Direktor Vladine Kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović ocenio je u Jutarnjem programu RTS-a da prisluškivanje predstavlja ozbiljan alarm za obaveštajne službe, jer se već ponavlja nekoliko puta.
On je istakao da, kada bi svako radio svoj posao, taj problem ne bi ni postojao, ali da se u ovom slučaju ne radi o regularnom, nego o neovlašćenom prisluškivanju.
Mihajlović je ukazao da se, kada predsednik jedne države kaže da je prisluškivan, svuda u svetu "na stolovima svih direktora, šefova obaveštajnih službi pale crvene lampice".
Ukoliko postoji mogućnost kupovine na "buvljaku" sredstva za prisluškivanje, onda je jasno da svako može da prisluškuje, pogotovo mafija, organizovane kriminalne grupe, neke interesne grupe i strane obaveštajne službe, naveo je Mihajlović.
On je rekao da se ne radi samo o tome da se pronađe ko je kriv i u toku su istrage, ali se radi o tome da je zakazao jedan deo službi koje obavljaju kontraobaveštajnu zaštitu.
Direktor Vladine Kancelarije za saradnju s medijima je naglasio da je zakon jasan kada je u pitanju ovlašćeno prisluškivanje, koje se obavlja po nalogu suda, u istragama.
Mihajlović je podsetio da je afera prisluškivanja bilo u 2013. godini ne samo u Srbiji, nego i u Evropi i svetu i da je prisluškivanje vezano za gotovo sve afere u svetu, kao što su "Votergejt", ili slučaj Aleksandra Rankovića.
To je vrsta ozbiljnog kriminala kada su u pitanju politička i ekonomska scena, rekao je Mihajlović, ukazujući na ozbiljnost ekonomske špijunaže koja se u svetu trenutno događa.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je pre dva dana da "afera prisluškivanje" nije okončana i da ga i dalje tajno prisluškuju.
Načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Rodoljub Milović izjavio je da policija u Srbiji nema mogućnosti da bilo koga neovlašćeno prisluškuje.
On je za list "Danas" rekao i da se narušavanje privatnosti građana i zloupotrebe u policiji ne smeju dozvoliti.
Beogradski dnevnik podseća da je ovo pitanje ponovo pokrenuto u javnosti izjavom predsednika Srbije Tomislava Nikolića da nije zadovoljan kako rade pojedini segmenti u Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i da je preneo ministru policije Ivici Dačiću da mu ne najavljuje velike akcije hapšenja, jer misli da ga neko prisluškuje.
"Ceo sistem koji izvodi takve aktivnosti (prisluškivanja) funkcioniše uz posredstvo BIA, koja još uvek ima uvid u svaku aktivnost Službe za specijalne istražne metode UKP, a samim tim i u svaki pokušaj izrade listinga. To nije u skladu sa potrebama o zaštiti tajnosti prilikom izvođenja operativnih obrada, a posebno nije u skladu sa zahtevima Evropske komisije. I to jeste pitanje dela reforme policije. Naime, onaj ko nema sistem, nema ni mogućnost da ga primeni", kaže Milović.
Prema njegovim rečima, tehnički UKP ima nezavistan sistem za primenu mera tajnog nadzora telekomunikacija, međutim, upravo je stvar u mehanizmu da se preduprede njegove zloupotrebe.
"Nezavisni sistem nije aktiviran, jer zahtevamo uspostavljanje jedinstvenog monitoring centra koji treba da bude kontrolno mesto, koje mora da ima uvid u sve naše aktivnosti koje zadiru u privatni život građana", ističe Milović.
Prema drugom sagovorniku "Danasa" iz vrha MUP-a, o jedinstvenoj kontroli nad prisluškivanjem (monitoring sistem) nije bilo reči u Briselu prilikom nedavnog takozvanog "eksplanatornog skrininga" o radu policije i pravosuđa.
Sagovornik "Danasa" u Upravi kriminalističke policije navodi i da su sve istrage spornih privatizacija vođene klasičnim policijskim metodama - ispitivanjem svedoka i analizom dokumentacije, bez presretanja razgovora i vađenja listinga.
"To su slučajevi stari i po 10 godina i prisluškivanje se ne može koristiti kao istražna metoda", navodi sagovornik lista.
