Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, optužen za ratne zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, usprotivio se planu sudije Haškog tribunala da mu sudjenje počne u novembru, ocenjujući da je to "apsolutno nemoguće".
Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, optužen za ratne zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, usprotivio se planu sudije Haškog tribunala da mu sudjenje počne u novembru, ocenjujući da je to "apsolutno nemoguće".Pretpretresni sudija Žan Klod-Antoneti (Jean-Claude Antonetti) rekao je na statusnoj konferenciji da bi sudjenje Šešelju u najboljem slučaju moglo početi 7. novembra uvodnom rečju optužbe.
Šešelj je taj plan povezao sa nedavnom rezolucijom kojom je Savet Evrope zatražio da sudjenje bude brzo zakazano, tvrdeći da je to "politički pritisak čiji je cilj da ja budem osudjen i elimisinan s političke scene planete".
On je od sudije Antonetija zatražio da tu rezoluciju Saveta Evrope odbaci kao neprihvatljivu.
Šešelj je rekao i da sudjenje ne može početi u novembru zato što nisu ispunjene proceduralno-pravne pretpostavke na kojima on insistira.
On je precizirao da mu Tužilaštvo još nije dostavilo na srpskom jeziku oko 400.000 stranica dokumenata koji ga optužuju ili idu u njegovu korist. Napomenuo je i da sudsko veće još nije donelo odluku o njegovom zahtevu da Tribunal finansira pravne savetnike odbrane.
"Novac neće biti razlog mog suprotstavljanja početku sudjenja...Ako sud odbije moj zahtev, ja ću nastaviti da se branim. Ali, suprotstavljaću se početku sudjenja, ako mi ne budu obelodanjeni svi dokumenti", kazao je Šešelj.
On je najavio da će osporavati nadležnost Haškog tribunala da mu sudi za krivično delo govora mržnje, koje, kako je naznačio, do sada nije postojalo u medjunarodnom pravu.
Kao najraniji termin za početak sudjenja, Šešelj je naveo početak 2008. godine.
Sudija Antoneti ponovo je naglasio da, po njegovom mišljenju, Šešelj ima pravo da mu svi dokumenti budu dostavljeni na maternjem jeziku, kao i da Tribunal finansira njegove pravne savetnike.
Sudski sekretarijat protivi se finansiranju Šešeljevih savetnika, upozoravajući da bi to bilo protivno statutu Tribunala koji predvidja isključivo plaćanje branilaca za optužene koji nemaju novca da ih plate sami.
Šešelj se dobrovoljno predao Haškom tribunalu 23. februara 2003.
(Beta)
