Susedne zemlje već spremaju liste svojih zahteva za Srbiju u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom, pišu "Novosti".
Naoko bezazlena, u poslednji čas pridodata rečenica o poštovanju SSP u zaključcima ministarskog saveta EU o Srbiji, koje su pred vikend jednoglasno usvojili šefovi država ili vlada, pokazuje da će evropski put naše zemlje biti trnovit i da će na njemu praktično svaka zemlja članica koja za to ima interes pokušavati da za sebe isposluje što veću korist, navodi list.
Pojačano interesovanje, po prirodi stvari, u ovom procesu pokazaće, u principu, susedi.
Tako, na primer, od Bugarske, Rumunije i Mađarske tek treba očekivati primedbe i zahteve, kojima će, tokom dugogodišnjeg procesa pristupanja, pokušati da za svoje nacionalne manjine u Srbiji izdejstvuju što bolji položaj.
Najviše zahteva, ipak, treba očekivati s hrvatske strane. Tako je, na primer, u tački 30 nedavnih zaključaka, na kraju trećeg paragrafa o Srbiji, intervencijom hrvatske ministarke spoljnih poslova Vesne Pusić, u nacrt, pre konačnog usvajanja, pridodata rečenica da „Savet očekuje brzu i transparentnu primenu nedavno parafiranog protokola SSP".
Na prvi pogled administrativna fraza govori, u stvari, o zahtevu Hrvatske da Srbija do kraja završi proceduru oko prilagođavanja trgovinskog sporazuma s principima tradicionalne trgovine, čime se Hrvatskoj omogućava da u našu zemlju i dalje izvozi cigarete po povlašćenim uslovima, koji su važili pre nego što je postala punopravna članica EU, navode "Novosti".
Srbija je u oktobru pismom o namerama prihvatila ovaj princip, što je Evropska komisija pozdravila, a zatim početkom ovog meseca stavila i paraf na protokol koji se tiče određenog broja poljoprivrednih proizvoda, između ostalog i cigareta.
Zvanični Zagreb sada očekuje od Beograda da sve dobije konačnu formu. Iako iz Hrvatske uveravaju da će biti „partner, a ne mentor" u procesu evropskih integracija Srbije, jasno je da će oni, pre svega, braniti svoje interese.
Tako se očekuje da na red dođu i nerešena pitanja granica, kao i, prema izvorima „Novosti", između ostalog, i položaj Bunjevaca, odnosno hrvatske nacionalne manjine u Vojvodini.
Susedi, naročito na Balkanu, koriste prethodnih godina priliku što su u EU, da do kraja izguraju svoje zahteve. Tako su Slovenci dugo blokirali Hrvate zbog pitanja granice ili banaka, dok Grci ne daju Makedoncima da naprave ni korak dalje, dok ne reše pitanje imena.
S druge strane, i uža Srbija će imati priliku, jednom kada uđe u EU, da na sličan način do kraja insistira na svim nerešenim pitanjima u odnosima s Kosovom, koje u evropske integracije ide po principu zasebne administrativne celine.
