"Odluka koju su jednoglasno donele sve zemlje članice na prethodnom Evropskom savetu, da se usvoji pregovarački okvir i da se odrzi prva međuvladina konferenicja za pristupanje Srbije, predstavlja istorijski trenutak. Grčka je sve vreme, proteklih godina, doprinosila da do toga dođe. Ali, tome su, pre svega, doprineli narod i Vlada Srbije", istakao je Kurkulas u razgovoru za "Novosti".
Kurkulas, koji ce tokom sledećih pola godine, zajedno s potpredsednikom vlade Evangelosom Venizelosom, predsedavati Savetu ministara EU, smatra da je ova odluka potpuno zaslužena i objašnjava da su do nje doveli napredak koji je ostvaren u dijalogu s Pristinom, kao i pripreme, reforme i sve sto je Srbija uspela da ostvari tokom proteklih godina.
Na pitanje da li će Srbiji predstavljati prepreku u integracijama to sto ne priznaje jednostrano proglasenu nezavisnost Kosova, Kurkulas podseća da se EU zalaze za produbljivanje odnosa s Pristinom.
"Smatram da će to biti od koristi za ceo region, uključujući i za Srbiju. Ni Grčka nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost. Istovremeno, to nije prepreka napretku odnosa EU s Kosovom. Trenutna normalizacija i poboljsanje odnosa između Beograda i Pristine veoma su pozitivni, i takože se pozitivno odražavaju i na proces evropskih integracija Srbije", ukazao je grčki ministar.
Na pitanje da li Srbija može da okonča pregovore u rekordnom roku do 2018, Kurkulas kaže da veoma ceni administrativne kapacitete Srbije i ocenjuje da je državna uprava veoma efikasna.
"Veliki sam optimista kada je reč o budućnosti Srbije, generalno govoreči. Čim se prevaziđu demoni prošlosti, budućnost ce biti daleko prosperitetnija i obećavajuća za sve, i po Srbiju.
Potrebna nam je stabilna Srbija za stabilnost čitavog regiona", ukazao je Kurkulas.
On je ocenio i da proširenje na zapadni Balkan dobro napreduje, a potvrda toga je prijem Hrvatske u članstvo.
"Ovaj proces je veoma tezak i zahteva duboke reforme. Ali, one su korisne za zemlju kandidata, čak i kada ta zemlja ne bi ulazila u EU. U nekadašnjim zemljama kandidatima, koje su sada postale punopravne članice, najpozitivniji period na ekonomskom planu i u pogledu investicija, bio je, upravo, period pre prijema, kada su uvodili reforme koje, u današnjem globalizovanom svetu, ne sprovodi svaka zemlja", rekao je Kurkulas.
Denio: Od Srbije zavisi da li će biti u EU 2020.
Ambasador Francuske u Beogradu Fransoa-Gzavije Denio ocenio je da je Srbija ostvarila suštinski napredak na putu ka EU zahvaljujući velikim političkim i društvenim promenama i dijalogu Beograda i Prištine i da bi mogla da uđe u EU 2020. godine.
"Kao što sam i ranije govorio, lopta je u vašem delu terena i to (približvanje EU) će ići utoliko brže ukoliko vi budete išli brže", rekao je Denio u intervjuu Tanjugu.
On je napomenuo da će se pregovori temeljiti na zaslugama same Srbije i da će ritam zavisiti od njenog napretka u ostvarivanju uslova za prijem u EU.
Upitan da li bi eventualni vanredni izbori u Srbiji mogli da uspore napredak ka EU i dijalog s Prištinom, ambasador Francuske je ocenio da je to moguće, kao što je bilo i posle izbora 2012, ali da to ne znači da posle toga neće biti ubrzanja.
"Važno je, srednjoročno gledano, da se stvari dešavaju. Nisu sami izbori ono što može da ugrozi neki proces, već rezultat tih izbora", rekao je on, izrazivši nadu da će, ako bude izbora, oni učvrstiti put brzog i odlučnog napretka ka EU.
Denio, koji je stupio na dužnost u Beogradu 2010. godine, primetio je da je i lično bio svedok "velikih promena" u javnom mnjenju, koje se, kako kaže, postepeno udaljilo od mitova vezanih za evropske integracije i usresredilo na realnost.
"Ljudi s kojima razgovaram sve više su ubeđeni, mada ne vide uvek prednosti, da je EU prirodna sudbina zemlje. Istovremeno, što je takođe veoma pozitivno, mislim da se taj realizam raširio i u političkoj klasi", rekao je ambasador.
Denio smatra da je ta promena od suštinskog značaja i da su rezultati vidljivi jer je pre dve sedmice EU odlučila da i formalno otvori pristupne pregovore sa Srbijom 21. januara.
Beograd je, prema njegovim rečima, ostvario i napredak u odnosima s Prištinom, takođe uzimajući u obzir realnost, odustajući od preterane privrženosti principima i koncentrišući se na konkretna pitanja čija je suština zaštita srpskog stanovništva na Kosovu i uspostavljanje dobrosusedskih odnosa s vlastima u Prištini.
On je podsetio da su posle izbora 2012. godine, predsednik Tomislav Nikolić i nova vlada odlučili su da dijalog podignu na viši, politički nivo, i ocenio da je potom usledilo "fantastično ubrzanje", koje je najpre rezultiralo Briselskim sporazumom od 19. aprila, a potom i nizom dogovora koji treba da budu sprovedeni u delo.
"To još nije sasvim završeno, ali vidi se da se ide u dobrom pravcu", ocenio je ambasador Francuske. "Verujem da smo se vratili u realniji i konstruktivniji svet i mislim da je to veoma dobra vest."
Denio je ocenio da je Srbija ostvarila napredak i u oblasti pravosuđa, ali da tu ima još dosta toga što hitno treba da se uradi jer, kako ističe, ako pravosudni sistem ne funkcioniše, onda ne ni država ne funkcioniše.
"Pravosuđe mora apsolutno biti depolitizovano, a mislim da je najbolji način za to profesionalizacija", kazao je on i dodao da je efikasno pravosuđe od ključnog značaja i za privredu zemlje jer investitori žele da posluju u ambijentu u kojem postoje jasna pravila igra, koja se sprovode i u praksi.
Govoreći o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, Denio je pozdravio strategiju za borbu protiv korupcije, kao i političku volju srpskih vlasti i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, zaduženog za to pitanje, ali je naglasio da ta akcija mora biti kontinuirana i u skladu sa zakonom.
"Bio sam veoma zadovoljan videvši da je određeni broj slučajeva vezanih za sporne privatizacije prosleđen tužilaštvu. Bio bih još zadovoljniji kada bih video da je tužilaštvo samo pokrenulo postupke za slučajeve korupcije. To bi bilo dobro", rekao je on.
Kada je reč o situaciji na polju medija, Denio je podsetio da EU nema pravnih tekovina koje se odnose na same medije, ali da se zakoni iz nekih drugih oblasti primenjuju i na medije, te se od Srbije očekuje da poštuje princip konkurentnosti, sprečavanje monopola i transparentnost vlasništva.
"Važno je da mediji i novinari mogu da rade svoj posao nezavisno, bez straha od pritisaka ili odmazde i bez uticaja političkih vlasti. To je od suštinskog značaja i to je moguće", rekao je francuski ambasador.
Denio je, takođe, dodao:
"Mi u Francuskoj imamo novinsku agenciju Frans pres, koja je javni servis, ali to je ne sprečava da bude nezavisna agencija."
Govoreći o borbi protiv diskriminacije i zaštiti prava manjina, Denio je ocenio da Srbija ima veoma dobre zakonske okvire, posebno kada je reč o manjinama, i da, prema njegovom mišljenju, u tom pogledu nema razloga ni za kakve suštinske primedbe.
"Problema može biti, a ponekad ih i ima, na nivou sprovođenja tih zakona. Mislim pre svega na situaciju s Romima u ovoj zemlji, ali takva situacija nije specifična samo za Srbiju, već i za sve evropske zemlje", rekao je on, dodajući da je nužno posvetiti se tom pitanju na strateški, a ne stihijski način.
Denio je podsetio i da je Evropska komisija u izveštaju ukazala na spor napredak Srbije u oblasti ekonomije i ocenio da su napori nužni kako bi Srbija izvukla najveću moguću korist iz procesa evropskih integracija.
Kada je reč o opasnosti po Srbiju od suspenzije bezviznog režima zbog porasta broja lažnih azilanata u zemljama EU, Denio je priznao da taj problem postoji pošto je broj zahteva za azil sa zapadnog Balkana drastično povećan poslednjih godina.
Podsećajući da je 2009. godine u EU bilo 11.500 zahteva za azil sa zapadnog Balkana, a 2013. godine više od 47.000, on je rekao da Francuska nije ugrožena pošto je svrstala Srbiju na spisak sigurnih zemalja, sama procedura odlučivanja traje kratko, a finansijska naknada za podnosioce zahteva je više nego skromna - 11 evra dnevno.
Neke druge zemlje, međutim, imaju ozbiljan problem s lažnim azilantima, rekao je Denio i preporučio srpskim vlastima ozbiljnu borbu protiv pojedinaca i grupa koje zloupotrebljavaju tu proceduru, bolju integraciju romskog stanovništva, jačanje regionalne saradnje i saradnje sa EU, strožu kontrolu na granicama, kao i informisanje stanovništva.