Ova organizacija sa sedištem u Londonu smatra da je rešavanje slučajeva kršenja i zloupotreba ljudskih prava obeju strana u prošlosti od ključnog značaja za "normalizaciju" odnosa Beograda i Prištine i da bi se ono nadovezalo na Briselski sporazum iz aprila 2013. godine.

Amnesti internešenel u saopštenju poziva visoku predstavnicu EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton, koja je posredovala u postizanju političkog sporazuma, da pozove obe strane da nastave razgovore na visokom nivou sa ciljem da se postigne dogovor o rešavanju otvorenih i nerešenih slučajeva kršenja i zloupotrebe ljudskih prava.

AI smatra da prioritet mora biti rešavanje sudbine više od 1.700 osoba koji se vode kao nestale i skoro 15 godina od okončanja oružanog konflikta, navodi se u saopštenju.

Takođe se ukazuje da je neophodno da obe strane ulože napore kako bi se pronašla tela nestalih, bilo da je reč o Albancima koji su nestali usled delovanja srpskih snaga, ili o Srbima, Romima i pripadnicima drugih etničkih zajednica koje su oteli pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova.

AI konstatuje da su napori obeju strana na identifikaciji i lociranju preostalih masovnih grobnica i grobnih mesta značajno oslabili prethodnih nekoliko godina.

Ova organizacija zbog toga smatra da premijeri Srbije i kosovski premijer teba da se dogovore da apeluju na bivše vojne, paravojne i policijske komandante kako bi informacije o lokacijma preostalih masovnih grobnica bile dostupne relevantnim telima uključujući Međunarodni komitet Crvenog krsta i komisije za nestala lica kako u Srbiji tako i na Kosovu.