Srpski premijer Vojislav Koštunica najavio je u utorak da će vlada, u dogovoru sa parlamentarnim strankama, zatražiti da Skupština Srbije tokom jula raspravlja o Kosovu i Metohiji.
Srpski premijer Vojislav Koštunica najavio je u utorak da će vlada, u dogovoru sa parlamentarnim strankama, zatražiti da Skupština Srbije tokom jula raspravlja o Kosovu i Metohiji.
"Biće podnet izveštaj pregovaračkog tima i Skupština Srbije mora da usvoji novu rezoluciju kako bi se odredili dalji koraci u vodjenju politike za rešavanje kosovskog pitanja", navodi se u Koštuničinoj izjavi za javnost.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije insistira da započne novi pregovarački proces koji bi se vodio isključivo pod mandatom Saveta bezbednosti UN, sa novim medjunarodnim posrednikom.
Koštunica je dodao da je od "najveće važnosti" da ti pregovori budu "bez bilo koje vrste preduslovljavanja i nametanja ograničenja".
"Medjunarodna pravila su jasna i ona moraju važiti podjednako za sve države. Ne može Srbija biti izuzetak i ne može Srbija biti jedina država na svetu čije će se granice prekrajiti i teritorija otimati.
To bi bio opasan presedan koji bi ugrozio mir i stabilnost ne samo našeg regiona već bi se odrazio i na celokupni medjunarodni poredak", naveo je predsednik srpske vlade.
Koštunica je dodao da zato Srbija uporno zahteva da se kroz nove pregovore pronadje kompromisno rešenje, koje bi bilo saglasno Povelji UN i Ustavu Srbije.
"Na sastanku Regionalnog partnerstva na koji sam pozvan kao gost izneo sam vidjenje Beograda da su u ovom trenutku neophodni novi pregovori jer jedinu alternativu novim pregovorima predstavlja ignorisanje Saveta bezbednosti UN", rekao je Jeremić u telefonskoj izjavi Beti.
Šefove diplomatija Austrije, Slovenije, Češke, Poljske, Madjarske i domaćina Slovačke Jeremić je upozorio da bi takvo ignorisanje bilo opasan presedan ne samo po zapadni Balkan, već i po druge krizne oblasti u svetu.
"Za stav da je potrebno izbeći unilateralna rešenja postoji podrška zemalja Regionalnog partnerstva", rekao je Jeremić.
Srpski ministar spoljnih poslova pred sastanak Regionalnog partnerstva razgovarao je odvojeno sa slovačkim šefom diplomatije Janom Kubišom, predsednikom Ivanom Gašparovičem i premijerom Robertom Ficom.
"Mislim da se Slovačka u ovom trenutku priklanja tome da treba nastaviti traženje rešenja u okviru SB UN, a s obzirom da nije moguće naći ga bez daljih razgovora na tu temu, da ćemo nastaviti da tražimo rešenje, kompromisno koje će biti prihvatljivo za obe strane", rekao je Jeremić.
Trebalo bi naći razborito rešenje, prihvatljivo i za Srbe i kosovske Albance, a u skladu sa medjunarodnim pravom, izjavio je i slovački predsednik Ivan Gašparovič.
Šef srpske diplomatije će već u sredu biti u Beču, gde će razgovarati sa ministrom inostranih poslova Austrije Ursulom Plasnik, da bi u četvrtak, 5. jula, tokom posete Berlinu imao sastanak sa nemačkim kolegom Frank Valterom Štajmajerom.
I u Beogradu glavna tema bilateralnih susreta državnika je Kosovo. Predsednik Srbije Boris Tadić i predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović ocenili su da je za stabilnost regiona važno da se nastave pregovori o budućem statusu Kosova.
"Mi očekujemo da će pregovori o budućem statusu Kosova biti ponovo obnovljeni i sasvim je očigledno da će budući status Kosova imati refleksija na unutrašnje prilike u svakoj regionalnoj državi, ne samo na Balkanu nego i nekim drugim regionima sveta", rekao je Tadić u zajedničkom obraćanju novinarima posle razgovora.
Radmanović je, navodeći da je status Kosova nezaobilazna tema razgovora, rekao da je "Kosovo ozbiljan bezbednosni problem ne samo za Srbiju", nego i za čitavu jugoistočnu Evropu.
"Nepromišljena diplomatska žurba je na Balkanu katkad sinonim za katastrofu. Još se sećamo koliko je 1991. godine žurba Nemačke i Vatikana da bude priznata secesija Hrvatske doprinela raspadu bivše Jugoslavije i izbijanju srpsko-hrvatskog rata, za kojim je odmah došao rat u Bosni", ističe autor teksta Injasio Ramone.
"Treba priznati, ne minimizirajući zlokobnu ulogu nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića i ekstremista, pristalica 'Velike Srbije', da evropske sile snose odgovornost za te sukobe, najkrvavije na 'starom kontinentu' od okončanja Drugog svetskog rata".
Prevelika žurba je, po oceni Ramonea, "doprinela izbijanju rata na Kosovu 1999. godine kada su evropske države i SAD odbile da nastave pregovore sa Srbijom, odlučile da izbegnu debatu u Savetu bezbednosti i, najzad, bez mandata UN, upotrebile NATO da bi više meseci bombardovale Srbiju, a njene snage primorale da odu sa Kosova".
Danas, kada se raspravlja o budućem statusu srpske pokrajine, u centru pažnje mora biti, kako ističe Ramone, Rezolucijia 1244 UN kojom je, kako podseća, "priznata pripadnost Kosova Srbiji".
"Ta odrednica je odlučujuća zato što je princip zapadnih sila, umešanih u rešavanje pitanja ratova na Balkanu, oduvek bio da se poštuju unutarnje granice nekadašnje SFR Jugoslavije. U ime tog principa su odbačeni i odbijeni projekti 'Velike Hrvatske' i 'Velike Srbije' koji su Bosni i Hercegovini zapretili raspadom", ističe on.
Ramone dodaje da se "upravo na taj princip danas oslanja Srbija, uz podršku, izmedju ostalih Rusije, kada odbacuje plan koji je predložio medjunarodni posrednik Marti Ahtisari".
"Nezavisnost će, možda, biti neizbežno rešenje za Kosovo, jer ogromne su prepreke njegovom zadržavanju unutar administrativnog okvira Srbije. Ali na taj put se ne sme krenuti bez tesnih i dugotrajnih razgovora i dogovora sa Beogradom, koji se inače brine za zaštitu srpske manjine na Kosovu", ističe novinar lista "Mond diplomatik".
Preuhitrena nezavisnost, onako kako to zahteva Buš, "bez sumnje opijen trijumfalnim dočekom u Tirani", mogla bi da u kratkom roku dovede do formiranja "Velike Albanije", a to bi "automatski ponovo pokrenulo hrvatski i srpski iredentizam na uštrb Bosne", smatra autor članka.
"Da i ne govorimo o činjenici da bi to stvorilo eksplozivan medjunarodni presedan za regione u raznim delovima sveta, koji će doći u iskušenje da i oni jednostrano proglase nezavisnost: Palestina (Izrael), Zapadna Sahara (Maroko), Pridnjestrovlje (Moldavija), Kurdistan (Turska), Čečenija (Rusija), Abhazija (Gruzija), Gornji Karabah (Azerbejdžan), Tajvan (Kina), pa čak i u Evropi - Baskija i Katalonija (Španija, Francuska), da pomenemo samo taj slučaj", ističe "Mond diplomatik".
Ramone postavlja retoričko pitanje: "Da li je Buš spreman da i tim regionima garantuje nezavisnost kao što kaže da hoće da učini za Kosovo?"
"Pred očima nam je užasna šteta koju su na Bliskom Istoku izazvale neodgovorne inicijative aktuelnog predsednika SAD. Njegov sadašnji, nespretan upad na jedno tako eksplozivno poprište kakvo je Balkan, jedno od najopasnijih na svetu - to je nešto što užasava i zastrašuje", zaključuje Injasio Ramone.
"Biće podnet izveštaj pregovaračkog tima i Skupština Srbije mora da usvoji novu rezoluciju kako bi se odredili dalji koraci u vodjenju politike za rešavanje kosovskog pitanja", navodi se u Koštuničinoj izjavi za javnost.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije insistira da započne novi pregovarački proces koji bi se vodio isključivo pod mandatom Saveta bezbednosti UN, sa novim medjunarodnim posrednikom.
Koštunica je dodao da je od "najveće važnosti" da ti pregovori budu "bez bilo koje vrste preduslovljavanja i nametanja ograničenja".
"Medjunarodna pravila su jasna i ona moraju važiti podjednako za sve države. Ne može Srbija biti izuzetak i ne može Srbija biti jedina država na svetu čije će se granice prekrajiti i teritorija otimati.
To bi bio opasan presedan koji bi ugrozio mir i stabilnost ne samo našeg regiona već bi se odrazio i na celokupni medjunarodni poredak", naveo je predsednik srpske vlade.
Koštunica je dodao da zato Srbija uporno zahteva da se kroz nove pregovore pronadje kompromisno rešenje, koje bi bilo saglasno Povelji UN i Ustavu Srbije.
Jeremić: Regionalno partnerstvo podržava dalje pregovore
Zemlje Regionalnog partnerstva Evropske unije podržavaju stav da po pitanju Kosova treba izbeći unilateralno rešenje, a ka obnavljanju pregovora inklinira i Slovačka, rekao je u Bratislavi agenciji Beta ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić."Na sastanku Regionalnog partnerstva na koji sam pozvan kao gost izneo sam vidjenje Beograda da su u ovom trenutku neophodni novi pregovori jer jedinu alternativu novim pregovorima predstavlja ignorisanje Saveta bezbednosti UN", rekao je Jeremić u telefonskoj izjavi Beti.
Šefove diplomatija Austrije, Slovenije, Češke, Poljske, Madjarske i domaćina Slovačke Jeremić je upozorio da bi takvo ignorisanje bilo opasan presedan ne samo po zapadni Balkan, već i po druge krizne oblasti u svetu.
"Za stav da je potrebno izbeći unilateralna rešenja postoji podrška zemalja Regionalnog partnerstva", rekao je Jeremić.
Srpski ministar spoljnih poslova pred sastanak Regionalnog partnerstva razgovarao je odvojeno sa slovačkim šefom diplomatije Janom Kubišom, predsednikom Ivanom Gašparovičem i premijerom Robertom Ficom.
"Mislim da se Slovačka u ovom trenutku priklanja tome da treba nastaviti traženje rešenja u okviru SB UN, a s obzirom da nije moguće naći ga bez daljih razgovora na tu temu, da ćemo nastaviti da tražimo rešenje, kompromisno koje će biti prihvatljivo za obe strane", rekao je Jeremić.
Trebalo bi naći razborito rešenje, prihvatljivo i za Srbe i kosovske Albance, a u skladu sa medjunarodnim pravom, izjavio je i slovački predsednik Ivan Gašparovič.
Šef srpske diplomatije će već u sredu biti u Beču, gde će razgovarati sa ministrom inostranih poslova Austrije Ursulom Plasnik, da bi u četvrtak, 5. jula, tokom posete Berlinu imao sastanak sa nemačkim kolegom Frank Valterom Štajmajerom.
I u Beogradu glavna tema bilateralnih susreta državnika je Kosovo. Predsednik Srbije Boris Tadić i predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović ocenili su da je za stabilnost regiona važno da se nastave pregovori o budućem statusu Kosova.
"Mi očekujemo da će pregovori o budućem statusu Kosova biti ponovo obnovljeni i sasvim je očigledno da će budući status Kosova imati refleksija na unutrašnje prilike u svakoj regionalnoj državi, ne samo na Balkanu nego i nekim drugim regionima sveta", rekao je Tadić u zajedničkom obraćanju novinarima posle razgovora.
Radmanović je, navodeći da je status Kosova nezaobilazna tema razgovora, rekao da je "Kosovo ozbiljan bezbednosni problem ne samo za Srbiju", nego i za čitavu jugoistočnu Evropu.
Mond diplomatik: Ne ponoviti greške iz prošlosti
Zapad ne bi smeo da ponovi greške koje je ranije činio na tlu bivše Jugoslavije - da prebrzo i nepromišljeno "pojuri" ka nezavisnosti Kosova, ocenio je francuski mesečnik "Mond diplomatik"."Nepromišljena diplomatska žurba je na Balkanu katkad sinonim za katastrofu. Još se sećamo koliko je 1991. godine žurba Nemačke i Vatikana da bude priznata secesija Hrvatske doprinela raspadu bivše Jugoslavije i izbijanju srpsko-hrvatskog rata, za kojim je odmah došao rat u Bosni", ističe autor teksta Injasio Ramone.
"Treba priznati, ne minimizirajući zlokobnu ulogu nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića i ekstremista, pristalica 'Velike Srbije', da evropske sile snose odgovornost za te sukobe, najkrvavije na 'starom kontinentu' od okončanja Drugog svetskog rata".
Prevelika žurba je, po oceni Ramonea, "doprinela izbijanju rata na Kosovu 1999. godine kada su evropske države i SAD odbile da nastave pregovore sa Srbijom, odlučile da izbegnu debatu u Savetu bezbednosti i, najzad, bez mandata UN, upotrebile NATO da bi više meseci bombardovale Srbiju, a njene snage primorale da odu sa Kosova".
Danas, kada se raspravlja o budućem statusu srpske pokrajine, u centru pažnje mora biti, kako ističe Ramone, Rezolucijia 1244 UN kojom je, kako podseća, "priznata pripadnost Kosova Srbiji".
"Ta odrednica je odlučujuća zato što je princip zapadnih sila, umešanih u rešavanje pitanja ratova na Balkanu, oduvek bio da se poštuju unutarnje granice nekadašnje SFR Jugoslavije. U ime tog principa su odbačeni i odbijeni projekti 'Velike Hrvatske' i 'Velike Srbije' koji su Bosni i Hercegovini zapretili raspadom", ističe on.
Ramone dodaje da se "upravo na taj princip danas oslanja Srbija, uz podršku, izmedju ostalih Rusije, kada odbacuje plan koji je predložio medjunarodni posrednik Marti Ahtisari".
"Nezavisnost će, možda, biti neizbežno rešenje za Kosovo, jer ogromne su prepreke njegovom zadržavanju unutar administrativnog okvira Srbije. Ali na taj put se ne sme krenuti bez tesnih i dugotrajnih razgovora i dogovora sa Beogradom, koji se inače brine za zaštitu srpske manjine na Kosovu", ističe novinar lista "Mond diplomatik".
Preuhitrena nezavisnost, onako kako to zahteva Buš, "bez sumnje opijen trijumfalnim dočekom u Tirani", mogla bi da u kratkom roku dovede do formiranja "Velike Albanije", a to bi "automatski ponovo pokrenulo hrvatski i srpski iredentizam na uštrb Bosne", smatra autor članka.
"Da i ne govorimo o činjenici da bi to stvorilo eksplozivan medjunarodni presedan za regione u raznim delovima sveta, koji će doći u iskušenje da i oni jednostrano proglase nezavisnost: Palestina (Izrael), Zapadna Sahara (Maroko), Pridnjestrovlje (Moldavija), Kurdistan (Turska), Čečenija (Rusija), Abhazija (Gruzija), Gornji Karabah (Azerbejdžan), Tajvan (Kina), pa čak i u Evropi - Baskija i Katalonija (Španija, Francuska), da pomenemo samo taj slučaj", ističe "Mond diplomatik".
Ramone postavlja retoričko pitanje: "Da li je Buš spreman da i tim regionima garantuje nezavisnost kao što kaže da hoće da učini za Kosovo?"
"Pred očima nam je užasna šteta koju su na Bliskom Istoku izazvale neodgovorne inicijative aktuelnog predsednika SAD. Njegov sadašnji, nespretan upad na jedno tako eksplozivno poprište kakvo je Balkan, jedno od najopasnijih na svetu - to je nešto što užasava i zastrašuje", zaključuje Injasio Ramone.
