Tom odlukom potvrđen je oslobađajući deo presude Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu kojom su Fazli Ajdari, Redžep Aliji, Šaćir Šaćiri, Idriz Aliji, Šemsi Nuhiju i Ramadan Halimi oslobođeni optužbe da su bili saizvršioci ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, odnosno da su od juna do decembra 1999. godine do smrti mučili najmanje 80 osoba.

Istom odlukom Apelacionog suda je, međutim, zbog nedostatka dokaza preinačen deo presude kojom su Musliju šefket, Alija Sadik, Agus Memisi, Faton Hajdari, Ahmet Hasani, Nazif Hasani, Samet Hajdari, Ferat Hajdari, Kamber Sahiti, Selimon Sadiki i Burim Fazliu bili osuđeni za silovanje dve žene.

Apelacioni sud je u ovom slučaju održao glavni pretres u septembru prošle godine i sam izveo ključne dokaze, nakon što je u maju na javnoj sedinci razmatrao žalbe optuženih i Tužilaštva za ratne zločine na presudu kojom je 11 pripadnika te grupe bilo osuđeno a šestorica oslobođena optužbi.

Optuženi su oslobođeni optužbi i pred Odeljenjem za ratne zločine i pred Apelacionim sudom za optužbe da su početkom juna 1999. godine na teritoriji Gnjilana i njegove okoline naređivali i vršili prema civilnom stanovništvu srpske i nealbanske nacionalnosti i pojedinim pripadnicima albanske nacionalnosti protivzakonita zatvaranja, nečovečna postupanja, mučenja, silovanja, ubistva, telesna povređivanja, nanošenje velikih patnji i pljačkanje imovine stanovništva.

U osuđujućem delu, za silovanje, prvostepena presuda je preinačena imajući u vidu da su iskazi žrtava C1 i C2 višestruko kompromitovani svim razlikama u iskazima datim pred istraznim sudijom u Nišu, pred istražnim sudijom u tom krivičnom postupku, obavljenim prepoznavanjem, kao i iskazima na pretresu i pred prvostepenim i drugostepenim sudom, navodi Apelacioni sud u obrazloženju.

"To sve stvara znatnu sumnju koja dovodi u pitanje verodostojnost njihovih iskaza, a u odsustvu drugih dokaza kojima bi se na nesumnjiv način utvrdilo da su upravo navedeni okrivljeni izvršili krivično delo koje im je optužnicom Tužilastva za ratne zločine stavljeno na teret", navodi Apelacioni sud.

Apelacioni sud je već jednom ukidao prvostepenu presudu u tom slučaju u decembru 2011. godine.

Odeljejnje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osudilo je 19. septembra 2012. 11 pripadnika "Gnjilanske grupe" OVK zbog zločina nad Srbima 1999 u Gnjilanu, a šestoricu optuženih je oslobodilo optužbi.

Osuđeni su tada proglašeni krivim za silovanje dve zaštićene svedokinje, C1 i C2, pošto je sud utvrdio da su one silovane svakodnevno, da su tučene, davljene, kao i da su optuženi urinirali po njima nakon silovanja.

Prvooptuženi Aguš Memiši, koji je neposredno pred izricanje presude pretio osvetom zameniku tužioca za ratne zločine, bio je osuđen na 12 godina zatvora.

Nazif i Ahmet Hasani bili su osuđeni su na 13 godina, Faton Hajdari na 10 godina, Samet Hajdari na 15 godina, Ferat Hajdari na osam godina zatvora, Kamber Sahiti takođe na osam godina, a Seliman Sadiku i Burim Fazliju na 12 godina zatvora.

Šefket Musliju, Sadik Aliju osuđeni su u odsustvu na pet, odnosno osam godina zatvora, pošto su u bekstvu.

Optužbi su oslobođeni Šemsi Nuhiju, kao i još petorica optuženih koji su u bekstvu - Fazlija Ajdari, Redžep Aliji, Šaćir Šaćiri, Idriz Aliji i Ramadan Halimi.

Postupak se u odsustvu vodio protiv Fazlije Ajdari, Redzepa Aija, Šaćira Šaćirija, Šefketa Muslijija, Sadika Alijija, Idrizaa Alijija i Ramadana Halimija.

Na području Gnjilana je u periodu od juna do decembra 1999. godine ubijeno 80 osoba, a 260 zarobljeno, ali su za to, prema navodima Tužilastva za ratne zločine, odgovorne i druge jedinice OVK. Stravična mučenja činjena su u podrumu gnjilanskog internata, kao i u jednom soliteru.

Apelacioni sud u Beogradu je u decembru 2011. godine ukinuo prvostepenu presudu kojom je devet pripadnika OVK osuđeno na ukupno 101 godinu zatvora i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno sudenje.

Sudenje toj grupi bilo je objedinjeno odlukom suda u martu 2012. godine, posle ukidanja presude i odluke da se beguncima sudi u odsustvu.