Američki i ruski predsednici, Džordž Buš i Vladimir Putin, pokušaće u nedelju, tokom neformalnog sastanka u Kenebankportu, u američkoj državi Mejn, da prevazidju razlike u mnogim pitanjima, uključujući Kosovo i Metohiju.
Status Kosmeta i planovi za razmeštanje američkog protivraketnog štita u Evropi biće jedne od glavnih tema dvodnevnog neformalnog sastanka Buša i Putina u porodičnom letnjikovcu američkog predsednika, javljaju agencije.
Savetnik ruskog predsednika za medjunarodnu politiku Sergej Prihodko najavio je uoči tog značajnog sastanka da će Putin insistirati da se nastave pregovori Beograda i Prištine o statusu Kosmeta.
SAD smatraju da je pitanje Kosmeta neophodno što pre rešiti davanjem nadgledane nezavisnost, dok se Rusija tome protivi i insistira na nastavku pregovora Beograda i Prištine bez unapred odredjenog ishoda, kako bi se postiglo rešenje prihvatljivo za obe strane.
Srpski premijer Vojislav Koštunica ocenio je da je sastanak Buša i Putina "važna prilika da se preispita dosadašnji tok rešavanja kosovskog pitanja i da se otvori nova stranica u traženju rešenja za budući status Pokrajine".
"Srbija očekuje da dvojica predsednika čvrsto usmere rešavanje pitanja Kosova i Metohije kroz nove pregovore, sa ciljem da se dodje do kompromisnog i obostrano prihvatljivog rešenja koje će biti saglasno temeljnim načelima medjunarodnog prava", izjavio je Koštunica u subotu za agenciju Beta.
On je dodao da Srbija iskazuje "punu spremnost da pristupi novim pregovorima i preuzme svoj deo odgovornosti kako bi se pronašlo sporazumno i dugoročno održivo rešenje, jer samo takvo rešenje garantuje stabilnost celog regiona".
Savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić izjavio je da Srbija može da očekuje povoljan ishod sastanka predsednika Rusije i SAD. On je ocenio da relistički prilaz situaciji u kojoj nema rešenja bez saglasnosti svih strana, mora biti prihvaćen.
Vlasti u Prištini očekuju da će Buš i Putin postići sporazum o načinu definisanja statusa Kosova usvajanjem rezolucije o Kosmetu u Savetu bezbednosti UN.
Kosovski zvaničnici su, kako prenosi dnevnik Zeri, u slučaju izostanka dogovora najavili mogućnost i jednostranog proglašenja nezavisnosti i čekanja na priznavanje od drugih država.
Status Kosmeta i planovi za razmeštanje američkog protivraketnog štita u Evropi biće jedne od glavnih tema dvodnevnog neformalnog sastanka Buša i Putina u porodičnom letnjikovcu američkog predsednika, javljaju agencije.
Savetnik ruskog predsednika za medjunarodnu politiku Sergej Prihodko najavio je uoči tog značajnog sastanka da će Putin insistirati da se nastave pregovori Beograda i Prištine o statusu Kosmeta.
SAD smatraju da je pitanje Kosmeta neophodno što pre rešiti davanjem nadgledane nezavisnost, dok se Rusija tome protivi i insistira na nastavku pregovora Beograda i Prištine bez unapred odredjenog ishoda, kako bi se postiglo rešenje prihvatljivo za obe strane.
Srpski premijer Vojislav Koštunica ocenio je da je sastanak Buša i Putina "važna prilika da se preispita dosadašnji tok rešavanja kosovskog pitanja i da se otvori nova stranica u traženju rešenja za budući status Pokrajine".
"Srbija očekuje da dvojica predsednika čvrsto usmere rešavanje pitanja Kosova i Metohije kroz nove pregovore, sa ciljem da se dodje do kompromisnog i obostrano prihvatljivog rešenja koje će biti saglasno temeljnim načelima medjunarodnog prava", izjavio je Koštunica u subotu za agenciju Beta.
On je dodao da Srbija iskazuje "punu spremnost da pristupi novim pregovorima i preuzme svoj deo odgovornosti kako bi se pronašlo sporazumno i dugoročno održivo rešenje, jer samo takvo rešenje garantuje stabilnost celog regiona".
Savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić izjavio je da Srbija može da očekuje povoljan ishod sastanka predsednika Rusije i SAD. On je ocenio da relistički prilaz situaciji u kojoj nema rešenja bez saglasnosti svih strana, mora biti prihvaćen.
Vlasti u Prištini očekuju da će Buš i Putin postići sporazum o načinu definisanja statusa Kosova usvajanjem rezolucije o Kosmetu u Savetu bezbednosti UN.
Kosovski zvaničnici su, kako prenosi dnevnik Zeri, u slučaju izostanka dogovora najavili mogućnost i jednostranog proglašenja nezavisnosti i čekanja na priznavanje od drugih država.
I Iran u fokusu susreta Buša i Putina
Američki predsednik Džordž Buš zatražiće od ruskog kolege Vladimira Putina da podrži ozbiljno zaoštravanje sankcija Iranu, zbog upornog odbijanja te države da se povinuje zahtevima medjunarodne zajednice i obustavi razvoj nuklearnog programa, najavili se su u subotu zvaničnici administracije u Vašingtonu.
Najava zaoštravanja sankcija usledila je manje od 24 sata pošto su treći čovek Stejt depertmenta Nikolas Berns i predstavnici ostalih država članica Saveta bezbednosti UN telefonom razgovarali o novom paketu kaznenih mera protv Teherana, uključujući i inspekciju tereta na putu u Iran i iz te zemlje.
Zvaničnici iz Vašingtona, takodje, navode da je plan ekomskog pritiska na Iran "najhitniji" problem o kojem će raspravljati predsednici Buš i Putin i da se SAD nadaju da će do sredine jula u Savetu bezbednosti biti izglasan nov paket sankcija toj državi.
Prema novom predlogu sankcija Iranu, koji je nedavno formulisala Velika Britanija, u velikoj meri bi bio ograničen pomorski i vazdušni saobraćaj kompanijama iz Irana, kaznenim merama bilo bi pogodjeno još nekoliko banaka i pojedinaca, a bili bi obustavljeni radovi na nuklearnoj elektrani Bušer, koja Rusima treba da donese prihod od oko milijardu dolara.
SAD i Velika Britanija, ali i čitav niz drugih država, smatraju da medjunarodna zajednice nipošto ne sme da se izlaže riziku da Teheran dodje u posed nuklearnog naoružanja, zbog čega je Savet bezbednosti, doduše posle velikih muka, usvojio dva paketa prilično blagih sankcija protiv te države.
Treći paket kaznenih mera, koji se još uvek nije našao u proceduri najmoćnijeg tela svetske organizacije, naišao je odmah na otpor generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna i šefa Medjunarodne agencije za atomsku enegriju Muhameda al Baradeja, koji su predložili odlaganje novih sankcija, bar do okončanja tekuće diplomatske inicijative.
SAD bi, kako se čini, mogle da pristanu na izvesno odlaganje glasanja o novom paketu sankcija, ukoliko se Teheran složi da "zamrzne" nuklearna istraživanja.
"Zamrzavanje za zamrzavanje", kako su inicijativu nazvali zapadni diplomati u Njujorku, još uvek ostaje bez odgovora Teherana. SAD vrše pritisak na Rusiju i Kinu da se slože sa novim sankcijama Iranu.
Uvršćivanje ovog pitanja na dnevni red susreta predsednika Buša i Putina je razumljivo je i zbog činjenice da je sprečavanje Irana da dodje u posed atomskog oružja od zajedničkog interesa za obe strane, za razliku od znatno komplikovanijih pitanja poput statusa Kosova, širenja NATO ili rasporedjivanja američkog protivraketnog štita u istočnoj Evropi, oko čega će se dve strane teško složiti.
(Tanjug/MONDO)
Najava zaoštravanja sankcija usledila je manje od 24 sata pošto su treći čovek Stejt depertmenta Nikolas Berns i predstavnici ostalih država članica Saveta bezbednosti UN telefonom razgovarali o novom paketu kaznenih mera protv Teherana, uključujući i inspekciju tereta na putu u Iran i iz te zemlje.
Zvaničnici iz Vašingtona, takodje, navode da je plan ekomskog pritiska na Iran "najhitniji" problem o kojem će raspravljati predsednici Buš i Putin i da se SAD nadaju da će do sredine jula u Savetu bezbednosti biti izglasan nov paket sankcija toj državi.
Prema novom predlogu sankcija Iranu, koji je nedavno formulisala Velika Britanija, u velikoj meri bi bio ograničen pomorski i vazdušni saobraćaj kompanijama iz Irana, kaznenim merama bilo bi pogodjeno još nekoliko banaka i pojedinaca, a bili bi obustavljeni radovi na nuklearnoj elektrani Bušer, koja Rusima treba da donese prihod od oko milijardu dolara.
SAD i Velika Britanija, ali i čitav niz drugih država, smatraju da medjunarodna zajednice nipošto ne sme da se izlaže riziku da Teheran dodje u posed nuklearnog naoružanja, zbog čega je Savet bezbednosti, doduše posle velikih muka, usvojio dva paketa prilično blagih sankcija protiv te države.
Treći paket kaznenih mera, koji se još uvek nije našao u proceduri najmoćnijeg tela svetske organizacije, naišao je odmah na otpor generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna i šefa Medjunarodne agencije za atomsku enegriju Muhameda al Baradeja, koji su predložili odlaganje novih sankcija, bar do okončanja tekuće diplomatske inicijative.
SAD bi, kako se čini, mogle da pristanu na izvesno odlaganje glasanja o novom paketu sankcija, ukoliko se Teheran složi da "zamrzne" nuklearna istraživanja.
"Zamrzavanje za zamrzavanje", kako su inicijativu nazvali zapadni diplomati u Njujorku, još uvek ostaje bez odgovora Teherana. SAD vrše pritisak na Rusiju i Kinu da se slože sa novim sankcijama Iranu.
Uvršćivanje ovog pitanja na dnevni red susreta predsednika Buša i Putina je razumljivo je i zbog činjenice da je sprečavanje Irana da dodje u posed atomskog oružja od zajedničkog interesa za obe strane, za razliku od znatno komplikovanijih pitanja poput statusa Kosova, širenja NATO ili rasporedjivanja američkog protivraketnog štita u istočnoj Evropi, oko čega će se dve strane teško složiti.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
