''Birači su i na ranijim izborima dobijali na ličnu adresu pisma da glasaju za neku stranku. Praktično, svako ima pravo bilo kome da pošalje pismo. Ali suštinsko pitanje je da li je neko zloupotrebio svoju javnu funkciju da preko zvanične baze podataka dođe do nečijeg imena, statusa i adrese'', rekao je Šabić današnjim ''Novostima'' na pitanje ima li pravo stranka da se adresiranim pismima obraća konkretnom biraču navodeći čak i njegovo ime i prezime.

Ukoliko je neko zloupotrebio zvanične baze podataka, to se može tretirati kao krivično delo, istakao je Šabić.

On je objasnio da ukoliko se stranka obraća, na primer, penzioneru, trudnici, socijalno ugroženima, i obećava stvari koje su vezane za takav njegov životni status, očigledno je reč o zloupotrebi nekih podataka o ličnosti i da bi takve slučajeve  trebalo proveriti.

Na pitanje mogu li građani u tom slučaju da podnesu i krivičnu prijavu protiv stranaka, Šabić je rekao da je lično podneo niz krivičnih prijava zbog takvih zloupotreba na ranijim izborima, ali da to nije dalo efekta.

''Ipak, i građani bi trebalo da se bore protiv te pojave'', naglasio je Šabić.