Nebojša Stefanović priznaje da je u nekim slučajevima bilo nediscipline i da je to bio razlog što je početak sednica parlamenta kasnio i po sat vremena, ali tvrdi i da poslanici nisu "spavali kod kuće" već uglavnom učestvovali u radu skupštinskih tela.
Naglasivši da ne odobrava nedisciplinu, Stefanović u intervjuu Tanujugu kaže da se nada da će Skupština Srbije u tome u 2014. godini biti uspešnija te da će poslanici svih poslaničkih klubova shvatiti da je prisustvo u sali važno za ugled skupštine.
Prvi test u tom smislu biće već polovinom januara, kada je planirana vanredna sednica. Istina, zahtev za zakazivanje još nije dostavljen, a u periodu vanrednog zasedanje takav zahtev mogu upute ili trećina, odnosno najmanje 84 poslanika ili Vlada Srbije.
"Mislim da je realno da sednica bude polovinom januara", očekivanja su predsednika parlamenta.
U ovom momentu nije poznato čime će poslanici "otvoriti" radnu godinu, ali je izvesno da će se u 2014, verovatno do letnjeg odmora, raspravljati o zakonu kojim se uređuje rad najviše Narodne skupštine.
"Nadam se da ćemo u prvih nekoliko meseci moći da vidimo epilog rada na tom zakonu, a očekujem da će se predlog zakona do prve polovine godine naći na dnevnom redu parlamenta", kaže Stefanović.
Neke od izmena trebalo bi da se odnose na poboljšanje položaja zaposlenih u stručnim službama parlamenta.
"Više od dve trećine zaposlenih u skupštini ima platu koja je ispod republičkog proseka i to pokazuje da su potrebne određene promene i da u okviru postojećeg budžeta samo možemo pravednije da rasporedimo novac, pa da i oni koji najvrednije rade i zaista se trude da pomognu poslanicima budu adekvatno i nagrađeni", kaže predsednik parlamenta.
Stefanović objašnjava da je teško zadržati stručne ljude sa malim platama u situaciji kada se obim posla povećava, zbog čega i smatra da je potrebno da u predstojećim pregovorima i usaglašavanju sa pravnim tekovinama EU, što je više od 100.000 stranica dokumenata, rade najsposobniji i najkopmetentniji.
Stefanović dodaje i da je u proteklih godinu dana značajno smanjen broj zakona koji je donet po hitnom postupku, a što je preporučeno iz EU, te da su zakoni donošeni pod oznakom hitnosti samo u situacijama kada bi moglo doći do negativnih posledica.
Navodi i da su skupštinski odbori najčešće inicirali javne rasprave o pojedinim predloženim zakonima, kao i da je poboljšana kontrolna funkcija parlamenta.
Što se tiče kontrole vlade, parlament nikada ne može biti do kraja zadovoljan - skupština uvek teži da ozbiljnije kontroliše izvršnu vlast, kao što vlada pokušava da bude samostalnija i ne previše pod lupom skupštine, navodi Stefanović i dodaje:
"Vlada je i pred Novu godinu došla i odgovarala na teška pitanja četiri sata, iako su po poslovniku za to predviđena tri sata, ali uvek sam govorio predstavnicima vlade da nije naš posao da se oni u skupštini osećaju prijatno, već da daju odgovore i tako se skupština postavlja, ne udvorički i snishodljivo, već kritički, propitivački", zaključuje Stefanović.