Srbija bi za samo nekoliko meseci mogla da potpiše Sporazum sa Evropskom unijom (EU) o stabilizaciji i asocijaciji ako uspe da uspešno okonča saradnju sa Haškim tribunalom, ali je 2008. "dosta kratak rok" za dobijanje statusa kandidata za prijem u EU, rekao je nemački ambasador u Beogradu Andreas Cobel.
Srbija bi za samo nekoliko meseci mogla da potpiše Sporazum sa Evropskom unijom (EU) o stabilizaciji i asocijaciji ako uspe da uspešno okonča saradnju sa Haškim tribunalom, ali je 2008. "dosta kratak rok" za dobijanje statusa kandidata za prijem u EU, rekao je nemački ambasador u Beogradu Andreas Cobel.Cobel je na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio rezultete nemačkog predsedavanja EU u prvoj polovini ove godine, rekao i da rešenje za status Kosova treba tražiti u okviru plana specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.
On je takodje rekao da bi sporazum o viznim olakšicama izmedju Srbije i EU mogao da stupi na snagu već do kraja godine i dodao da je taj sporazum važan korak ka ulasku Srbije na "belu šengensku listu" i ukidanje viznog režima.
Cobel je rekao da je EU i dalje spremna da finansijski podrži reforme u Srbiji i dodao da je putem programa IPA za Srbiju u periodu 2007. do 2010. godine izdvojeno više stotina miliona evra.
Nemački ambasador je rekao da nema nikakve povezanosti izmedju procesa pridruživanja Srbije EU i utvrdjivanja statusa Kosova.
Povodom pokušaja da se u Savetu bezbednosti UN postigne kompromis o novoj rezoluciji za Kosovo, Cobel je rekao da je "najbolji kompromis da se ide u pravcu Ahtisarijevog plana".
"U interesu je naroda u Srbiji da se što pre reši pitanje statusa Kosova jer bi svako odlaganje usporilo transformaciju Srbije i regiona", rekao je nemački ambasador.
Ocenio je da se ne može reći da tokom nemačkog predsedavanja EU nije ostvaren proboj u rešavanju statusa Kosova, navodeći da je u tom periodu predložen i predstavljen Ahtisarijev plan.
Cobel je rekao da je Srbija sada, posle formiranja nove vlade i unapredjenja saradnje sa Haškim tribunalom, opet na putu ka Uniji, iako zbog kasnog formiranja vlade nakon izbora u januaru, nije bilo moguće u željenom obimu iskoristiti potencijal predsedavanja Nemačke za razvoj odnosa Srbije i EU.
Ocenio je, medjutim, da je 2008. godina, koja se kao rok pominje za dobijanje statusa kandidata, "dosta kratak cilj", jer pre toga moraju da se odvoje meseci za zaključivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, njegovo potvrdjivanje kroz odgovarajuću proceduru u EU, a zatim i za njegovu primenu.
Cobel je dodao da "kratki rokovi mogu terati napred", ocenivši i da u Srbiji postoji opsednutost rokovima i da se uvek teži utvrdjivanju roka za drugi korak pre nego što se učini prvi korak.
Kao ključni uspeh nemačkog predsedavanja EU, Cobel je naveo postizanje dogovora članica EU o Ugovoru o reformi institucija Unije, koji treba da zameni propali nacrt Ustavne povelje EU.
On je, takodje, ukazao na rezultate postignute u jačanju evropske privrede uz socijalnu i ekološku odgovornost, utemeljenju evropskog modela bezbednosti u susednim zemljama, pre svega na Balkanu, kao i unapredjenju transgranične saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma.
(Beta)
