Na sudjenju osmorici srpskih policajaca za ubistvo 48 albanskih civila, uglavnom članova porodice Beriša 26. marta 1999. godine u Suvoj Reci na Kosovu i Metohiji, svedočili su majka i brat optuženih, koji su tvrdili da u to vreme nisu čuli za ubistvo porodice Beriša u Zanatskom centru.
Na sudjenju osmorici srpskih policajaca za ubistvo 48 albanskih civila, uglavnom članova porodice Beriša 26. marta 1999. godine u Suvoj Reci na Kosovu i Metohiji, svedočili su majka i brat optuženih, koji su tvrdili da u to vreme nisu čuli za ubistvo porodice Beriša u Zanatskom centru.Vera Petković, majka optuženih Zorana i Miroslava Petkovića, kazala je da je u to vreme stanovala u naselju "Rasadnik" u Suvoj Reci i da se iz njenog stana nije video Zanatski centar.
Ona je kazala da je sve vreme Nato bombardovanja vidjala sinove, da je Zoran bio u teritorijalnoj odbrani i da je vozio načelnika opštine, a Miroslav je bio u rezervnom sastavu policije.
Petkovićeva je rekla da za vreme bombardovanja nije često izlazila, i da je u Suvoj Reci bilo pljački, koje su izvodili "došljaci".
Svedokinja je kazala da je početkom aprila 1999. od komšinica čula da se nešto dešavalo oko policijske stanice, ali da o tome sinove nije pitala. Dodala je da su sa porodicom Beriša bili u dobrim odnosima.
Petkovićeva je rekla da je početkom bombardovanja bio popis i primopredaja benzinske pumpe u Suvoj Reci, ali da ne može da precizira datum kada se to dogodilo.
Do tada na benzinskoj pumpi je radio Jašar Beriša koji je, prema optužnici, sa benzinske pumpe odveden u Zanatski centar i tamo ubijen.
Petkovićeva je rekla da je o njegovom ubistvu čula juna 1999. kada je odvedena u stanicu policije, gde tvrdi da je bila fizički zlostavljana.
Svedok Milovan Nišavić, brat optuženog Milorada, kazao da su gradjani pričali da je bilo "dešavanja" u Zanatskom centru, a da je on za ubistvo Beriša čuo kada je napustio Suvu Reku.
Dok je bio tamo bilo je paljenja albanskih kuća, a od početka rata bilo je i pljački prodavnica koje su držali Albanci, rekao je on.
Nišavić je dodao da je bio u teritorijalnoj odbrani, da ne može da se seti da je od 25. do 27. marta 1999. bilo nekih eksplozija, niti pucnjave. Kako je kazao, Zoran Petković je bio odredjen da preuzme pumpu, a da je on (svedok) bio u popisnoj komisiji.
Na pitanje predsedavajućeg Sudskog veća Vinke Berahe Nikičević zbog čega je Zoran Petković trebalo da preuzme pumpu, svedok je odgovorio "da se znalo da je Jašar poginuo".
Na pitanje optuženog Sladjana Čukarića da li je kontaktirao sa nekim od svedoka u ovom procesu, Nišavić je odgovorio da jeste i da su mu rekli da to nije zabranjeno.
Nišavić je kazao da je i u kragujevačkoj policiji dao izjavu o tom razgovoru, precizirajući da je razgovarao sa svedokom oko nekog stana i da ga je tada zamolio da na sudu kaže samo istinu i ništa drugo, tvrdeći da nije na njega vršio pritisak.
Kako je naveo Nišavić, tada su mu u policiji kazali da nije zabranjeno da se razgovara sa svedokom, ali je zabranjeno da se na svedoka vrši pritisak.
On je porekao da je Čukarićevoj porodici nudio pomoć. Sudjenje se nastavlja u utorak saslušavanjem novih svedoka.
(Tanjug)
