Visoki američki zvaničnik Danijel Frid pozvao je Srbiju da više ne insistira na tome da zadrži Kosovo tako što će i dalje odbijati njegovu nezavisnost već da, umesto toga, izabere budućnost u okviru Evropske unije.
Visoki američki zvaničnik Danijel Frid pozvao je Srbiju da više ne insistira na tome da zadrži Kosovo tako što će i dalje odbijati njegovu nezavisnost već da, umesto toga, izabere budućnost u okviru Evropske unije.
"Pitanje u vezi sa Srbijom nije da se vidi da li pokušava da zadrži Kosovo, pošto ga je Milošević već izgubio. Pitanje je da li Srbi žele da uzmu Evropu", rekao je pomoćnik američkog državnog sekretara za evropske poslove Danijel Frid u intervjuu Frans presu.
"Naš odgovor je: dobrodošli ste", izjavio je Frid na marginama dvodnevnog Kroacija samita koji je počeo u petak u Dubrovniku.
Prema rečima Frida, poruka samita je da Balkan može da uspešno završni evroatlantsku integraciju, isto kao što je bio slučaj sa zemljama centralne Evrope, pod uslovom da premosti prepreku koju čini problem statusa Kosova.
"Ironija je to što je (...) jedini način da svi Srbi žive u jednom političkom entitetu bila Jugoslavija. Ali srpski nacionalisti su je uništili" tokom ratova 1990-ih godina, ocenio je američki zvaničnik.
"Drugačiji način da svi Srbi žive u jednoj političkoj zajednici je da pristupe EU", rekao je pomoćnik američkog državnog sekretara.
Frid je takodje pozdravio predlog francuskog predsednika Nikole Sarkozija, koji je na samitu G8 u Nemačkoj, početkom juna, rekao da bi trebalo na šest meseci odložiti glasanje u Savetu bezbednosti o statusu Kosova, a da Rusija prethodno prizna neminovnu perspektivu nezavisnosti južne srpske pokrajine.
Sarkozi je tada rekao i da, ukoliko to ne uspe, trebalo bi sprovesti plan specijalnog izaslanika UN za Kosovo, Martija Ahtisarija koji predlaže nadgledanu nezavisnost za Kosovo.
"Nastavljamo da radimo sa Savetom bezbednosti, nismo napustili taj proces", kazao je Frid.
Na pitanje da li će kosovski Albanci pokazati strpljenje u daljem rešavanju pitanja statusa Kosova, američki visoki zvaničnik je rekao: "Oni su čuli predsednika (SAD Džordža Buša). On je bio vrlo jasan. Rešenje će biti nezavisnost Kosova".
Zamenik državnog sekretara SAD rekao je da se nada da će Jugoistočna Evropa u idućoj deceniji postati ono što je u prethodnoj deceniji postala Srednja Evropa - srce evropskih institucija.
Frid je posebno pohvalio Hrvatsku kao primer napretka koji je pomogao da se zemlje regiona iz prošlosti nacionalizma okrenu demokratiji i odgovornom ponašanju u medjunarodnoj zajednici.
Sanader je, govoreći na zasedanju Kroacija samita u Dubrovniku rekao da ni regionalni razvoj nije moguć bez rešenja statusa Kosova.
Predsednik hrvatske vlade otvorio je drugi dan samita, na kojem se raspravlja o budućnosti jugoistoka Evrope i na kojem učestvuje osam predsednika država ili vlada zemalja regiona, kao i niz predstavnika 40 država Evrope i sveta na različitim nivoima.
Sanader je kazao da smatra da je u interesu cele Evrope da na idućem samitu NATO-a, u Bukureštu 2008, napreduju članice Američko-jadranske povelje - Hrvatska, Makedonija i Albanija - kao i da druge zemlje regiona napreduju u reformama i ispunjavanju uslova za članstvo u evro-atlantskoj mreži bezbednosti.
"Hrvatska, o kojoj se govori kao o najnaprednijoj zemlji, zalagaće se za njihov prijem u NATO", kazao je Sanader, dodajući da je NATO "najbolji okvir" za politički i privredni razvoj.
Zbignjev Bžežinski, bivši savetnik nekadašnjeg predsednika SAD Džimija Kartera, rekao je da rešenje za Balkan vidi u "skandinavizaciji" kao istorijskom procesu u kojem region u kojem su se vodili dugogodišnji ratovi, postaje prostor miroljubive saradnje i napretka.
Bžežinski je rekao da se zauzima i za čvršće veze Turske s EU kao i veze Rusije s EU i NATO, kao i da je sistematskija transatlantska saradnja ključna za stabilnost regiona.
Procenio je i da će idućih 18 meseci biti odlučujući za budućnost jugoistoka Evrope i medjunarodnih odnosa uopšte.
Na Kroacija samitu u Dubrovniku učestvuju predsednici država ili vlada šest zemalja Jugoistočne Evrope - Hrvatske, Rumunije, Letonije, Moldavije, Slovačke i Gruzije, visoki zvaničnici Kosova i niz visokih funkcionera medjunarodnih organizacija. Na skupu učestvuje i generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer.
Ostale zemlje, a na samitu ih je zastupljeno oko 40, predstavljene su na različitim političkim nivoima. Srbiju je prvog dana samita predstavljao ministar inostranih poslova Vuk Jeremić.
(Beta)
"Pitanje u vezi sa Srbijom nije da se vidi da li pokušava da zadrži Kosovo, pošto ga je Milošević već izgubio. Pitanje je da li Srbi žele da uzmu Evropu", rekao je pomoćnik američkog državnog sekretara za evropske poslove Danijel Frid u intervjuu Frans presu.
"Naš odgovor je: dobrodošli ste", izjavio je Frid na marginama dvodnevnog Kroacija samita koji je počeo u petak u Dubrovniku.
Prema rečima Frida, poruka samita je da Balkan može da uspešno završni evroatlantsku integraciju, isto kao što je bio slučaj sa zemljama centralne Evrope, pod uslovom da premosti prepreku koju čini problem statusa Kosova.
"Ironija je to što je (...) jedini način da svi Srbi žive u jednom političkom entitetu bila Jugoslavija. Ali srpski nacionalisti su je uništili" tokom ratova 1990-ih godina, ocenio je američki zvaničnik.
"Drugačiji način da svi Srbi žive u jednoj političkoj zajednici je da pristupe EU", rekao je pomoćnik američkog državnog sekretara.
Frid je takodje pozdravio predlog francuskog predsednika Nikole Sarkozija, koji je na samitu G8 u Nemačkoj, početkom juna, rekao da bi trebalo na šest meseci odložiti glasanje u Savetu bezbednosti o statusu Kosova, a da Rusija prethodno prizna neminovnu perspektivu nezavisnosti južne srpske pokrajine.
Sarkozi je tada rekao i da, ukoliko to ne uspe, trebalo bi sprovesti plan specijalnog izaslanika UN za Kosovo, Martija Ahtisarija koji predlaže nadgledanu nezavisnost za Kosovo.
"Nastavljamo da radimo sa Savetom bezbednosti, nismo napustili taj proces", kazao je Frid.
Na pitanje da li će kosovski Albanci pokazati strpljenje u daljem rešavanju pitanja statusa Kosova, američki visoki zvaničnik je rekao: "Oni su čuli predsednika (SAD Džordža Buša). On je bio vrlo jasan. Rešenje će biti nezavisnost Kosova".
Zamenik državnog sekretara SAD rekao je da se nada da će Jugoistočna Evropa u idućoj deceniji postati ono što je u prethodnoj deceniji postala Srednja Evropa - srce evropskih institucija.
Frid je posebno pohvalio Hrvatsku kao primer napretka koji je pomogao da se zemlje regiona iz prošlosti nacionalizma okrenu demokratiji i odgovornom ponašanju u medjunarodnoj zajednici.
Sanader: Srbija da bude u grupi kandidata za EU i NATO
Hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je u Dubrovniku da je bez Srbije teško zamisliti sledeću grupu zemalja-kandidata za ulazak u NATO i EU.Sanader je, govoreći na zasedanju Kroacija samita u Dubrovniku rekao da ni regionalni razvoj nije moguć bez rešenja statusa Kosova.
Predsednik hrvatske vlade otvorio je drugi dan samita, na kojem se raspravlja o budućnosti jugoistoka Evrope i na kojem učestvuje osam predsednika država ili vlada zemalja regiona, kao i niz predstavnika 40 država Evrope i sveta na različitim nivoima.
Sanader je kazao da smatra da je u interesu cele Evrope da na idućem samitu NATO-a, u Bukureštu 2008, napreduju članice Američko-jadranske povelje - Hrvatska, Makedonija i Albanija - kao i da druge zemlje regiona napreduju u reformama i ispunjavanju uslova za članstvo u evro-atlantskoj mreži bezbednosti.
"Hrvatska, o kojoj se govori kao o najnaprednijoj zemlji, zalagaće se za njihov prijem u NATO", kazao je Sanader, dodajući da je NATO "najbolji okvir" za politički i privredni razvoj.
Zbignjev Bžežinski, bivši savetnik nekadašnjeg predsednika SAD Džimija Kartera, rekao je da rešenje za Balkan vidi u "skandinavizaciji" kao istorijskom procesu u kojem region u kojem su se vodili dugogodišnji ratovi, postaje prostor miroljubive saradnje i napretka.
Bžežinski je rekao da se zauzima i za čvršće veze Turske s EU kao i veze Rusije s EU i NATO, kao i da je sistematskija transatlantska saradnja ključna za stabilnost regiona.
Procenio je i da će idućih 18 meseci biti odlučujući za budućnost jugoistoka Evrope i medjunarodnih odnosa uopšte.
Na Kroacija samitu u Dubrovniku učestvuju predsednici država ili vlada šest zemalja Jugoistočne Evrope - Hrvatske, Rumunije, Letonije, Moldavije, Slovačke i Gruzije, visoki zvaničnici Kosova i niz visokih funkcionera medjunarodnih organizacija. Na skupu učestvuje i generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer.
Ostale zemlje, a na samitu ih je zastupljeno oko 40, predstavljene su na različitim političkim nivoima. Srbiju je prvog dana samita predstavljao ministar inostranih poslova Vuk Jeremić.
(Beta)
