Bivši američki predsednik Bil Klinton imao je odlične odnose sa Hašimom Tačijem krajem devedesetih godina.
Prema pisanju tog lista, predsednička bibliotekla Bila Klintona objavila je nove dokumente o bombardovanju SRJ 1999. godine, a u transkriptu razgovora Tačija i Klintona od 25. juna 1999, neposredno nakon bombardovanja SRJ, Klinton čestita Tačiju i poručuje da je svrha zajedničkih poduhvata bila pravedna.
"Zadovoljan sam što se to desilo istog dana kada su srpske snage završile povlačenje s Kosova", rekao je Klinton, na čemu mu se Tači zahvalio, rekavši da je to i njegov uspeh i obećavajući poštovanje ljudskih prava na Kosovu.
"Vaša izjava o poštovanju ljudskih i manjinskih prava je veoma važna. Posle patnje naroda Kosova, vaše preuzimanje vođstva u ovom pitanju je dokaz svima da je svrha naših poduhvata bila pravedna", poručio je Klinton, na šta mu je Tači odgovorio - "Hvala vam gospodine predsedniče. Nova bitka koja nas sada čeka je povratak izbeglica, rekonstrukcija, izgradnja građanskog društva i održavanje slobodnih i višestranačkih izbora. I ovo ćemo uraditi kroz naše mehanizme, ali takođe uz vašu pomoć i podršku".
U drugom dokumentu, memorandumu koji je Semjuel Berger, Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost, uputio svom šefu, a koji datira iz septembra 1998, navodi se kako su razmatrane opcije "za izbegavanje humanitarne katastrofe na Kosovu i promociju političkog sporazuma", navodi "Kurir".
"Kako se približava zima, a (Slobodan) Milošević je još uvek prkosan, učesnici su se složili da je došlo vreme da se međunarodni zahtevi za postizanje političkog rešenja i kraj nasilja protiv civila, podrže kredibilnom pretnjom vojnom akcijom NATO", navodi se u dokumentu i dodaje da je najveći problem kako obezbediti podršku saveznika, ali i da je Rusija najveća prepreka, jer se protivi upotrebi sile.
"Kurir" navodi da su u dokumentima otkriveni i detalji sastanka održanog pet dana pred početak napada na SRJ. Njemu su, između ostalih, prisustvovali Bil Klinton, Madlen Olbrajt i Semjuel Berger, a detaljno su analizirani planovi NATO za vazdušne udare i razmatrano kako bi Beograd mogao da odgovori na njih, piše "Kurir".
