Optuženi Vojislav Šešelj zatražio je od Haškog tribunala za ratne zločine da poništi odluku o nastavku procesa sa novim sudijom i oslobodi ga, ili da suđenje počne ispočetka.
"Ne postoji odredba Pravilnika koja predviđa mogućnost da, nakon izuzeća jednog od članova pretresnog veća i imenovanja novog sudije, postupak bude nastavljen u fazi većanja, te stoga takvu odluku nije moguće doneti. Jedina pravno moguća odluka nakon izuzeća jednog od članova pretresnog veća je da postupak krene iznova", piše u žalbi koju je Šešelj sudu podneo 30. decembra.
Lider Srpske radikalne stranke, koji se brani sam, ocenio je da je "posledica učešća pristrasnog sudije (Harhofa) u prvostepenom ili žalbenom postupku - ništavnost tog postupka".
"S obzirom na to da je izuzeti sudija Harhof bio član pretresnog veća u toku celog pretresnog postupka koji se pred Tribunalom vodi protiv Vojislava Šešelja, jasno je da se ovaj postupak uopšte ne može nastaviti. Sudija Harhof je učestvovao u donošenju svih odluka pretresnog veća, pa je svaka radnja u toku postupka ništavna", podvukao je optuženi u opširnoj žalbi.
Nasuprot Harhofu, naglasio je Šešelj, novoimenovani sudija Nijang " u procesu... nije učestvovao nijedan, jedini dan".
"Na svetu ne postoji, niti je ikad postojao sud u kojem je dozvoljeno da sudija koji tokom postupka nije ušsao u sudnicu, koji nikada nije video optuženog, koji nije video nijednog svedoka, veštaka, predstavnika tužilaštva, pa čak ni bilo koga od preostalih članova sudskog veća - učestvuje u donošenju presude. Na svetu ne postoji, niti je ikada postojao sud u kojem se postupak umesto in vivo (uživo) vodi u pisanoj formi, niti sud u kojem je moguće donošenje presuda na osnovu čitanja transkripta suđenja", podvukla je u žalbi odbrana.
Osvrćući se na konstataciju sudije Nijanga da će mu, računajući od januara ove godine, biti potrebno "za početak, šest meseci" za upoznavanje s predmetom, ali da će neophodno vreme ponovo proceniti, Šešelj upozorava da mu se time "na neodređeno vreme, s potpunom neizvesnošću" kada će postupak biti nastavljen, "produžava pritvor" u kojem je od februara 2003.
Šeselj, na kraju, od žalbenog veća Tribunala zahteva da "konstatuje kršenje" njegovog "prava na pravično i ekspeditivno suđenje, i obustavi krivični postupak protiv njega i pusti ga na slobodu" ili da "s novoizabranim sudijom Nijangom počne postupak iz početka".
Na Šešeljev zahtev, posebno veće Tribunala je, krajem avgusta prošle godine, izuzelo sudiju Harhofa zbog pristranosti, u trenutku kada je izricanje presude bilo zakazano za 30. oktobar, pošto je izvođenje dokaza bilo okončano u martu.
Harhof je, po toj odluci, izuzet zato što je pismom prijateljima, objavljenom u danskoj štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala "pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda".
U odluci, objavljenoj 29. avgusta, piše da je sudija Harhof ostavio utisak da je pristrasan time što je u svom pismu tvrdio da je do jeseni 2012. "manje-više utvrđena praksa" Tribunala bila da osuđuje vojne komandante za zločine koji su počinili njihovi podređeni.
Kritikujući promenu u toj praksi Tribunala – oslobađajućim presudama Anti Gotovini, Momčilu Perišiću i Jovici Stanišiću - Harhof je promenu u tumačenju koncepta "udruženog zločinačkog poduhvata" pripisao politički motivisanom pritisku predsednika suda Teodora Merona (Theodor) na kolege, a za račun SAD i Izraela.
Neslaganje sa odlukom o izuzeću, potom su izrazile preostale sudije Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) i Flavija Latanci (Flavia Lattanži), koji su tvrdili da njihov stav nije uzet u obzir. Odluku o izuzeću, tražeći njeno preispitivanje, tužilaštvo je nazvalo "neosnovanom".
Posebno veće Tribunala na kraju je odbacilo zahtev za preispitivanje i potvrdilo odluku o izuzeću sudije Harhofa.
Predsednik suda Meron potom je, umesto Harhofa, u pretresno veća postavio sudiju Nijanga iz Senegala. Uprkos Šešeljevom protivljenju, raspravno veća u novom sastavu odlučilo je da presudu izrekne nakon što sudija Nijang pročita spis i pregleda video snimke iskaza svedoka.
Posle jednog neuspešnog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, suđenje lideru radikala počelo je u novembru 2007.
U završnoj reči, marta prošle godine, tužioci su zatražili da Šešelj bude osuđen na 28 godina zatvora, a optuženi, koji nije izvodio dokaze odbrane, da bude oslobođen.
U pritvoru u Sheveningenu (Sheveningen) Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je bila objavljena optužnica koja ga tereti za zločina nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.
Lider SRS nedavno je operisan zbog karcinoma debelog creva, a oktriveni su mu i uvećani limfni čvorovi koji su takođe odstranjeni. Šešelj je obavešten i da su analizom limfnih čvorova utvrđene metastaze i da je zato potrebna primena hemoterapije.
Lider SRS je u pritvoru Haškog tribunala od 2003. godine, kada se dobrovoljno predao tom sudu.
Optužnica ga tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u Vojvodini, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine.
