mnogi Srbi, poput Vojislava Šešelja, čekaju godinama na sudjenje.
"Zašto bi Srbija bila više odgovorna za hapšenje Radovana Karadžića od na primer SAD ili NATO-a", upitao je Dačić, dodajući da je "poznato da kada je potpisan Dejtonski sporazum, da su Amerikanci obećali Karadžiću da neće biti isporučen Hagu".
(agencije/MONDO)
U rezoluciji usvojenoj u Strazburu se ukazuje da je od okončanja rata na Balkanu prošlo više od deset godina, ali je samo mali deo odgovornih za ratne zločine priveden pravdi.
Ocenjuje se takodje da je u procesuiranju ratnih zločina učinjeno mnogo, ali da posao ni iz daleka nije završen, i da je, s obzirom na skori prestanak rada haškog Tribunala sada vreme da pravosudje zemalja regiona preuzme njegov posao i ne dopusti da zločini ostanu nekažnjeni.
U raspravi pre usvajanja rezolucije glavna tužiteljka haškog Tribunala Karla del Ponte naglasila je da preostala četvorica begunaca optuženih za ratne zločine, moraju biti izvedena pred taj sud.
Del Ponte je pozvala zemlje regiona na saradnju i izrazila nadu da će se njen optimizam u pogledu saradnje Srbije sa Tribunalom pokazati opravdanim u narednim nedeljama.
Obraćajući se poslanicima Parlamentarne skupštine SE uoči glasanja o rezoluciji o procesuiranju zločina iz nadležnosti Medjunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Del Ponte je pozvala medjunarodnu zajednicu da ne odustaje od pritiska na Beograd dok i poslednji optuženi za ratne zločine ne budu izručeni Tribunalu.
Ukoliko i preostala četvorica optuženih za ratne zločine ne budu izvedena pred lice pravde, to će biti neuspeh ovog suda i imaće posledice za žrtve i čitav region, kazala je Del Ponte.
Ona je ocenila da se saradnja Srbije i drugih zemalja regiona sa Haškim tribunalom "generalno poboljšala" i pozdravila saradnju Srbije sa BiH i Crnom Gorom u hapšenju haških optuženika Zdravka Tolimira i Vlastimira Djordjevića.
"Do nedavno je bilo problema sa Srbijom, ali od formiranja nove vlade saradnja je pozitivna. Članovi vlade dali su čvrste dokaze da će ispuniti obaveze prema Tribunalu", rekla je Del Ponte.
Precizirajući da je "Srbija odgovorila na najveći broj zahteva" Tribunala, Karla del Ponte je dodala da sada od Beograda očekuje "potpunu saradnju, što znači hapšenje i prebacivanje begunaca, pre svega Ratka Mladića i neometan pristup dokumentima".
Istovremeno, portparol glavne tužiteljke Olga Kavran izjavila je da je Del Ponte spremna da ostane na svom položaju do kraja godine, dok se u medjuvremenu traži njen zamenik.
"Del Ponte se u osnovi složila s tim", rekla je Kavran i dodala da ona sada čeka da se u Švajcarskoj i Savetu bezbednosti UN odobri njen dalji ostanak na čelu tima tužilaca u Hagu, javio je AP.
Del Ponte je planirala da napusti položaj u septembru posle osam godina provedenih na funkciji glavnog haškog tužitelja..
Predsednik Parlamentarne skupštine SE Rene van der Linden, rekao je u raspravi da haški tužilac može da računa na punu podršku te skupštine u insistiranju kod nadležnih vlada da izruče optužene za ratne zločine, pre svega Ratka Mladića i Radovana Karadžića.
Poslanici Parlamentarne skupštine SE su raspravljali i o izveštaju izvestioca Komiteta za pravna pitanja i ljudska prava Tonija Lojda.
Šta je izbačeno, a šta dodato rezoluciji?
Šef srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Miloš Aligrudić pre usvajanja rezolucije je izjavio Tanjugu da će uprkos nedostacima glasati za rezoluciju.Aligrudić je rekao da će glasati za ovu rezoluciju u ime DSS-a, jer je, uprkos nedostataka, smatra izbalansiranom.
"Nisam zadovoljan, tekst bi mogao da bude mnogo bolji, ali nećemo glasati protiv", rekao je on, dodajući da ne isključuje da će čitava srpska delegacija iskazati zajednički stav o ovoj rezoluciji.
Šef srpske delegacije istakao je da je zadovoljan razgovorima sa britanskim izvestiocem i raspravom na Komitetu za pravna pitanja i ljudska prava, nakon koje je usvojeno nekoliko amandmana srpske delegacije.
Iz prvobitnog teksta je izbačeno da je do sada mali broj odgovornih predat pravdi (mislilo se i na one koji nisu optuženi), kao i delovi koje je vreme pregazilo, poput konstatacije da se Vlastimir Djordjević krije u Moskvi.
Srpska delegacija tražila je da se ova tačka zameni konstatacijom da je "više od četiri godine prošlo od kad se Vojislav Šešelj dobrovoljno predao Haškom tribunalu", a da njegovo sudjenje još nije počelo.
"Skupština poziva Tribunal da odredi datum za početak njegovog sudjenja", stoji u amandmanu koji je, na inicijativu Srpske radikalne stranke, podržala čitava delegacija.
Srpska delegacija bila je i protiv pozitivne ocene rada Haškog tribunala.Tako je tačka u kojoj se govori o "ozbiljnim naporima da se poveća efikasnost vodjenja postupaka", zamenjena konstatacijom da Tribunal mora da "dodatno istraži načine kako bi povećao efikasnost postupaka i spreči svako eventualno buduće kršenje osnovnih ljudskih prava optuženih".
Srpska delegacija tražila je i da se u izveštaju premeni deo u kome se kaže da PSSE podržava EU kada je reč o zahtevima za saradnju Srbije sa Haškim tribunalom kao uslov za nastavljanje pregovora o sa Srbijom o stabilizaciji i asocijaciji.
Umesto toga srpski parlamentarci predložili su da se ubaci da "PSSE nastavlja da poziva EU da zadrži zahteve vezane za saradnju Srbije sa Haškim tribunalom, kao uslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji".
"Svi u delegaciji smo se složili da smo protiv uslovljavanja saradnjom sa Haškim tribunalom. Naš stav je da je za to odgovorna država", objasnio je Aligrudić .
I ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić boravi u četvrtak u Strazburu, gde će se sastati sa najvišim zvaničnicima Saveta Evrope.
Vuk Jeremić otvorio je izložbu srednjevekovnih srpskih fresaka u sedištu SE u Strazburu, u prisustvu najviših predstavnika ove evropske organizacije.
"Srpski manastiri su služili nekad kao i danas kao mesto hodočašća i kao galerije fresaka koje predstavljaju najviši izraz umetnosti jugoistočne Evrope", rekao je Jeremić na otvaranju izložbe naslovljene "Srbija", u prisustvu predsednika Parlamentarne skupštine SE Renea van der Lindena i generalnog sekretara SE Terija Dejvisa.
Van der Linden, koji se okupljenima obratio posle Jeremića, rekao je da PSSE "mnogo polaže na zaštitu kulturnog nasledja, a da ova izložba samo tome doprinosi".
"Srbija pokazuje ovom izložbom da pripada evropskoj porodici. To smo znali i do sada, ali sam želeo da istaknem da sam ja, koji dolazim iz rimokatoličke tradicije, pronašao mnogo simboličkih veza u ovim radovima srpskog srednjevekovnog slikarstva ", rekao je predsednik PSSE.
Dačić: U Hag i odgovorni za NATO bombardovanje
Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić istakao je u raspravi u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u Strazburu punu spremnost Srbije da se pred lice pravde izvedu svi koji su počinili zločine u bivšoj Jugoslaviji, bez obzira o kome se radi.Pred Haškim tribunalom trebalo bi da budu i odgovorni za bombardovanje Jugoslavije, rekao je Dačić u diskusiji pred glasanje o Rezoluciji o traganju za optuženima za ratne zločine u nadležnosti Haškog tribunala, čiji je autor britanski poslanik Toni Lojd.
Dačić je dodao da bi sudjenja za ratne zločine trebalo da se odvijaju pred nacionalnim sudovima, a kazne služe u Srbiji.
"Siguran sam da bi to pomoglo da se više optuženika prijave sami", ocenio je on.
Prema njegovim rečima, iako je Haški sud osnovan odlukom Saveta bezbednosti UN, postoje mnogi razlozi zbog kojih je najnepopularniji u Srbiji.
Dačić je podsetio da je veliki broj Srba izvršio samoubistvo u Ševeningenu, da Slobodan Milošević nije imao adekvatnu zdravstvenu negu i da mnogi Srbi, poput Vojislava Šešelja, čekaju godinama na sudjenje.
"Zašto bi Srbija bila više odgovorna za hapšenje Radovana Karadžića od na primer SAD ili NATO-a", upitao je Dačić, dodajući da je "poznato da kada je potpisan Dejtonski sporazum, da su Amerikanci obećali Karadžiću da neće biti isporučen Hagu".
(agencije/MONDO)
