Prisluškivanje građana uz odobrenje suda trebalo bi obavljati iz jednog centra, a ne kao što je sada slučaj - da to sprovodi više službi vojne i civilne bezbednosti i policije, smatraju sagovornici lista "Danas".
Prema rečima zaštitnika građana Saše Jankovića, Srbija bi trebalo da razmisli o izdvajanju i objedinjavanju tehničkih kapaciteta za primenu tajnih mera iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA), Vojno-bezbednosne agencije (VBA) i policije u jednu, samostalnu vladinu agenciju pod snažnom kontrolom.
Janković smatra da bi trebalo razmisliti i o efikasnijoj organizaciji obaveštajnih poslova na nivou države.
"To bi bilo dobro za potpunije ostvarivanje prava građana na bezbednost, sa što manjim prostorom za zloupotrebe i što više pozitivnih efekata rada službi po nacionalnu bezbednost", smatra Janković.
On je za odluku Ustavnog suda Srbije (UŠ), koji je prošle sedmice proglasio neustavnim odredbe tri člana Zakona o BIA koji se odnose na prisluškivanje i nepovredivost tajnosti pisama, kazao da je očekivana i dugo čekana.
"Zakon koji kaže, otprilike, ako nešto budete radili, može vam se desiti da neka vaša prava, nekim aktivnostima BIA, budu u nekoj meri ograničena ili suspendovana - nikako nije mogao ispunjavati kriterijume koje je decenijama ranije uspostavila Evropska konvencija o ljudskim pravima. Za BIA to nije iznenađenje, između ostalog i zbog toga što je izveštaj koji sam podneo posle prve preventivne kontrolne posete Agenciji, upozoravao na tu, ali i niz drugih, manjkavosti Zakona o BIA zbog kojih sam, pre četiri godine, preporučio Agenciji da bez odlaganja počne izradu novog zakona", kazao je Janković.
Prema njegovim rečima, "popravka" tri neustavna člana trebalo bi da bude samo prvi korak u ozbiljnom i neophodnom poslu zamene zakona, koji je bio zastareo već u momentu kada je donet u svemu, osim u onom što mu je bio glavni i jedini cilj, a to je bilo izdvajanje tajne službe iz MUP-a i pokušaj diskontinuiteta sa ozloglašenim Resorom državne bezbednosti.
I poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić navodi da je Ustavni sud s punim pravom konstatovao da odredba zakona kojom se direktor BIA ovlašćuje da prema "određenim" ljudima preduzima "određene" mere nije dovoljno određena i da kao takva predstavlja rizik po ljudska prava.
"S tim u vezi moram podsetiti da je BIA na osnovu člana 9 Zakona o BIA, odnosno ovlašćenja da primenjuje odgovarajuće operativne mere i radnje godinama robusno, a bez odluke suda, pristupala takozvanim zadržanim podacima, odnosno famoznim listinzima o telefonskoj komunikaciji i da je s tim prestala tek nakon sto je, po predlogu koji smo zajedno podneli zaštitnik građana i ja, Ustavni sud, kasirajući relevantne odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama, izričito rekao da je pristup tim podacima u suštini isto što i prisluškivanje", rekao je Šabić.
On je dodao da su od tada BIA i druge "službe" izričite u tome da sve mere kojima se odstupa od tajnosti komunikacije preduzimaju isključivo na osnovu odluke suda.
Ne komentarišemo, nego sprovodimo odluke suda, kažu za "Danas" u Bezbednosno-informativnoj agenciji povodom odluke Ustavnog suda.
