Ukoliko status Kosova ne bude rešen u Savetu bezbednosti UN biće veoma verovatno da se nezavisnost objavi jednostrano, izjavio je danas ambasador Velike Britanije u Rusiji Toni Brenton.
Ukoliko status Kosova ne bude rešen u Savetu bezbednosti UN biće veoma verovatno da se nezavisnost objavi jednostrano, izjavio je u sredu ambasador Velike Britanije u Rusiji Toni Brenton.
Brenton je u intervjuu agenciji Interfaks kazao da je Kosovo de fakto nezavisno već osam godina i da narod Kosova jasno izjavljuje da želi nezavisnot, što "nailazi na podršku niza zapadnih država".
Po njegovim rečima, pred medjunarodnom zajednicom stajaće težak izbor, ukoliko prihvatanje plana Martija Ahtisarija u Savetu bezbednosti UN ne bude moguće.
"I ako mi ne rešimo problem odgovarajućom rezolucijom Saveta bezbednosti UN, postojaće velika mogućnost da nezavisnost bude objavljena jednostrano", rekao je Brenton.
"Mi želimo to da izbegnemo i ja sam uveren da Rusija to želi takodje. Izlazak iz situacije bio bi traženje rešenja u Savetu bezbednosti, koje bi otvorilo put nezavisnosti pokrajine", dodao je britanski ambasador.
Po njegovim rečima, Britanija se zalaže za prihvatanje Ahtisarijevog plana "koji Kosovu daje nezavisnost".
"To odražava procenu kako izaći na kraj sa rastućim pritiskom kosovskih Albanaca sa jedne strane, i Srba, s druge strane. Mi smo više za to da SB UN prihvati plan i pruži Kosovu nezavisnost. Mislim da se sada nalazimo u završnoj etapi pregovora, čiji je cilj da se razjasni da li se Srbi sa njim slažu", naveo je Brenton.
On je kazao da se "veoma nada" da Rusija neće morati da koristi pravo veta. "I uopšte, to nije pitanje primenjivanja ili neprimenjivanja veta, već je to pitanje davanja nezavisnosti Kosovu", rekao je britanski diplomata.
"Problem stausa Kosova biće još dugo otvoren. Kad kažem dugo, najmanje pet, plus tri godine, što je velik period da se radi u pravcu jačanja civilnog društva, na povratku i popravljanju startne pregovaračke pozicije za novu fazu pregovora", rekao je Janjić na tribini "Pravci razvoja srpskog civilnog društva na Kosovu i Metohiju" u Zvečanu.
Janjić očekuje još dve do tri faze redefinisanja statusa Kosova.
"U suštini, status je ono koliko ste vi jaki, status je ono što vi možete sebi da osvojite i da ubedite druge da vam priznaju. Sa tog stanovišta srpska zajednica treba da sebe organizuje, da dobije podršku svih iz Beograda i da zajednički onda radimo prvo prema medjunarodnoj zajednici", rekao je Janjić.
On je naglasio da u budućnosti, ukoliko se želi Kosovo u Srbiji, mora se raditi sa Albancima, ali ne po pravilima gde se diktiraju samo interesi Albanaca ili nekakvi multietnički interesi, već i po interesima srpske zajednice.
Ako govorimo o očuvanju veza Kosova i Srbije ili Kosova u Srbiji to ne može da se ostvari ako ne dobijete iza sebe jedan deo Albanaca, objasnio je Janjić.
On je zaključio da se Albanci mogu pridobiti preko ekonomije i civilnog društva, jer kako je rekao "komšije treba da se prepoznaju kao komšije, a ne kao neprijetalji".
"Nemamo zvaničnih informacija, ali imajući u vidu rigidan ruski stav, izgleda da nije bilo napretka u vezi sa Kosovom tokom sastanka Buš-Putin", rekao je portparol pregovaračkog tima Kosova Skender Hiseni i dodao da se "ipak tim nada da će se rešenje za status Kosova naći u Savetu bezbednosti UN".
Hiseni je ponovio raniji stav da "Kosovo neće večno biti talac želja nekih strana".
"Definisanje statusa rezolucijom Saveta bezbednosti UN bi bilo u interesu Kosova, medjutim Kosovo će razmotriti alternative za finaliziranje statusa", rekao je Hiseni.
Odgovarajući na pitanja o najavi nekih stranih medija i zvaničnika o mogućnosti podele Kosova, Hiseni je ukazao na tri principa Kontakt grupe.
"Ne vidim razlog za paniku u vezi s tim, pre svega jer su na snazi tri principa Kontakt grupe, uključujući i onaj o teritorijalnom integritetu Kosova. Nemamo razloga da ne verujemo u taj stav.
Medjunarodna zajednica je svesna da prekrajanjem granica bilo koje federalne jedinice bivše Jugoslavije može da nastane problem. Zbog toga smatram da su priče o podeli samo spekulacije", kazao je Hiseni.
"Evropska unija je protiv biznisa korekcije granica, jer bi se time mogao uspostaviti opasan presedan. Ja, medjutim, mogu da zamislim da bi, ako srpska strana kaže: 'Mi kažemo NE Ahtisarijevom planu, ali bismo rekli DA opciji podele', to bio važan nov element u priči", rekao je Emerson za radio Slobodna Evropa.
"Ideja podele je zamisliva, činjenice na terenu dozvoljavaju da se zamisli nekakva teritorijalna korekcija i zamena, iako je i tada neizvesno da li bi se tako nešto moglo pretvoriti u sporazum. U tom smislu, kažem da mi je razumljivo da bi diplomati želeli da razumeju političku poziciju Beograda o tome", rekao je ovaj ekspert.
Po njegovom mišljenju, "jasno je da je zamisliv scenario zamene teritorija Kosovske Mitrovice za Preševsku dolinu, dakle korigovanja granica i mapa".
Povodom izjave Kritine Galjak, portparola visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane, da će Brisel preuzeti odgovornost i doneti odluku o Kosovu ukoliko Rusija ostane pri svom stavu, Emerson je ocenio da je "veoma teško videti kako bi se ta izjava pretočila u praksu zbog proceduralnih komplikacija koje bi nastupile u slučaju da se ne usvoji rezolucija Saveta bezbednosti".
"Ja bih tu izjavu pročitao kao nedorečeno političko saopštenje o onome što je već očigledno: o tome da je Kosovo deo Evrope, područje odgovornosti i interesa Evropske unije, a da je Rusija veoma daleko od Kosova", rekao je on.
Na pitanje da li bi Evropska unija, u slučaju odsustva rezolucije Saveta bezbednosti UN, mogla doneti rezoluciju o Kosovu, kojom bi bar preuzela misiju od UNMIK-a, ovaj ekspert je odgovorio da bi mogla.
"Unija ima kapacitet da to učini, ali da li će to i učiniti ako izostane rezolucija Ujedinjenih nacija – odluka je političke prirode", naglasio je on.
Emerson je ocenio da bi EU "bila veoma nesrećna" ako bi došlo do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova" i da bi "učinila sve da se tako nešto spreči".
(agencije/MONDO)
Brenton je u intervjuu agenciji Interfaks kazao da je Kosovo de fakto nezavisno već osam godina i da narod Kosova jasno izjavljuje da želi nezavisnot, što "nailazi na podršku niza zapadnih država".
Po njegovim rečima, pred medjunarodnom zajednicom stajaće težak izbor, ukoliko prihvatanje plana Martija Ahtisarija u Savetu bezbednosti UN ne bude moguće.
"I ako mi ne rešimo problem odgovarajućom rezolucijom Saveta bezbednosti UN, postojaće velika mogućnost da nezavisnost bude objavljena jednostrano", rekao je Brenton.
"Mi želimo to da izbegnemo i ja sam uveren da Rusija to želi takodje. Izlazak iz situacije bio bi traženje rešenja u Savetu bezbednosti, koje bi otvorilo put nezavisnosti pokrajine", dodao je britanski ambasador.
Po njegovim rečima, Britanija se zalaže za prihvatanje Ahtisarijevog plana "koji Kosovu daje nezavisnost".
"To odražava procenu kako izaći na kraj sa rastućim pritiskom kosovskih Albanaca sa jedne strane, i Srba, s druge strane. Mi smo više za to da SB UN prihvati plan i pruži Kosovu nezavisnost. Mislim da se sada nalazimo u završnoj etapi pregovora, čiji je cilj da se razjasni da li se Srbi sa njim slažu", naveo je Brenton.
On je kazao da se "veoma nada" da Rusija neće morati da koristi pravo veta. "I uopšte, to nije pitanje primenjivanja ili neprimenjivanja veta, već je to pitanje davanja nezavisnosti Kosovu", rekao je britanski diplomata.
Janjić: Definisanje statusa još osam godina
Direktor Foruma za etničke odonose Dušan Janjić izjavio je danas da će problem u vezi definisanja statusa Kosova i Metohije biti otvoren još najmenje osam godina."Problem stausa Kosova biće još dugo otvoren. Kad kažem dugo, najmanje pet, plus tri godine, što je velik period da se radi u pravcu jačanja civilnog društva, na povratku i popravljanju startne pregovaračke pozicije za novu fazu pregovora", rekao je Janjić na tribini "Pravci razvoja srpskog civilnog društva na Kosovu i Metohiju" u Zvečanu.
Janjić očekuje još dve do tri faze redefinisanja statusa Kosova.
"U suštini, status je ono koliko ste vi jaki, status je ono što vi možete sebi da osvojite i da ubedite druge da vam priznaju. Sa tog stanovišta srpska zajednica treba da sebe organizuje, da dobije podršku svih iz Beograda i da zajednički onda radimo prvo prema medjunarodnoj zajednici", rekao je Janjić.
On je naglasio da u budućnosti, ukoliko se želi Kosovo u Srbiji, mora se raditi sa Albancima, ali ne po pravilima gde se diktiraju samo interesi Albanaca ili nekakvi multietnički interesi, već i po interesima srpske zajednice.
Ako govorimo o očuvanju veza Kosova i Srbije ili Kosova u Srbiji to ne može da se ostvari ako ne dobijete iza sebe jedan deo Albanaca, objasnio je Janjić.
On je zaključio da se Albanci mogu pridobiti preko ekonomije i civilnog društva, jer kako je rekao "komšije treba da se prepoznaju kao komšije, a ne kao neprijetalji".
Hiseni: Razmotrićemo mogućnosti za nezavisnost
Pregovarački tim Kosova zaključio je u sredu da na sastanku predsednika SAD i Rusije, Džordža Buša i Vladimira Putina, prošlog vikenda nije bilo napretka u približavanju stavova o statusu Kosova i zatražio da Savet bezbednosti UN što pre glasa o rezoluciji o tome."Nemamo zvaničnih informacija, ali imajući u vidu rigidan ruski stav, izgleda da nije bilo napretka u vezi sa Kosovom tokom sastanka Buš-Putin", rekao je portparol pregovaračkog tima Kosova Skender Hiseni i dodao da se "ipak tim nada da će se rešenje za status Kosova naći u Savetu bezbednosti UN".
Hiseni je ponovio raniji stav da "Kosovo neće večno biti talac želja nekih strana".
"Definisanje statusa rezolucijom Saveta bezbednosti UN bi bilo u interesu Kosova, medjutim Kosovo će razmotriti alternative za finaliziranje statusa", rekao je Hiseni.
Odgovarajući na pitanja o najavi nekih stranih medija i zvaničnika o mogućnosti podele Kosova, Hiseni je ukazao na tri principa Kontakt grupe.
"Ne vidim razlog za paniku u vezi s tim, pre svega jer su na snazi tri principa Kontakt grupe, uključujući i onaj o teritorijalnom integritetu Kosova. Nemamo razloga da ne verujemo u taj stav.
Medjunarodna zajednica je svesna da prekrajanjem granica bilo koje federalne jedinice bivše Jugoslavije može da nastane problem. Zbog toga smatram da su priče o podeli samo spekulacije", kazao je Hiseni.
Ekspert iz Brisela: Ideja podele Kosova zamisliva
Ideja podela Kosova je zamisliva, s obzirom na ćorsokak u kome je pitanje statusa te pokrajine ostalo i posle susreta predsednika SAD i Rusije Džordža Busa i Vladimira Putina, ocenio je ekspert Instituta za političke studije iz Brisela Majkl Emerson."Evropska unija je protiv biznisa korekcije granica, jer bi se time mogao uspostaviti opasan presedan. Ja, medjutim, mogu da zamislim da bi, ako srpska strana kaže: 'Mi kažemo NE Ahtisarijevom planu, ali bismo rekli DA opciji podele', to bio važan nov element u priči", rekao je Emerson za radio Slobodna Evropa.
"Ideja podele je zamisliva, činjenice na terenu dozvoljavaju da se zamisli nekakva teritorijalna korekcija i zamena, iako je i tada neizvesno da li bi se tako nešto moglo pretvoriti u sporazum. U tom smislu, kažem da mi je razumljivo da bi diplomati želeli da razumeju političku poziciju Beograda o tome", rekao je ovaj ekspert.
Po njegovom mišljenju, "jasno je da je zamisliv scenario zamene teritorija Kosovske Mitrovice za Preševsku dolinu, dakle korigovanja granica i mapa".
Povodom izjave Kritine Galjak, portparola visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane, da će Brisel preuzeti odgovornost i doneti odluku o Kosovu ukoliko Rusija ostane pri svom stavu, Emerson je ocenio da je "veoma teško videti kako bi se ta izjava pretočila u praksu zbog proceduralnih komplikacija koje bi nastupile u slučaju da se ne usvoji rezolucija Saveta bezbednosti".
"Ja bih tu izjavu pročitao kao nedorečeno političko saopštenje o onome što je već očigledno: o tome da je Kosovo deo Evrope, područje odgovornosti i interesa Evropske unije, a da je Rusija veoma daleko od Kosova", rekao je on.
Na pitanje da li bi Evropska unija, u slučaju odsustva rezolucije Saveta bezbednosti UN, mogla doneti rezoluciju o Kosovu, kojom bi bar preuzela misiju od UNMIK-a, ovaj ekspert je odgovorio da bi mogla.
"Unija ima kapacitet da to učini, ali da li će to i učiniti ako izostane rezolucija Ujedinjenih nacija – odluka je političke prirode", naglasio je on.
Emerson je ocenio da bi EU "bila veoma nesrećna" ako bi došlo do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova" i da bi "učinila sve da se tako nešto spreči".
(agencije/MONDO)
