Predsednički i lokalni izbori u Srbiji biće zakazani za kraj oktobra, pod uslovom da se u Savetu bezbednosti ili na sednici Kontakt grupe odobri nastavak pregovora sa Prištinom, načelan je dogovor vladajuće koalicije koju čine DS, DSS i G17 plus, prenosi u sredu beogradski dnevnik „Blic“.
Predsednički i lokalni izbori u Srbiji biće zakazani za kraj oktobra, pod uslovom da se u Savetu bezbednosti ili na sednici Kontakt grupe odobri nastavak pregovora sa Prištinom, načelan je dogovor vladajuće koalicije koju čine DS, DSS i G17 plus, prenosi u sredu beogradski dnevnik „Blic“.
"Ukoliko ipak ne bude nastavka pregovora, ići će se na to da se ovi izbori raspišu tek za februar ili mart", tvrdi izvor „Blica“ blizak pregovaračima.
U vladajućoj koaliciji računaju da bi nastavak pregovora o rešavanju budućeg statusa Kosova u predizbornoj kampanji mogli da iskoriste kao uspeh u diplomatskim naporima da se pokrajina zadrži u sastavu Srbije i da bi to birači znali da cene.
Ustavni zakon predvidja da se lokalni i predsednički izbori raspišu do kraja ove godine. O pokrajinskim izborima, načinu i vremenu njihovog sprovodjenja, za sada još nema dogovora.
Izborni paket o kojem su proteklih dana pregovarali ljudi od poverenja lidera DS, DSS i G17 plus podrazumeva da će sve tri stranke kao predsedničkog kandidata podržati sadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, a da će na lokalnim izborima nastupati sa jedinstvenom listom.
Tu vladajuća koalicija nailazi na prvi problem jer tri stranke nisu uspele da se usaglase oko izbornog sistema. Dok se demokrate zalažu za većinski sistem, DSS i G17 plus smatraju da bi lokalni izbori trebalo da se sprovode po proporcionalnom sistemu, uz to da se predsednik opštine bira skupštinskom većinom.
Demokrate smatraju da bi većinski sistem koaliciji DS-DSS-G17 doneo pobedu u 90 odsto opština.
Računa se da bi po većinskom sistemu u drugi krug, tamo gde bi ga bilo, išli predstavnik te koalicije i radikala.
Kandidati radikala ne bi imali značajan koalicioni potencijal, a kandidat vladajuće koalicije bi mogao da računa na glasove sve tri stranke, možda čak i na glasove LDP, a treba uzeti u obzir činjenicu i da bi iz igre ispale i grupe gradjana koje su do sada odnosile dosta glasova na lokalnom nivou.
Zato je DS za raspodelu vlasti na opštinskom nivou predložio isti model kao i kod raspodele upravnih odbora. Posle pobede, DS bi pripalo 50 odsto, DSS 35, a G17 oko 15 odsto vlasti u ukupno 165 opština, ne računajući 18 lokalnih samouprava na Kosovu i Metohiji.
Dogovor o izbornom sistemu ostavljen je za kraj avgusta, a u medjuvremenu, Ministarstvo za lokalnu samoupravu, zajedno sa OEBS, radi na nacrtu zakona o lokalnoj samoupravi.
Zakon bi trebalo da bude završen do početka septembra, kako bi izbori mogli da se raspišu za kraj oktobra jer rokovi predviđaju održavanje izbora u roku od 45 do 90 dana od dana raspisivanja.
Kod većinskog sistema, glasa se za ljude koji se takmiče za svako mesto u Skupštini opštine. Cela opština podeljena je na onoliko izbornih jedinica koliko ima mesta u parlamentu i u svakoj izbornoj jedinici se bira jedan čovek i tu do izražaja dolazi ličnost kandidata.
Slično predsedničkim izborima, dva najjača kandidata idu u drugi krug i glasa se za jednog od njih, što iz igre izbacuje manje stranke koje ne bi imale udela u lokalnoj vlasti, što je najbitnija stvar za opstanak i razvoj partije.
Većinski sistem, u principu, odgovara većim strankama kao što su DS i SRS, s tim što u mogućem drugom krugu kandidati DS bi imali širu podršku birača drugih stranaka.
Takodje, ni socijalisti nisu protiv većinskog sistema jer oni u pojedinim opštinama imaju vrlo prepoznatljive kandidate i zbog toga računaju na uspeh.
(MONDO)
"Ukoliko ipak ne bude nastavka pregovora, ići će se na to da se ovi izbori raspišu tek za februar ili mart", tvrdi izvor „Blica“ blizak pregovaračima.
U vladajućoj koaliciji računaju da bi nastavak pregovora o rešavanju budućeg statusa Kosova u predizbornoj kampanji mogli da iskoriste kao uspeh u diplomatskim naporima da se pokrajina zadrži u sastavu Srbije i da bi to birači znali da cene.
Ustavni zakon predvidja da se lokalni i predsednički izbori raspišu do kraja ove godine. O pokrajinskim izborima, načinu i vremenu njihovog sprovodjenja, za sada još nema dogovora.
Izborni paket o kojem su proteklih dana pregovarali ljudi od poverenja lidera DS, DSS i G17 plus podrazumeva da će sve tri stranke kao predsedničkog kandidata podržati sadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, a da će na lokalnim izborima nastupati sa jedinstvenom listom.
Tu vladajuća koalicija nailazi na prvi problem jer tri stranke nisu uspele da se usaglase oko izbornog sistema. Dok se demokrate zalažu za većinski sistem, DSS i G17 plus smatraju da bi lokalni izbori trebalo da se sprovode po proporcionalnom sistemu, uz to da se predsednik opštine bira skupštinskom većinom.
Demokrate smatraju da bi većinski sistem koaliciji DS-DSS-G17 doneo pobedu u 90 odsto opština.
Računa se da bi po većinskom sistemu u drugi krug, tamo gde bi ga bilo, išli predstavnik te koalicije i radikala.
Kandidati radikala ne bi imali značajan koalicioni potencijal, a kandidat vladajuće koalicije bi mogao da računa na glasove sve tri stranke, možda čak i na glasove LDP, a treba uzeti u obzir činjenicu i da bi iz igre ispale i grupe gradjana koje su do sada odnosile dosta glasova na lokalnom nivou.
Zato je DS za raspodelu vlasti na opštinskom nivou predložio isti model kao i kod raspodele upravnih odbora. Posle pobede, DS bi pripalo 50 odsto, DSS 35, a G17 oko 15 odsto vlasti u ukupno 165 opština, ne računajući 18 lokalnih samouprava na Kosovu i Metohiji.
Dogovor o izbornom sistemu ostavljen je za kraj avgusta, a u medjuvremenu, Ministarstvo za lokalnu samoupravu, zajedno sa OEBS, radi na nacrtu zakona o lokalnoj samoupravi.
Zakon bi trebalo da bude završen do početka septembra, kako bi izbori mogli da se raspišu za kraj oktobra jer rokovi predviđaju održavanje izbora u roku od 45 do 90 dana od dana raspisivanja.
Većinski sistem izbacuje manje stranke iz lokalne vlasti
U proporcionalnom sistemu koji sada važi za lokalne izbore, gradjani su glasali za liste, a ne za ljude, i to na teritoriji cele opštine, što je omogućavalo manjim i slabijim strankama da udju u parlament, podseća "Blic".Kod većinskog sistema, glasa se za ljude koji se takmiče za svako mesto u Skupštini opštine. Cela opština podeljena je na onoliko izbornih jedinica koliko ima mesta u parlamentu i u svakoj izbornoj jedinici se bira jedan čovek i tu do izražaja dolazi ličnost kandidata.
Slično predsedničkim izborima, dva najjača kandidata idu u drugi krug i glasa se za jednog od njih, što iz igre izbacuje manje stranke koje ne bi imale udela u lokalnoj vlasti, što je najbitnija stvar za opstanak i razvoj partije.
Većinski sistem, u principu, odgovara većim strankama kao što su DS i SRS, s tim što u mogućem drugom krugu kandidati DS bi imali širu podršku birača drugih stranaka.
Takodje, ni socijalisti nisu protiv većinskog sistema jer oni u pojedinim opštinama imaju vrlo prepoznatljive kandidate i zbog toga računaju na uspeh.
(MONDO)
