Srpski premijer Vojislav Koštunica izjavio je u sredu da Srbija odlučno odbacuje novi nacrt američke rezolucije o Kosovu i Metohiji u Savetu bezbednosti UN jer i on predstavlja pripremu za nezavisnost pokrajine.
Srpski premijer Vojislav Koštunica izjavio je u sredu da Srbija odlučno odbacuje novi nacrt američke rezolucije o Kosovu i Metohiji u Savetu bezbednosti UN jer i on predstavlja pripremu za nezavisnost pokrajine.
"Kosovo neće biti nezavisno i tu činjenicu ne mogu promeniti američki zvaničnici svojim svakodnevnim izjavama da se zalažu za nezavisnost pokrajine", naveo je Koštunica u saopštenju.
Prema njegovim rečima, bilo bi veoma važno zbog budućih odnosa Srbije i SAD da Vašington zna da Beograd nikada neće prihvatiti da mu se otme veliki deo teritorije.
"Ako Srbija jasno ističe da je njen suštinski državni i nacionalni interes da saglasno Povelji UN sačuva svoju teritorijalnu celovitost, onda je elementarna stvar da sve države koja hoće da imaju normalne odnose sa Srbijom poštuju ovaj prirodni zahtev", ukazao je Koštunica.
On je upozorio da svaka zemlja koja bude podržavala pokušaj da se od Srbije otme Kosovo mora da računa na pogoršanje medjusobnih odnosa.
"Posebno je neprihvatljivo obrazloženje po kome je pokušaj otimanja Kosova zapravo rukovodjen iskrenim prijateljstvom prema Srbiji. Ovakvo objašnjenje predstavlja uvredu za zdrav razum. Kosovo će ostati sastavni i neotudjivi deo Srbije, jer je tako zapisano u Povelji UN i Ustavu Srbije", naglasio je Koštunica.
U nacrtu rezolucije SAD i EU, u koji je agencija Beta imala uvid, navodi se da Savet bezbednosti UN pozdravlja spremnost strana da tokom 120 dana, po usvajanju te rezolucije, utvrde da li mogu da dodju do zajedničkog stava i potvrdjuje spremnost da razmotri dalje situaciju u svetlu tih pregovora.
Navodi se, takodje, da slučaj Kosova ne treba da predstavlja presedan u Savetu bezbednosti.
"Priznajući specifične okolnosti koje Kosovo čine jedinstvenim slučajem, kao rezultat dezintegracije bivše Jugoslavije, uključujući istorijski kontekst nasilnog raspada Jugoslavije, kao i nasilje velikog obima i represiju koji su se dogodili na Kosovu u periodu do 1999, uključujući i tu godinu, produženi period medjunarodne uprave po rezoluciji 1244 i proces pod vodjstvom UN za utvrdjivanje statusa, kao i da taj slučaj neće predstavljati presedan u Savetu bezbednosti", navodi se u tekstu.
U tekstu se, takodje, izražava uvažavanje za izveštaj specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN o budućem statusu Kosova i njegov sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova i prima k znanju da je Deklaraciju Skupštine Kosove od 5. aprila 2007 u vezi sa predlozima specijalnog izaslanika.
Aktuelni nacrt rezolucije SAD i EU namenjen Savetu bezbednosti, koji poziva na četvoromesečne pregovore dveju strana, predvidja da Kosovo automatski dobije nezavisnost ukoliko izostane dogovor Beograda i Prištine i ukoliko Savet bezbednosti ne odluči drugačije.
Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin rekao je da je takav nacrt "neprihvatljiv" jer, kako je ocenio, uz perspektivu nezavisnosti po okončanju pregovora od četiri meseca, kosovski Albanci se ne bi ozbiljno uključili u pregovore. Rusija je zapretila da će na takav nacrt rezolucije staviti veto.
"Moramo da učinimo sve napore kako bismo došli do prihvatljivog kompromisnog rešenja", rekao je novinarima ambasador Italije u UN Marčelo Spatafora.
Prema njegovim rečima, predlagači novog kompromisa - zemlje EU koje su članice SB, zajedno sa Italijom i SAD - žele ozbiljne pregovore bez "unapred odredjenog ishoda".
"Radimo na tome da vidimo kako bismo mogli da dobijemo taj period daljih pregovora, svi pominju period od četiri meseca, a onda i kako da to stavimo u rezoluciju kojom procenjujemo ishod tih pregovora", rekao je italijanski ambasador u UN.
"Iskreno verujemo da to nije i da to ne bi trebalo da bude period 'lažnih pregovora'", rekao je Spatafora i pozvao Beograd i Prištinu da se uključe u "prave pregovore" uz ohrabrenje, podršku i pomoć koju im nude predlagači novog teksta.
U reportaži sa Kosova, novinar dnevnika podseća na nedavnu izjavu sekretara visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Kristine Galjak da je "došlo vreme da se konačno reši pitanje statusa" i šefa UNMIK-a Joahima Rikera da je "status kvo neprihvatljiv".
"Verujemo da će članice Saveta bezbednosti doneti rešenje kako ne bi poništile sva naša dostignuća na Kosovu", rekao je Riker.
Kao jedan od razloga što skorijeg usvajanja statusnog rešenja u štabu NATO u Briselu navode "rizik porasta napetosti u pokrajini", piše "Komersant". Jedan general NATO-a uveravao je ruske novinare, navodi list, da "što se više bude otezao proces usvajanja rezolucije, veća je mogućnost izbijanja nasilja".
"Za sve vreme moje službe na Kosovu, nikada nisam video ovakvu stabilnost", uveravao je, medjutim, komandir Kfora na severu Kosova Erik Arno novinarku "Komersanta", dodajući da za poslednjih godinu dana "nije bilo ni jednog ozbiljnog incidenta".
Reporter ruskog dnevnika prenela je izjavu Rahmana Hasanija, žitelja sela Svinjare (gde je do 1999. godine bilo 300 srpskih i 200 albanskih kuća, a sada živi 600 Albanaca i jedan bračni par Srba) da bezbednost nije uzrok što srpske izbeglice, iako je izgradjeno 80 novih kuća, ne žure da se vrate.
"Nema bezbednost veze sa tim. Ovde prosto nema posla, naših 80 odsto stanovnika je bez posla", rekao je on.
Šef ruske kancelarije u Prištini Andrej Dronov rekao je za taj dnevnik da stalno sluša o mogućnosti "eksplozije u društvu", ali da "takva situacija može da se pojavi samo zbog toga što Albancima sve vreme obećavaju rešenje njihovog pitanja u odredjenim vremenskim okvirima".
"Sada i mi i naše evropske kolege pokušavamo da odustanemo od vremenskih okvira", rekao je on, dodajući da je problem u tome što će u novembru biti održani izbori, a sve političke partije obećale su biračima nezavisnost.
"Ništa ta nezavisnost neće promeniti. EU i SAD izdvajaju milione dolara za razvoj Kosova, ali naša vlada sve pokrade", rekla je u Prištini reporteru albanska novinarka koja se predstavila kao Marija.
"Kosovu je dat novac za gradnju bolnice, idite i pogledajte u kakvoj je fazi gradnja", rekla je ona, dodajući da na Kosovu, "bio bogat ili siromašan, možeš umreti" jer u bolnicama "nema ni aspirina".
Novinarka sa Kosometa je ispričala da joj je bila propisana injekcija koju je sama morala da kupi u apoteci i da je mislila da će jedna ampula koštati 100 evra. "Ispostavilo se da stoji svega jedan evro. Pa zar bolnica ne može da kupi lek za jedan evro'?, upitala je "Marija", dodajući da "činovnici sve pokradoše".
(agencije/MONDO)
"Kosovo neće biti nezavisno i tu činjenicu ne mogu promeniti američki zvaničnici svojim svakodnevnim izjavama da se zalažu za nezavisnost pokrajine", naveo je Koštunica u saopštenju.
Prema njegovim rečima, bilo bi veoma važno zbog budućih odnosa Srbije i SAD da Vašington zna da Beograd nikada neće prihvatiti da mu se otme veliki deo teritorije.
"Ako Srbija jasno ističe da je njen suštinski državni i nacionalni interes da saglasno Povelji UN sačuva svoju teritorijalnu celovitost, onda je elementarna stvar da sve države koja hoće da imaju normalne odnose sa Srbijom poštuju ovaj prirodni zahtev", ukazao je Koštunica.
On je upozorio da svaka zemlja koja bude podržavala pokušaj da se od Srbije otme Kosovo mora da računa na pogoršanje medjusobnih odnosa.
"Posebno je neprihvatljivo obrazloženje po kome je pokušaj otimanja Kosova zapravo rukovodjen iskrenim prijateljstvom prema Srbiji. Ovakvo objašnjenje predstavlja uvredu za zdrav razum. Kosovo će ostati sastavni i neotudjivi deo Srbije, jer je tako zapisano u Povelji UN i Ustavu Srbije", naglasio je Koštunica.
Novi predlog rezolucije o Kosmetu
Novim nacrtom rezolucije SAD i EU predvidjaju se pregovori Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova u trajanju od 120 dana, ali se ne navodi da će automatski početi da se primenjuje plan o nadgledanoj nezavisnosti ako ti pregovori propadnu.U nacrtu rezolucije SAD i EU, u koji je agencija Beta imala uvid, navodi se da Savet bezbednosti UN pozdravlja spremnost strana da tokom 120 dana, po usvajanju te rezolucije, utvrde da li mogu da dodju do zajedničkog stava i potvrdjuje spremnost da razmotri dalje situaciju u svetlu tih pregovora.
Navodi se, takodje, da slučaj Kosova ne treba da predstavlja presedan u Savetu bezbednosti.
"Priznajući specifične okolnosti koje Kosovo čine jedinstvenim slučajem, kao rezultat dezintegracije bivše Jugoslavije, uključujući istorijski kontekst nasilnog raspada Jugoslavije, kao i nasilje velikog obima i represiju koji su se dogodili na Kosovu u periodu do 1999, uključujući i tu godinu, produženi period medjunarodne uprave po rezoluciji 1244 i proces pod vodjstvom UN za utvrdjivanje statusa, kao i da taj slučaj neće predstavljati presedan u Savetu bezbednosti", navodi se u tekstu.
U tekstu se, takodje, izražava uvažavanje za izveštaj specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN o budućem statusu Kosova i njegov sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova i prima k znanju da je Deklaraciju Skupštine Kosove od 5. aprila 2007 u vezi sa predlozima specijalnog izaslanika.
Aktuelni nacrt rezolucije SAD i EU namenjen Savetu bezbednosti, koji poziva na četvoromesečne pregovore dveju strana, predvidja da Kosovo automatski dobije nezavisnost ukoliko izostane dogovor Beograda i Prištine i ukoliko Savet bezbednosti ne odluči drugačije.
Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin rekao je da je takav nacrt "neprihvatljiv" jer, kako je ocenio, uz perspektivu nezavisnosti po okončanju pregovora od četiri meseca, kosovski Albanci se ne bi ozbiljno uključili u pregovore. Rusija je zapretila da će na takav nacrt rezolucije staviti veto.
"Moramo da učinimo sve napore kako bismo došli do prihvatljivog kompromisnog rešenja", rekao je novinarima ambasador Italije u UN Marčelo Spatafora.
Prema njegovim rečima, predlagači novog kompromisa - zemlje EU koje su članice SB, zajedno sa Italijom i SAD - žele ozbiljne pregovore bez "unapred odredjenog ishoda".
"Radimo na tome da vidimo kako bismo mogli da dobijemo taj period daljih pregovora, svi pominju period od četiri meseca, a onda i kako da to stavimo u rezoluciju kojom procenjujemo ishod tih pregovora", rekao je italijanski ambasador u UN.
"Iskreno verujemo da to nije i da to ne bi trebalo da bude period 'lažnih pregovora'", rekao je Spatafora i pozvao Beograd i Prištinu da se uključe u "prave pregovore" uz ohrabrenje, podršku i pomoć koju im nude predlagači novog teksta.
Komersant: Glavni problem nezaposlenost a ne mržnja
SAD i Evropska unija žure sa usvajanjem rezolucije Saveta bezbednosti UN o statusu Kosmeta tvrdeći da u suprotnom toj srpskoj pokrajini preti novi rat, ali glavni problem kosovskih Albanaca i Srba nije medjusobna mržnja već odsustvo radnih mesta, a nezavisnost je potrebna pre svega političarima, piše ruski dnevnik "Komersant".U reportaži sa Kosova, novinar dnevnika podseća na nedavnu izjavu sekretara visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Kristine Galjak da je "došlo vreme da se konačno reši pitanje statusa" i šefa UNMIK-a Joahima Rikera da je "status kvo neprihvatljiv".
"Verujemo da će članice Saveta bezbednosti doneti rešenje kako ne bi poništile sva naša dostignuća na Kosovu", rekao je Riker.
Kao jedan od razloga što skorijeg usvajanja statusnog rešenja u štabu NATO u Briselu navode "rizik porasta napetosti u pokrajini", piše "Komersant". Jedan general NATO-a uveravao je ruske novinare, navodi list, da "što se više bude otezao proces usvajanja rezolucije, veća je mogućnost izbijanja nasilja".
"Za sve vreme moje službe na Kosovu, nikada nisam video ovakvu stabilnost", uveravao je, medjutim, komandir Kfora na severu Kosova Erik Arno novinarku "Komersanta", dodajući da za poslednjih godinu dana "nije bilo ni jednog ozbiljnog incidenta".
Reporter ruskog dnevnika prenela je izjavu Rahmana Hasanija, žitelja sela Svinjare (gde je do 1999. godine bilo 300 srpskih i 200 albanskih kuća, a sada živi 600 Albanaca i jedan bračni par Srba) da bezbednost nije uzrok što srpske izbeglice, iako je izgradjeno 80 novih kuća, ne žure da se vrate.
"Nema bezbednost veze sa tim. Ovde prosto nema posla, naših 80 odsto stanovnika je bez posla", rekao je on.
Šef ruske kancelarije u Prištini Andrej Dronov rekao je za taj dnevnik da stalno sluša o mogućnosti "eksplozije u društvu", ali da "takva situacija može da se pojavi samo zbog toga što Albancima sve vreme obećavaju rešenje njihovog pitanja u odredjenim vremenskim okvirima".
"Sada i mi i naše evropske kolege pokušavamo da odustanemo od vremenskih okvira", rekao je on, dodajući da je problem u tome što će u novembru biti održani izbori, a sve političke partije obećale su biračima nezavisnost.
"Ništa ta nezavisnost neće promeniti. EU i SAD izdvajaju milione dolara za razvoj Kosova, ali naša vlada sve pokrade", rekla je u Prištini reporteru albanska novinarka koja se predstavila kao Marija.
"Kosovu je dat novac za gradnju bolnice, idite i pogledajte u kakvoj je fazi gradnja", rekla je ona, dodajući da na Kosovu, "bio bogat ili siromašan, možeš umreti" jer u bolnicama "nema ni aspirina".
Novinarka sa Kosometa je ispričala da joj je bila propisana injekcija koju je sama morala da kupi u apoteci i da je mislila da će jedna ampula koštati 100 evra. "Ispostavilo se da stoji svega jedan evro. Pa zar bolnica ne može da kupi lek za jedan evro'?, upitala je "Marija", dodajući da "činovnici sve pokradoše".
(agencije/MONDO)
