Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu ostvarilo je značajan napredak u domaćim krivičnim postupcima za ratne zločine, ali srpska vlast mora pružiti snažniju podršku tom Veću ako želi da se u Srbiji stane na kraj nekažnjavanju za počinjene ratne zločine.
Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu ostvarilo je značajan napredak u domaćim krivičnim postupcima za ratne zločine, ali srpska vlast mora pružiti snažniju podršku tom Veću ako želi da se u Srbiji stane na kraj nekažnjavanju za počinjene ratne zločine.To je saopštio Hjuman rajts voč u izveštaju objavljenom u četvrtak, u kojem ocenjuje napredak Veća za ratne zločine od njegovog osnivanja 2003. godine kao komplementarnog radu Medunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu.
Haški Tribunal će krivično goniti samo ograničeni broj visokorangiranih optuženih lica pre okončanja svog mandata 2010.
godine. Stoga će biti neophodno da se preostalim optuzenima na srednjim i nižim nivoima sudi pred domaćim sudovima, uključujući one u Srbiji.
"Srpska vlast treba da pokaze kako ima političku volju da stane na kraj nekažnjavanju ratnih zločina", izjavila je Sara Daresori, viša savetnica Programa za medunarodnu pravdu HRV-a.
"Beograd mora izručiti preostale begunce Hagu i obezbediti nedvosmislenu javnu podršku domaćim krivičnim postupcima za ratne zločine", rekla je ona.
HRV podseća da je Veće za ratne zločine do sada završilo tri sudenja, a isto toliko sudjenja je u toku. Procenjuje se da je izmedju
32 i 35 slučajeva u predpretresnoj ili istražnoj fazi, uključujući predmete koji se odnose na ratne zločine na Kosovu i u Hrvatskoj.
"Činjenica da su medu predmetima Veća za ratne zločine većinom krivični postupci protiv Srba zbog ubistava lica nesrpske nacionalnosti, samo je po sebi značajno dostignuće", rekla je Daresori.
Hjuman rajts voč takodje navodi da je Veće za ratne zlocine u protekle tri godine preduzelo značajne mere za poboljšanje saradnje sa Bosnom i Hrvatskom, i da su "mediji postali osetljiviji prema naporima koji se ulazu u krivično gonjenje".
Medjutim, veći deo Srbije i dalje nije upoznat sa radom Veća. Takodje nejasno je da li tužilac i njegovi istražitelji imaju ovlašćenja na osnovu srpskog zakona da krivično gone visoke zvaničnike po osnovu komandne odgovornosti, kao i da li su dovoljno posvećeni da tako nešto učine, navodi se u izveštaju Hjuman rajts voč-a.
HRV ocenjuje da bi "niz poništenih presuda od strane Vrhovnog suda i izrečena petogodišnja zatvorska kazna u slučaju Škorpioni mogli da ugroze spremnost žrtava i svedoka da istupe i svedoče u Srbiji".
Veće za ratne zločine, Tužilastvo za ratne zločine i Jedinica za zaštitu svedoka ne dobijaju dovoljna finansijska sredstva, a zakonske odredbe kojima se zabranjuje ekstradicija državljana Srbije i dalje sputava punu saradnju izmedju zemalja u regiji, piše u izveštaju.
Takodje se ukazuje da će završetkom rada haškog Tribunala, domaći krivični postupci postati od suštinske važnosti "kako bi se zadovoljila pravda, i kako bi se javnost u Srbiji upoznala sa realnošću zločina koje je počinio Miloševićev režim".
(Beta)
