Predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo složili su se u petak u Briselu da bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju izmedju Srbije i EU mogao da bude potpisan do kraja ove godine, ali su izneli različite stavove o planu Martija Ahtisarija za budući status Kosova i Metohije.
Predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo složili su se u petak u Briselu da bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju izmedju Srbije i EU mogao da bude potpisan do kraja ove godine, ali su izneli različite stavove o planu Martija Ahtisarija za budući status Kosova i Metohije.
Tadić je istakao da je "potpuno ubedjen" da Srbija ima sve kapacitete - administativne, ekonomske i pravne, da do kraja godine potpiše Sporazum o pridruživanju i da će Srbija učiniti "sve što može" da bi ispunila uslov za to potpisivanje, odnosno da ostvari punu saradnju s Haškim tribunalom.
Nadam se da ćemo uskoro uspeti da rešimo sve preostale slučajeve, uključujući slučaj Ratka Mladića", rekao je predsednik Srbije.
"Vredno radimo da bismo najpre parafirali taj sporazum... Ako bude ostvarena puna saradnja s Hagom, onda će do kraja godine biti moguće i potpisivanje sporazuma", istakao je Barozo i dodao da je "zrelo da Srbija ubrza svoj put ka EU".
Barozo nije želeo da spekuliše o mogućem datumu kandidature Srbije za punopravno članstvo u EU, ali je naveo da je kandidatura za EU "političko, a ne tehničko" pitanje.
"Ne mogu da govorim o datumima..., ali mi želimo da se to desi što je moguće pre", istakao je on.
Tadić i Barozo su se složili i da je status kvo na Kosmetu neodrživ, ali su izneli različita mišljenja o rešavanju tog problema.
"Svestan sam teških izazova koje status Kosova predstavlja za Srbiju, ali iskreno govoreći, status kvo nije održiv... Bitno je da se pronadje održivo, pravno i politički jasno rešenje", istakao je Barozo.
"Ne povezujemo Sporazum o stabilizaciji i prodruživanju sa Kosovom, ali kada govorite strateški o odnosima izmedju EU i Srbije, ako to pitanje ne bude rešeno, ono će stvoriti puno problema i nećemo moći da postignemo ono što je naš strateški cilj - da Srbija jednoga dana postane punopravan član EU", upozorio je predsednik Evropske komisije.
On je rekao da je "za status Kosova potrebno multilateralno rešenje" i naglasio da "veto nije kompatibilan" s takvim rešenjem.
"Budućnost Srbije je sa EU, a ne sa Rusijom ili SAD... mada je važno da Srbija ima dobre odnose sa obema tim zemljama", istakao je on.
Barozo je naglasio da Evropska komisija podržava Ahtisarijev plan kao osnovu za novu rezoluciju o budućem statusu, dok je Tadić naglasio da "Srbija ne podržava Ahtisarijev plan".
"Srbija nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova... Nezavisnost Kosova bi mogla da bude opasan presedan za ceo svet", istakao je Tadić i dodao da je Srbija "potpuno spremna da nastavi pregovore o budućem statusu... To rešenje treba da bude obostrano privhatljiv kompromis".
"Mi nećemo odustati od evropske budućnosti Srbije", stavio je do znanja Tadić i dodao da je Srbija demokratska zemlja, s efikasnom tržisnom privredom, u kojoj nema više vlasti Slobodana Miloševića, pa zato traži da se poštuje njen teritorijalni integritet i suverenitet kad je u pitanju status Kosova.
Tadić je ukazao da je Srbija spremna na pregovore o prihvatljivom rešenju kosovskog pitanja, podvukavši da se "ne sme potceniti sposobnost Srbije da postigne kompromis". "A za nas kompromis nije nezavisnost", naveo je Tadić.
Srbija ima svoj identitet, deo tog identiteta je i Kosovo i Srbija tim svojim identitetom želi da doprinese i Evropi, objasnio je srpski predsednik.
"Razgovarali smo o ogromnom problemu Kosova... Srbija ne prihvata nezavisnost Kosova, ali ne odustaje od svoje evropske budućnosti", naglasio je Tadić.
On je precizirao da je to "glavna poruka" koju je preneo Solani, kao i prethodno Barozu i evropskom komesaru za proširenje Oliju Renu.
"Solana i ja smo imali veoma dobre razgovore o svim temama koje su bitne za budućnost Srbije i za budućnost odnosa EU i Srbije, počevši od Kosova, pa do pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, pozitivinih pomaka u ekonomiji, borbi protiv organizovanog kriminala i nezaposlonosti", naglasio je Tadić.
"Srbija je legitimna demokratija i ima legitimno pravo da postane članica EU u narednih par godina... U tom smislu, naša obaveza je da uspostavimo punu saradnju s Haškim tribunalom i tu nema nema nikakve dileme", naglasio je predsednik Srbije.
Solana se posle sastanka nije obratio novinarima.
(agencije)
Tadić je istakao da je "potpuno ubedjen" da Srbija ima sve kapacitete - administativne, ekonomske i pravne, da do kraja godine potpiše Sporazum o pridruživanju i da će Srbija učiniti "sve što može" da bi ispunila uslov za to potpisivanje, odnosno da ostvari punu saradnju s Haškim tribunalom.
Nadam se da ćemo uskoro uspeti da rešimo sve preostale slučajeve, uključujući slučaj Ratka Mladića", rekao je predsednik Srbije.
"Vredno radimo da bismo najpre parafirali taj sporazum... Ako bude ostvarena puna saradnja s Hagom, onda će do kraja godine biti moguće i potpisivanje sporazuma", istakao je Barozo i dodao da je "zrelo da Srbija ubrza svoj put ka EU".
Barozo nije želeo da spekuliše o mogućem datumu kandidature Srbije za punopravno članstvo u EU, ali je naveo da je kandidatura za EU "političko, a ne tehničko" pitanje.
"Ne mogu da govorim o datumima..., ali mi želimo da se to desi što je moguće pre", istakao je on.
Tadić i Barozo su se složili i da je status kvo na Kosmetu neodrživ, ali su izneli različita mišljenja o rešavanju tog problema.
"Svestan sam teških izazova koje status Kosova predstavlja za Srbiju, ali iskreno govoreći, status kvo nije održiv... Bitno je da se pronadje održivo, pravno i politički jasno rešenje", istakao je Barozo.
"Ne povezujemo Sporazum o stabilizaciji i prodruživanju sa Kosovom, ali kada govorite strateški o odnosima izmedju EU i Srbije, ako to pitanje ne bude rešeno, ono će stvoriti puno problema i nećemo moći da postignemo ono što je naš strateški cilj - da Srbija jednoga dana postane punopravan član EU", upozorio je predsednik Evropske komisije.
On je rekao da je "za status Kosova potrebno multilateralno rešenje" i naglasio da "veto nije kompatibilan" s takvim rešenjem.
"Budućnost Srbije je sa EU, a ne sa Rusijom ili SAD... mada je važno da Srbija ima dobre odnose sa obema tim zemljama", istakao je on.
Barozo je naglasio da Evropska komisija podržava Ahtisarijev plan kao osnovu za novu rezoluciju o budućem statusu, dok je Tadić naglasio da "Srbija ne podržava Ahtisarijev plan".
"Srbija nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova... Nezavisnost Kosova bi mogla da bude opasan presedan za ceo svet", istakao je Tadić i dodao da je Srbija "potpuno spremna da nastavi pregovore o budućem statusu... To rešenje treba da bude obostrano privhatljiv kompromis".
"Mi nećemo odustati od evropske budućnosti Srbije", stavio je do znanja Tadić i dodao da je Srbija demokratska zemlja, s efikasnom tržisnom privredom, u kojoj nema više vlasti Slobodana Miloševića, pa zato traži da se poštuje njen teritorijalni integritet i suverenitet kad je u pitanju status Kosova.
Tadić je ukazao da je Srbija spremna na pregovore o prihvatljivom rešenju kosovskog pitanja, podvukavši da se "ne sme potceniti sposobnost Srbije da postigne kompromis". "A za nas kompromis nije nezavisnost", naveo je Tadić.
Srbija ima svoj identitet, deo tog identiteta je i Kosovo i Srbija tim svojim identitetom želi da doprinese i Evropi, objasnio je srpski predsednik.
Tadić i Solani preneo stavove Srbije o Kosovu
Srpski predsednik Boris Tadić rekao je u Briselu da je predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijeru Solani preneo da Beograd neće prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije, ali i da neće odustati od članstva u EU."Razgovarali smo o ogromnom problemu Kosova... Srbija ne prihvata nezavisnost Kosova, ali ne odustaje od svoje evropske budućnosti", naglasio je Tadić.
On je precizirao da je to "glavna poruka" koju je preneo Solani, kao i prethodno Barozu i evropskom komesaru za proširenje Oliju Renu.
"Solana i ja smo imali veoma dobre razgovore o svim temama koje su bitne za budućnost Srbije i za budućnost odnosa EU i Srbije, počevši od Kosova, pa do pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, pozitivinih pomaka u ekonomiji, borbi protiv organizovanog kriminala i nezaposlonosti", naglasio je Tadić.
"Srbija je legitimna demokratija i ima legitimno pravo da postane članica EU u narednih par godina... U tom smislu, naša obaveza je da uspostavimo punu saradnju s Haškim tribunalom i tu nema nema nikakve dileme", naglasio je predsednik Srbije.
Solana se posle sastanka nije obratio novinarima.
(agencije)
