Primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u državnim preduzećima zaslužuje pažnju parlamenta, pre svega zbog ogromnog broja prekršaja i nepokretanja prekršajnih postupaka, izjavio je Šabić za Dnevnik RTS-a.

"Nadležno ministarstvo u poslednje dve godine nije pokrenulo ni jedan jedini prekršajni postupak, iako je prekršaja protiv Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u doslovnom smislu bilo na hiljade", rekao je Šabić.

On je dodao da su njegovi saradnici, iako im to nije bilo obaveza, "obavestili nadležno ministarstvo bar o nekoliko stotina takvih prekršaja ali nije pokrenut nijedan prekršajni postupak".

Ističući da su, "u takvoj konstelaciji", Povereniku potrebna ovlašćenja da pokreće prekršajne postupke, on je naveo da neke njegove kolege u Evropi imaju ovlašćenje da kazne prekršioce zakona, dok u Srbiji dolazimo u situaciju da se veći deo prijava za kršenje zakona na kraju odbacuje zbog zastarelosti.

Poverenik je podsetio da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jedini zakon koji krše funkcioneri, nikad obični građani i dodao da bi, u toj situaciji, "trebalo da insistiramo na povećanom stepenu odgovornosti jer su funkcioneri ti koji treba da daju pozitivan primer doslednom primenom zakona".

Na pitanje kako se može objasniti takvo ponašanje zvaničnika, koje dovodi do  masovnog kršenje zakona, Poverenik je rekao da postoji više mogućih razloga - od urođene bahatosti i osionosti preko nerazumevanja i nepoznavanja zakonskih obaveza do svesnog prikrivanja informacija, nekad zbog kriminala i korupcije.