U večeras objavljenoj žalbi na odluku da postupak bude nastavljen tako što će mu presuda biti izrečena pošto novi sudija Madaje Nijang (Madiaye Niang), koji je zamenio izuzetog Frederika Harhofa (Harhoff), pročita ceo spis, Šešelj naglašava da je ta odluka suprotna pravilniku Tribunala.

"Ne postoji odredba Pravilnika koja predviđa mogućnost da, nakon izuzeća jednog od članova pretresnog veća i imenovanja novog sudije, postupak bude nastavljen u fazi većanja, te stoga takvu odluku nije moguće doneti. Jedina pravno moguća odluka nakon izuzeća jednog od članova pretresnog veća je da postupak krene iznova", piše u žalbi koju je Šešelj sudu podneo 30. decembra.

Lider Srpske radikalne stranke, koji se brani sam, ocenio je da je "posledica učešća pristrasnog sudije (Harhofa) u prvostepenom ili žalbenom postupku - ništavnost tog postupka".

"S obzirom na to da je izuzeti sudija Harhof bio član pretresnog veća u toku celog pretresnog postupka koji se pred Tribunalom vodi protiv Vojislava Šešelja, jasno je da se ovaj postupak uopšte ne može nastaviti. Sudija Harhof je učestvovao u donošenju svih odluka pretresnog veća, pa je svaka radnja u toku postupka ništavna", podvukao je optuženi u opširnoj žalbi.

Nasuprot Harhofu, naglasio je Šešelj, novoimenovani sudija Nijang " u procesu... nije učestvovao nijedan, jedini dan".

"Na svetu ne postoji, niti je ikad postojao sud u kojem je dozvoljeno da sudija koji tokom postupka nije ušsao u sudnicu, koji nikada nije video optuženog, koji nije video nijednog svedoka, veštaka, predstavnika tužilaštva, pa čak ni bilo koga od preostalih članova sudskog veća - učestvuje u donošenju presude. Na svetu ne postoji, niti je ikada postojao sud u kojem se postupak umesto in vivo (uživo) vodi u pisanoj formi, niti sud u kojem je moguće donošenje presuda na osnovu čitanja transkripta suđenja", podvukla je u žalbi odbrana.

Osvrćući se na konstataciju sudije Nijanga da će mu, računajući od januara ove godine, biti potrebno "za početak, šest meseci" za upoznavanje s predmetom, ali da će neophodno vreme ponovo proceniti, Šešelj upozorava da mu se time "na neodređeno vreme, s potpunom neizvesnošću" kada će postupak biti nastavljen, "produžava pritvor" u kojem je od februara 2003.

Šeselj, na kraju, od žalbenog veća Tribunala zahteva da "konstatuje kršenje" njegovog "prava na pravično i ekspeditivno suđenje, i obustavi krivični postupak protiv njega i pusti ga na slobodu" ili da "s novoizabranim sudijom Nijangom počne postupak iz početka".

Na Šešeljev zahtev, posebno veće Tribunala je, krajem avgusta prošle godine, izuzelo sudiju Harhofa zbog pristranosti, u trenutku kada je izricanje presude bilo zakazano za 30. oktobar, pošto je izvođenje dokaza bilo okončano u martu.

Harhof je, po toj odluci, izuzet zato što je pismom prijateljima, objavljenom u danskoj štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala "pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda".

U odluci, objavljenoj 29. avgusta, piše da je sudija Harhof ostavio utisak da je pristrasan time što je u svom pismu tvrdio da je do jeseni 2012. "manje-više utvrđena praksa" Tribunala bila da osuđuje vojne komandante za zločine koji su počinili njihovi podređeni.

Kritikujući promenu u toj praksi Tribunala – oslobađajućim presudama Anti Gotovini, Momčilu Perišiću i Jovici Stanišiću - Harhof je promenu u tumačenju koncepta "udruženog zločinačkog poduhvata" pripisao politički motivisanom pritisku predsednika suda Teodora Merona (Theodor) na kolege, a za račun SAD i Izraela.

Neslaganje sa odlukom o izuzeću, potom su izrazile preostale sudije Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) i Flavija Latanci (Flavia Lattanži), koji su tvrdili da njihov stav nije uzet u obzir. Odluku o izuzeću, tražeći njeno preispitivanje, tužilaštvo je nazvalo "neosnovanom".

Posebno veće Tribunala na kraju je odbacilo zahtev za preispitivanje i potvrdilo odluku o izuzeću sudije Harhofa.

Predsednik suda Meron potom je, umesto Harhofa, u pretresno veća postavio sudiju Nijanga iz Senegala. Uprkos Šešeljevom protivljenju, raspravno veća u novom sastavu odlučilo je da presudu izrekne nakon što sudija Nijang pročita spis i pregleda video snimke iskaza svedoka.

Posle jednog neuspešnog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, suđenje lideru radikala počelo je u novembru 2007.

U završnoj reči, marta prošle godine, tužioci su zatražili da Šešelj bude osuđen na 28 godina zatvora, a optuženi, koji nije izvodio dokaze odbrane, da bude oslobođen.

U pritvoru u Sheveningenu (Sheveningen) Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je bila objavljena optužnica koja ga tereti za zločina nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.

Lider SRS nedavno je operisan zbog karcinoma debelog creva, a oktriveni su mu i uvećani limfni čvorovi koji su takođe odstranjeni. Šešelj je obavešten i da su analizom limfnih čvorova utvrđene metastaze i da je zato potrebna primena hemoterapije.

Lider SRS je u pritvoru Haškog tribunala od 2003. godine, kada se dobrovoljno predao tom sudu.

Optužnica ga tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u Vojvodini, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine.